2 40-2015 АУ

Милица Бајић - Брковић, Архитектонски факултет, Универзитет у БеоградуРужица Богдановић, Архитектонски факултет, Универзитет Унион у БеоградуМиодраг Вујошевић, ИАУС, БеоградБранка Димитријевић, Department of Architecture, University of Strathclyde, Glasgow Александар Иванчић, BarcelonaStrategic Urban Systems, BarselonaБошко Јосимовић, ИАУС, БеоградНађа Куртовић-Фолић, Факултеттеничких наука, Нови СадИгор Марић, ИАУС, БеоградМиленија Марушић, ИАУС, БеоградДарко Марушић, БеоградНада Милашин, ИАУС, БеоградБорислав Стојков, Географски факултет, Универзитет у БеоградуБожидар Стојановић, Институт „Јарослав Черни”, Београд

Мила Пуцар

Мила Пуцар

Милена Милинковић

Дафина Жагар

Сања Симоновић Алфиревић

Комбинована дечија установа „Тесла-наука за живот“ у Блоку 67, Нови Београд - „ДВА: СТУДИО“, Александру Вуја, Милан Ђурић и Милка Гњато

ЈП Службени гласник

Ева Ваништа Лазаревић, редовни професор, Архитектонски факултет,

Универзитет у Београду Александра Ђукић,

ванредни професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду Александар Кадијевић,

редовни професор, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Александар Кековић, ванредни професор, Грађевинско -

архитектонски факултет, Универзитет у НишуВладимир Лојаница,

редовни професор, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду

Игор Марић, виши научни сарадник, ИАУС

Дијана Милашиновић Марић, доцент, Факултет техничких наука, Универзитет у

Приштини, Косовска МитровицаСаша Милијић,

виши научни сарадник, ИАУСМила Пуцар,

научни саветник ИАУСБорислав Стојков,

редовни професор, Географски факултет, Универзитет у Београду

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Саша Милијић, директор ИАУС-а

Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектура и урбанизам

11000 Београд, Булевар краља Александра 73/II

Телефони: 011/ 3370-091, 3370-109, факс 3370-203,

e-mail: mp@iaus.ac.rs, milenam@iaus.ac.rswww.iaus.ac.rs

Јасна Петрић, ИАУС, Београд

Ана Никовић, ИАУС, Београд

Милена Милинковић, ИАУС, Београд

Бранислав Бајат, Грађевински факултет, Универзитет у Београду; Миодраг Вујошевић, ИАУС, Београд; Мирјана Деветаковић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Бранка Димитријевић, University of Strathclyde, Department of Architecture and Building Science, Glasgow, UK; Бошко Јосимовић, ИАУС, Београд; Никола Крунић, ИАУС, Београд; Ксенија Лаловић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду; Јелена Луковић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Божидар Манић, ИАУС, Београд; Игор Марић, ИАУС, Београд; Тамара Маричић, ИАУС, Београд; Дарко Марушић, Београд; Саша Милијић, ИАУС, Београд; Зорица Недовић-Будић, University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, Dub-lin, Ireland; Марина Ненковић-Ризнић, ИАУС, Београд; Мина Петровић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду; Мила Пуцар, ИАУС, Београд; Ратко Ристић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду; Борислав Стојков, Београд; Драгутин Тошић, Географски факултет, Универзитет у Београду; Милорад Филиповић, Економски факултет, Универзитет у Београду; Тијана Црнчевић, ИАУС, Београд; Омиљена Џелебџић, ИАУС, Београд.

Београд, јун 2015.

Часопис се размењује са већим бројем институција у иностраним земљама. У финансирању часописа учествовало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИзАМ 40-2015Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

Чланови уредништва

Главни и одговорни уредник

Технички уредник

Секретар

лектура

Дизајн часописа и прелом

Корице

листа рецензената

Издавач

за издавача

Адреса редакције

Штампа Контакт

Издавачки савет ИАУСа

Председник

заменик председника

Секретар

3АУ 40-2015

Уводник Мила Пуцар

н а у ч н и р а д о в и

Типологија двотрактних склопова у вишепородичном становањуОригиналан научни радЂорђе Алфиревић, Сања Симоновић Алфиревић

Минимализам у архитектури: апстрактна концептуализација архитектуреОригиналан научни радДрагана Василски

Урбана обнова у контексту климатских промена, на примеру пренамене комплекса касарне у Белој ЦрквиПрегледни радБожидар Манић, Тања Бајић, Ана Никовић

Климатске промене и заштита - новија искуства у планирању подручја културног и природног наслеђаПрегледни радТијана Црнчевић, Омиљена Џелебџић, Игор Марић

Теорија и идеологија каталонске постмодерне архитектуреПрегледни радВладимир Стевановић

с т р у ч н и р а д о в и

The Influence of Air Flow Speed on Fire Propagation in ObjectРадоје Јевтић

Савремена архитектонска пракса: институционални оквир и правила грађењаАна Никовић, Божидар Манић, Марија Маруна

п р о ј е к т и

Oбданиште у Блоку 67 - [О]позив машти или заиграни архитектиМилка Гњато

а к т у е л н о с т и

Паралелни токови - Обликовање коридора железнице у нови градски пејзаж : Форма успорава токНаграђени мастер рад Бојане ЈерковићНебојша Фотирић

Водоснабдевање насеља општине ПрокупљеНаграђени мастер рад Душана РистићаБогдан Лукић

Награда Ранко Радовић за 2014.Константин Т. Петровић

н о в е к њ и г е

СВИ МОЈИ СТАНОВИ / Михаило ЧанакПриказ књиге: Ђорђе Алфиревић

КРИТИЧКИ ГАМБИТ– осврти на савремену архитектуру Србије / Милорад Х. ЈевтићПриказ књиге: Оливер Станковић

ПРЕДЕО ИГРЕ–КОШУТЊАК-принципи архитектонског пројектовања у светлу климатских помена / уредник Ана НикезићПриказ књиге: Драгана Васиљевић Томић

In Memoriam - Архитекта Михаило ЧанакЂорђе Алфиревић

с а д р ж а ј

05

07

16

24

37

47

59

66

71

75

78

80

83

85

87

88

5АУ 40-2015

УВОДНИК | EDITORIAL

Мила Пуцар

Урбана обнова, културно и природно наслеђе сагледани у контексту климатских промена неке су од кључних тема овог броја часописа. Промена климе на Земљи и глобална еколошка и енергетска криза, настале као последица неконтролисаног раста градова, индустријске експанзије, неефикасних технологија и прекомерног коришћења фосилних горива, представљају неке од највећих проблема постиндустријског друштва у овом миленијуму. Истраживање могућности и начина иновираног планирања и изградње, увид у актуелну законску регулативу, којом се проблематика климатских промена уводи у праксу планирања природног и културног наслеђа, као и постављање стандарда у складу са климатски одговорним односом према окружењу доприносе унапређењу квалитета живота, очувању ресурса, очувању урбаног и природног окружења и квалитетнијем управљању развојем насеља и изградњом. Истраживања објављена у овом броју часописа нуде нека од могућих решења која се односе на методологију планирања урбане обнове у контексту климатских промена и решавање проблематике напуштених објеката и комплекса и њихове пренамене, односно поновне употребе. При доношењу одлуке о напуштању објеката, неопходно је водити рачуна, не само о интересима власника непокретности, већ и о интересима локалне заједнице, посебно када се објекти налазе у градском ткиву. Потребно је успоставити јасне критеријуме за доношење одлуке о напуштању и сагледавању свих могућих негативних последица. Будућност одрживог развоја у контексту садашње економске кризе мотив је за организовање локалне заједнице око идеје урбане обнове. Такве локалне иницијативе могу бити модели за одрживу локалну економију која је посебно значајна у кризним ситуацијама. Предлог пренамене приказан у овом часопису формиран је у складу са савременим искуствима и тенденцијама у области урбане обнове, уз уважавање начела одрживог развоја и проблем климатских промена.

Заштита простора због посебности и специфичности представља важан инструмент политике очувања природног и културног наслеђа. Све присутнија и актуелнија проблематика климатских промена захтева и адекватан одговор у смислу иновирања законских и усмеравајућих оквира којима се штити и управља природним и културним наслеђем у Републици Србији.

Urban renewal, cultural and natural heritage considered in the context of climate change is one of key themes of this issue of the journal. Earth’s climate change and the global, ecological and energy crises that resulted from an uncontrolled growth of cities, industrial expansion, ineffi cient technologies and excessive use of fossil fuels, represent some of the greatest problems of the post-industrial society in this millennium. The investigation of possibilities and ways to innovate planning, an insight into the current legislation that introduces the climate change issues into practice of planning the natural and cultural heritage, as well as setting standards in accordance with climate-responsible attitude towards the environment, contributes to the enhancement of the quality of life, conservation of resources, preservation of urban and natural environment, and also to the better management of the human settlements development and construction. The research studies published in this issue of the journal off er some of the possible solutions related to the methodology of planning the urban renewal in the context of climate change, as well as to the problems in fi nding solutions to the abandoned properties and their repurposing, i.e. their reuse. When taking a decision on abandoning a property, it is necessary not only to take into account the interests of the property owner, but also the local community interests, particularly when the property is located in the city tissue. It is necessary to establish clear criteria for making decision on abandoning a property, as well as for considering all possible negative eff ects. The future of sustainable development in the context of the current economic crisis is a motive for organizing the local community around the idea about urban renewal. Such local initiatives can be models for sustainable local economy that is particularly important in situations of crisis. The proposal for repurposing the properties given in this journal is in accordance with contemporary experiences and trends in the fi eld of urban renewal, taking into account the principles of sustainable development and climate change issues.The protection of space because of its particularity and specifi city is an important instrument of a policy for the protection of the cultural and natural heritage. The increasingly present and topical climate change issue also requires an adequate response in the context of innovating the legal framework for the natural and cultural heritage protection and management in the Republic Serbia.

7АУ 40-2015

ТИПОлОГИЈА ДВОТРАКТНИХ СКлОПОВА У ВИШЕПОРОДИЧНОМ СТАНОВАЊУTYPOLOGY OF DOUBLE-TRACT UNITS IN MULTI FAMILY DWELLINGSОригиналан рад, рад примљен: август 2014, рад прихваћен: фебруар 2015.

Ђорђе Алфиревић *, Сања Симоновић Алфиревић **

* мр Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх., Студио Алфиревић djordje.alfi revic@gmail.com** Сања Симоновић Алфиревић, дипл. инж. арх., Институт за архитектуру и

урбанизам Србије sania.simonovic@gmail.com

UDK BROJ: 728.2.012.4 ID BROJ: 216138508

DOI: 10.5937/a-u0-6549

АПСТРАКТ

Двотрактни склоп је прилично редак типолошки облик у стамбеној архитектури у свету, те је сходно томе веома мало изучаван у области хабитологије, иако је познато да су први примери двотрактних склопова у вишепородичном становању грађени још крајем деветнаестог века. Свака типологија зависи од аспекта са ког ће се анализирати одређена тема, као и одабира и хијерархије критеријума путем којих се врши селекција и категоризација појединачних елемената. Због тога је тешко рећи да је могуће поставити универзалну типологију за све архитектонске обрасце. Типологије стамбених типова у архитектури су махом постављене према постојећим (најчешће само реализованим) обрасцима, а како је облик двотрактног склопа прилично редак у свету, у већини случајева он није ни евидентиран, а тамо где јесте, најчешће је подведен под неку другу категорију или терминолошко одређење. Циљ овог рада је конципирање типологије за двотрактне склопове у вишепородичном становању са освртом на постојеће, евидентиране обрасце (пројектоване и реализоване), али и на оне који би тек могли бити разматрани.

Кључне речи: архитектура, вишепородично становање, колективно становање, двотракт, двотрактни склоп, типологија

ABSTRACT

The double-tract unit is a rather rare typological shape in residential architecture in the world, and this is why it has not been explored extensively in the fi eld of habitology, although it is known that the fi rst examples of double-tract units in multi-family dwellings were implemented back in XIX century. Every attempt at typology depends on the angle of analysis of a given subject, as well as the selection and hierarchy of the criteria and categorization of individual elements. This makes it hard

to tell whether it is feasible to establish universal typology for all architectural patterns. Typology of residential types in architecture is mostly set according to current patterns (most often, only those that were executed). However, since the shape of double-tract unit is quite rare in the world, in most cases it was not even recorded, and even when it was, it was most often included as part of some other category or terminological defi nition. The aim of this paper is to outline the typology for the double-tract units in multi-family dwellings with an overview of current, established patterns (designed and executed), but also those which could yet be taken into consideration.

Key words: architecture, multi-family dwellings, collective dwellings, double-tract, double –tract unit, typology.

УВОД

У тематском смислу, овај рад се надовезује на претходно истраживање под насловом „Двотрактни склоп у стамбеној архитектури у Србији”, у коме је приређен осврт на карактеристичне примере двотрактних склопова и на разлог њихове значајније присутности у Србији, с обзиром на чињеницу да је двотрактни склоп прилично редак типолошки облик у стамбеној архитектури у свету (Alfi rević, Simonović Alfi rević, 2014). Појам двотрактних зграда је веома мало изучаван у области хабитологије,1 иако је познато да су први примери двотрактних склопова у вишепородичном становању грађени још крајем деветнаестог века. Од првих познатих примера у виду најамних зграда „Дамбел” (Dumbell), који су реализовани у Сједињеним Америчким Државама, па до данас, постоји веома мало истраживачких текстова на ту тему. Радови у којима су разматране двотрактне зграде у свету су првенствено били оријентисани у правцу анализирања појединачних реализованих примера (Moschinoi, 1985; Carini, Ciammitti, 1979; De la Vega, 1986:24-25; Flores, Guell, 1996; Lubove, 1961:659–677; Marshall, 1893:753–756; Mitra, 1979; Moschinoi, 1985; Reynolds, 1893:9–132; Richard, 1978:235–264; Sainz,

1 Под појмом „хабитологија” (Habitology) мисли се на област науке која је посвећена истраживањима у области становања. Појам је изведен из латинске речи habitare што у преводу значи становати.

8 40-2015 АУ

1995:38–39; Schwartz, 2002:290–310 и др.), док неко општије и опсежније истраживање на тему двотракта није спроведено. Са друге стране, у Србији постоји низ чланака у којима се, попут поменутих у иностранству, са стручне стране приказују и анализирају примери реализованих двотраката (Aleksić, 1975:43–84, 1977:44–46; Brkić, 1992; Cagić, Lojanica, 1972:166–181; Đukić, 1972:148–161; Janković, Karadžić, 1972:134–147; Janković, 1977:25–27; Marušić, 1972:125–133; Šegvić, 1947:27; Lujak, 2010:38–45; Knežević, 1984:126–132 и др.). У овим текстовима, појава двотрактних склопова у Србији махом се доводи у везу са београдском школом становања, из које је проистекла карактеристична организација „београдског стана” која се јављала у њима током друге половине двадесетог века (Alfirević, Simonović Alfirević, 2013:41–47).

Када је у питању типологија архитектонских образаца, постоји више текстова у којима се овај аспект разматра у области вишепородичног становања, међутим, не постоји ни један који се конкретно бави аспектима типологије двотрактних склопова. Разлог за поменуту тврдњу лежи у томе што су типологије у архитектури махом постављене према постојећим (најчешће само реализованим) обрасцима, а како је облик двотрактног склопа прилично редак у свету, у већини случајева он није ни евидентиран, а тамо где јесте, најчешће је подведен под неку другу категорију.

У тексту о типлошким облицима стамбене архитектуре педесетих година XX века у Београду, Драгана Мецанов инсистира на новим критеријумима за типологију архитектонских склопова, који би по њеном мишљењу могли да се разврстају: а) на основу програма и садржине станова, б) на основу функције и форме и в) на основу хронолошке анализе развоја просторне структуре (Mecanov, 2008:131–132). Ауторка наводи двотракт као један од примера, али не залази у дубљу анализу његових подоблика. Бранислава Стојиљковић (Stoiljković, 2009:29–32) се у тексту о феномену индивидуалног и колективног у архитектури становања не бави критиком, нити постављањем нове типологије стамбених образаца, већ на претходно конципираној типологији (Marušić, 1999) анализира на који начин се својства индивидуалног и колективног мењају код карактеристичних типова једнопородичног и вишепородичног становања, између осталог и код двотрактних зграда. Нађа Куртовић-Фолић и Мирјана Ротер-Благојевић постављају сопствену

типологију вишепородичних зграда, са акцентом на хронологију њиховог настанка током историје, међутим, и код њиховог приказа двотрактни склоп није издвојен као засебан тип и детаљније разматран, већ је подведен под категорију зграда са разуђеним основама (Kurtović-Folić, Roter-Blagojević, 1995:26).

Опште посматрано, свака типологија зависи од аспекта са ког ће се анализирати одређена тема, као и од одабира и хијерархије критеријума путем којих се врши селекција и категоризација појединачних елемената. Због тога је тешко рећи да је могуће поставити универзалну типологију за све архитектонске обрасце. Циљ овог рада је конципирање типологије за двотрактне склопове у вишепородичном становању, са освртом на постојеће, евидентиране обрасце (пројектоване и реализоване), али и на оне који би тек могли бити разматрани.

ТИПОЛОГИЈА ДВОТРАКТНИХ СКЛОПОВА

Типолошко класификовање (евидентирање и претпо-стављање) двотрактних склопова се може конципирати у односу на различите критеријуме, који су засновани на кључним карактеристикама двотрактних склопова у вишепородичном становању. Уколико се разматра основни модел двотрактног склопа (А1), могу се истаћи следећи критеријуми, путем којих је спроведена класификација типова:

1. позиција, број и пружање вертикалних и хоризонталних комуникација у типској ламели;

2. однос стамбених и помоћних прторија у становима према међупростору унутар двотракта;

3. димензије типске ламеле (димензије трактова, величина, облик и ниво отворености међупростора);

4. број и величина станова у трактовима и др.

Главни параметар за класификовање примера ће бити позиција, број и пружање комуникација у ламели, јер он у највећој мери одређује структуру двотрактног склопа. Остали параметри могу у већој или мањој мери да утичу на изглед и физиономију двотрактне ламеле, али не утичу на суштинску измену њене структуре.

Тип 1 (Подтипови 1a, 1б и 1в)

Тип 1 се јавља у три подваријанте и карактерише га слободно, централно позиционирано степениште између

Сл. 1. Типови двотрактних склопова са слободним, централним степеништем и помоћним просторијама уз међупростор

Fig 1. Types of double-tract units with free, central staircase and utility rooms next to the inter-space.

9АУ 40-2015

трактова и позиција помоћних просторија уз међупростор између трактова. У зависности од броја станова који треба да се јаве у њему, могу се јавити подваријанте основног типа (1а), са додатком полугалерије (1б) или галерије (1в). Растојање између трактова у сва три случаја је минимално 6m,2 што у ситуацијама вишеспратних објеката не мора да буде посебан проблем, јер су помоћне просторије код ових типова оријентисане према међупростору, а њима за функционисање није неопходно директно природно осветљење. Дубина трактова углавном варира од 6 до 10m, у зависности од концепта организације станова и присуства галеријских комуникација. Број станова може да варира од минималних 2 до 26 у једној ламели (уколико се узму у обзир удаљеност противпожарног степеништа, примена станова најмањих структура и аутономност једне ламеле, тј. да галерије нису континуално повезане). Основни проблем који се јавља код ових типова је умањени ниво приватности у контактној зони степенишне вертикале са трактовима и дуж галеријских комуникација, што се јавља као последица велике близине између трактова. Сва три типа су реализована и у више ситуација проверена у пракси. Тип 1а је примењен код стамбених блокова 1 и 2 на Новом Београду (Б. Петричић, 1959–63), стамбене зграде у улици Краља Петра у Београду (М. Мацура, 1954–57), стамбених

2 Минимално растојање између трактова је дефинисано Правилником о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова (видети Службени гласник Републике Србије бр.58/2012 од 13.06.2012.).

објеката у блоку 29 на Новом Београду (М. Чанак и М. Митић, 1967–74), стамбених објеката у блоку 23 на Новом Београду (Б. Јанковић, А. Степановић, Б. Караџић, 1968) и др. Тип 1б се јавља код другонаграђеног конкурсног решења за стамбене објекте у блоку 29 на Новом Београду (С. Вујанац-Боровница, 1967), код стамбених објеката у Булевару Војводе Степе у Београду (Б. Алексић, Н. Саичић, 1973) и др. Тип 1в се јавља код конкурсног решења типске зграде у Београду (Н. Шегвић, 1947), стамбеног објекта Corviale у Риму (M. Fiorentino, 1972–82), конкурсног решења за модел стамбеног објекта у Берлину (W. Gropius, 1928–29) и др. (Alfirević, Simonović Alfirević, 2013).

Тип 2 (Подтипови 2а, 2б и 2в)

Тип 2 се јавља у три подтипа који се одликују централном позицијом слободне степенишне вертикале и лоцирањем помоћних просторија уз линије суседних парцела. У зависности од броја станова који се жели постићи, могу се јавити полугалерије или галерије на унутрашњим странама трактова, према међупростору. Код оваквих структура двотракта карактеристични су проблеми умањене приватности, који од типа 2а, преко типа 2б, завршно са типом 2в, постају све евидентнији, јер су стамбене просторије оријентисане према међупростору и вертикалној комуникацији. Иако ови типови носе са собом бројне функционалне проблеме, њихова примена

Сл. 2. Типови двотрактних склопова са слободним, централним степеништем и помоћним просторијама уз суседне парцеле

Fig 2. Types of double-tract units with free, central staircase and utility rooms next to the adjoining lot.

Сл. 3. Тип двотрактних склопова са слободним, централним степеништем и помоћним просторијама уз коридоре у трактовима

Fig 3. Type of double-tract units with free central staircase and utility rooms next to tract corridors.

Сл. 4. Типови двотрактних склопова са слободним, централним степеништем и галеријама са спољне стране уз суседне парцеле

Fig 4. Types of double-tract units with free central staircase and galleries on outer side of the adjoining lot

10 40-2015 АУ

се може узети у разматрање у ситуацијама када се захтева већи број станова на локацији која је ограђена објектима са источне и западне стране, а „отворена” према северу и југу. Број станова у оквиру једне ламеле може да варира од минималних 2 до 26 (уколико се узму у обзир удаљеност противпожарног степеништа, примена станова најмањих структура и аутономност једне ламеле, тј. да галерије нису континуално повезане). Да би проблеми умањене приватности у склопу могли да се сведу на минимум, неопходно је успоставити размак између трактова од најмање 15m. Због специфичности сва три склопа, који су својим задњим странама постављени уз границе суседних парцела, могу се додатно увести светларници уз контактну зону, чиме се поспешује проветреност помоћних просторија и уводи делимично осветљење. Примена ових типова није до сада евидентирана у пракси, што не значи да у извесним ситуацијама не могу да се узму у разматрање.

Тип 3

Тип 3 је један од аутентичних типова двотрактног склопа. Одређен је са два блиско постављена коридорска тракта који су повезани заједничком степенишном вертикалом. Због оријентисаности стамбених просторија према међупростору, растојање између трактова је неопходно да буде бар 15m. Проблем умањене приватности се јавља у контактној зони степеништа са трактовима. Неповољан однос комуникативних и корисних стамбених површина и изражена дужина хоризонталних, неосветљених комуникација у зони трактова представљају, такође, негативне карактеристике овог типа. Са друге стране, поменути проблеми могу да се правдају са двоструко већом корисном површином ламеле у односу на основни облик двотракта (1а), а све то на једној степенишној вертикали. Овај тип је у релативно сличном облику примењен у пракси

код стамбеног објекта „Кућа цвећа”, архитекте Секундина Зуаза у Мадриду 1932. године (Sainz, 1995:38–39) и код стамбеног објекта Moselgasse у Бечу, архитеката Junger & Beer из 2009. године.

Тип 4 (Подтипови 4а и 4б)

Тип 4 се јавља у две подваријанте и одликује се позицијама галеријских комуникација са спољних страна двотраката. У зависности од тога да ли су помоћне просторије оријентисане према спољним или унутрашњим странама двотраката, растојање између трактова би пожељно било да буде, у првом случају (4а) бар 15m, а у другом (4б) минимално 6m. Проблем умањене приватности се јавља код оба примера, с тим што је израженији код типа 4б, због тога што су стамбене просторије директно оријентисане према галеријским комуникацијама. У оба случаја се јавља проблем дугачких комуникација (посебно код типа 4а), што се делимично може правдати естетским разлозима, тј. могућношћу да се галерије искористе за атрактивнију артикулацију спољних фасада. Код типа 4а постоји могућност његове примене у случају када се двотракт наслања спољним странама на границе суседних парцела (са источне и западне стране). Примери до сада нису евидентирани у пракси, што не изоставља могућност да се у извесним ситуацијама примене.

Тип 5 (Подтипови 5а и 5б)

Тип 5 се јавља у две подваријанте и карактерише га веома низак ниво приватности, због оријентације свих стамбених просторија према циркуларним галеријама са спољних и унутрашњих страна трактова. Код првог примера (5а) су помоћне просторије интегрисане у трактове и наизменично се јављају уз стамбене просторије, док су код другог типа (5б) измештене у зону међупростора и користе се као заједничке просторије свих станара. Значајан проблем овог склопа представљају велике дужине хоризонталних комуникација које опасују трактове, док је са друге стране кључан проблем готово комплетно одсуство приватности у згради. Примери су реализовани у пракси на више локација

Сл. 5. Типови двотрактних склопова са слободним, централним степеништем и циркуларним галеријама око трактова

Fig 5. Types of double-tract units with free, central staircase and circular galleries around the tracts

Сл. 6. Типови двотрактних склопова са централним степеништем у међупростору, ограђеним помоћним или стамбеним просторијама

Fig 6. Types of double-tract units with central staircase in inter-space, enclosed by utility rooms or living quarters

11АУ 40-2015

у Хонг Конгу током педесетих година XX века и познати су под називом „Меј Хо” кућа (Mei Ho House) (Cheung, Chan, 2012:176–189, Kit Man, 2008).3

Тип 6 (Подтипови 6а, 6б, 6в и 6г)

Тип 6 се јавља у четири подваријанте и настао је даљом еволуцијом основне идеје двотракта (1а) у правцу увођења помоћних или стамбених просторија у зону међупростора око степеништа. Код типа 6а је предвиђено увођење једног дела помоћних просторија из оба тракта, чиме се остварује могућност организовања од 2 до 6 станова у једној ламели. Код типа 6б се може развити део стамбених просторија из наспрамних станова, чиме се у целости укида проблем умањене приватности, који је евидентан код већине двотраката, док се са друге стране јавља проблем организације простора код „унутрашњег угла” који је лоше осветљен. У случају када се око степенишне вертикале (уз међупростор) позиционирају помоћне просторије (купатило, тоалет, остава и сл.), растојање између трактова је неопходно да буде минимално 6m, док је у варијанти са оријентацијом стамбених просторија према међупростору неопходна минимална ширина међупростора (и у једном и другом правцу) бар по 15m,4 што у сваком тракту условљава станове великих површина. Подтипови 6в и 6г, лоцирањем

3 Овај тип двотракта је први пут примењен у Хонг Конгу, за смештај лица након девастирајућег пожара 1953. године, током кога је око 58.000 становника остало без стамбеног простора. Државном иницијативом је изграђен блок зграда по истом принципу приказаног двотракта.

4 Проблем који може да се испостави код типа F2 лежи у томе што је Правилником о условима и нормативима за пројектовање стамбених зграда и станова предвиђено минимално растојање од 15m између трактова, као основни и једини услов да би могла да се уведе дневна соба која је оријентисана према међупростору. Међутим, поставља се питање у којој мери је оправдана могућност оријентисања и других стамбених просторија (трпезарије, кухиње, спаваћих соба и простора за рад) према међупростору, јер је и њима потребно природно осветљење, а Правилником та могућност није искључена (Видети Члан 11. поменутог Правилника).

полугалерија и галерија са обе стране међупростора, пружају могућност за увођење већег броја станова у ламелу и позиционирање комплетних стамбених јединица у зону међупростора. Специфичност свих ових варијанти се огледа у томе што се ограђивањем степеништа просторијама спречава директно природно осветљење степенишне вертикале са фасадних страна (остаје могућност зениталног осветљења, која за веће висине објеката није довољна), док се са друге стране редукује проблем ометане приватности који је био карактеристичан за претходно поменуте типове. Тип 6а је примењиван у више ситуација, између осталог код стамбених објеката у блоку 3 и у насељу Лиман 3 у Новом Саду арх. П. Цагића и М. Лојанице (Cagić, Lojanica, 1972:166–181), код стамбеног објекта у блоку 33 на Новом Београду арх. Р. Митровића (Prokić, 1998; Mecanov, 2008), код нереализованих пројеката у сeверном делу блокова 61 и 62 на Новом Београду арх. Д. и М. Марушић (Marušić, 1972:125–133) и др. Тип 6б је ређи пример концепције и примењен је код стамбених објеката у насељу „Бања Лука” у Крагујевцу арх. Б. Јанковића (Janković, 1977:25-27), стамбеног комплекса Wienna Inzerstdorf у Бечу, арх. Steidle & Partner из 1993. године (Schneider, 2004:290) и стамбених објеката у насељима „Котеж II” у Панчеву и „Ледине-Церак” у Београду, арх. Р. Стипсића (Marušić, 1987). Примена типова 6в и 6г није евидентирана у пракси.

Тип 7 (Подтипови 7а, 7б и 7в)

Типови из групе 7 су веома ретки због нестандардне концепције коју карактерише рашчлањивање стамбених јединица у два тракта. Дневна зона стана се јавља уз степенишну вертикалу, док је ноћна зона лоцирана у наспрамном тракту. Код типа 7а је, због тачкасте позиције степеништа, могуће остварити 1 до 2 стана по ламели, док

Сл. 7. Тип двотрактног склопа са степеништем интегрисаним у тракт и становима рашчлањеним у оба тракта

Fig 7. Type of double-tract units with staircase integrated into the tract and apartments distributed in both tracts

Сл. 8. Типови двотрактних склопова са степеништима

интегрисаним у трактове, повезаним са комуникацијом

Fig 8. Types of double-tract units with staircase integrated

into tracts, connected by communication

12 40-2015 АУ

се увођењем полугалерије (тип 7б) или галерије (тип 7в) отвара могућност размештања више стамбених јединица на једну степенишну вертикалу. Тип 7а је примењен код стамбеног објекта у Цириху, арх. Т. Хоца (Theo Hotz) из 1979. год. (Schneider, 2004:140), док преостала два типа, 7б и 7в, нису до сада евидентирани у пракси. Проблем који се испоставља код ових решења се огледа у близини „мостовских” превлака, које повезују трактове и које су сувише близу једна другој, јер се пружају на удаљености од око 3–4m. Њихова близина отвара питање сагледавања суседног стана са моста, што у одређеној мери ремети осећај приватности. У варијантама типова 7б и 7в, код којих се пружају галерије са спољне стране тракта, према којима су оријентисане и стамбене просторије, долази, такође, до поменутог проблема онемогућене приватности.

Тип 8 (Подтипови 8а, 8б и 8в)

Специфичност типова из серије 8 се огледа у аутономности сваког тракта, у оквиру којих се налазе одвојена степеништа за кориснике сваког тракта, док је „мостовска” веза уведена са идејом да се омогући пешачко повезивање трактова у јединствено суседство. Као и код већине других типова, код типа 8а се јавља проблем угрожене приватности на контакту трактова са пешачком превлаком, која је због смањене фреквентности и интегрисаних степеништа у трактове мањи проблем него код других примера. С обзиром да су помоћне просторије у трактовима

оријентисане према међупростору, минимално потребно растојање између трактова је 6m. Код типова 8б и 8в, проблем умењене приватности, као и природног осветљавања и вентилирања помоћних просторија, постаје израженији због увођења галерија уз међупростор. Тип 8а је примењен код стамбених објеката у насељу Бањица у Београду, арх. С. Дрињаковића, Б. Караџића, А. Степановића из 1971. године (Đukić, 1972:148–161; Aleksić, 1975:74–75) и код стамбеног комплекса Redline у La Seyne sur Mer, арх. Pietriarchitectes у делимично измењеном облику (са једним интегрисаним степеништем у тракту и пешачким мостом ка другом тракту).

Тип 9 (Подтипови 9а, 9б и 9в)

Типови из групе 9 су настали еволуцијом основне идеје типова из групе 4, у односу на које се карактеришу раздвојеним степенишним вертикалама, које су интегрисане у трактове са спољне стране, према суседним парцелама. Помоћне просторије су код сва три подтипа позициониране у спољашњу зону трактова, а стамбене просторије према међупростору, због чега је неопходно минималнно растојање од 15m између трактова. Раздвајање степеништа има за циљ смањење проблема ометане приватности, који се јавља код типова 4 у зони контакта степеништа са трактовима. Пешачка превлака тиме постаје секундарног карактера и служи за повремену комуникацију између трактова, чиме се задржава њихова повезаност и не ремети осећај суседства унутар склопа. Због дугих комуникација које су потребне за функционисање овог склопа и у варијанти са галеријом и полу-галеријом, примери из ове групе представљају нестандардна решења, због чега ниједан до сада није евидентиран у пракси.

Сл. 9. Типови двотрактних склопова са степеништима интегрисаним у трактове и помоћним просторијама уз суседне парцеле

Fig 9. Types of double-tract units with staircase integrated into tracts and utility rooms next to adjoining lots

Сл. 10. Типови двотрактних склопова са степеништима интегрисаним у трактове и стамбеним и помоћним просторијама у зони везе трактова

Fig 10. Types of double-tract units with staircase integrated into tracts and residential and utility rooms in the connective tract zone

13АУ 40-2015

Сл. 11. Типови двотрактних склопова са степеништима интегрисаним у трактове и стамбеним и помоћним просторијама које формирају трећи тракт

Fig 11. Types of double-tract units with staircase integrated into tracts and residential quarters and utility rooms forming the third tract

Тип 10 (Подтипови 10а, 10б и 10в)

Тип 10 се јавља у два подтипа (10а и 10б) и одликује се раздвојеним позицијама степеништа која су интегрисана у трактове. У функционалном смислу, ови примери не припадају групи двотраката, јер практично немају никаквих функционалних додирних тачака, с обзиром да су трактови зграде аутономне просторно-функционалне целине окренуте „леђа уз леђа”. Међутим, у обликовном смислу они и даље поседују карактеристике визуелне рашчлањености на два блока (ламеле), због чега се јављају као предмет ове типологије. Тип 10а се одликује позицијом помоћних просторија у везној зони између трактова и дуж међупростора, што за последицу има раздвајање трактова на минимално растојање од 6m. Код другог типа – 10б, стамбене просторије су оријентисане према спољашњим фасадама трактова, али и у везном блоку, што директно утиче на веће растојање између трактова од минимално 15m. Основни проблем који је карактеристичан за објекте типа 10 је функционално организовање просторија на унутрашњим угловима уз међупростор, који су слабо осветљени. Тип 10а ниje евидентиран у пракси. Двотракт типа 10б је примењен код првонаграђеног конкурсног решења за најамне зграде „Дамбел” (Dumbbell) у Њујорку из 1901. год., код кога су степеништа позиционирана на унутрашњим угловима ламеле, чиме је делимично регулисан проблем осветљавања критичних просторија (Riis, 1902).

Тип 11 (Подтипови 11а, 11б и 11в)

Типови из групе 11 спадају у најређе примере и јављају се у три подтипа (11а, 11б и 11в). Одликују се са раздвојеним степенишним језгрима, која су интегрисана у зоне трактова. И поред тога што су помоћне просторије оријентисане према међупростору, ширина између трактова је око 15m,

што пружа могућност за увођење комплетних стамбених јединица у међупростор , чиме се остварује трећи дисконтинуални тракт. Степеништа повезују средишњи тракт са једним од два спољна тракта, чиме се добија варијанта два двотракта која су прислоњена „леђа уз леђа”. С обзиром да се у средишњем тракту јављају и стамбене просторије, растојање између два средишња тракта би требало да буде бар 15m, да би се остварило потребно осветљење. Код типова 11б и 11в су уведене галерија и полугалерија, чиме се отвара могућност уситњавања и умножавања стамбене структуре. Проблем умањене приватности је делимично евидентан код типа 11а, на контакту средишњег тракта са помоћним просторијама, док је код трећег типа (11в) знатно израженији, јер се са галеријског простора према стамбеним просторијама средишњег тракта пружа директна визура. Тип 11а је први пут разматран код једног од награђених конкурсних решења за типизовану „Дамбел” најамну зграду, из 1879. год. у Њујорку (Riis, 1902), док је примењен тек касније, код најамне зграде из 1930. године у Паризу (Mitra, 1979; Alfirević, Simonović Alfirević, 2013). Типови 11б и 11в до сада нису евидентирани у пракси.

ЗАКЉУЧАК

Увидом у различите типове двотрактних склопова, од оних који су евидентирани и проверени у пракси, до модела који су претпостављени и који ће тек бити реализовани, може се констатовати да је већина приказаних типова у анализи до сада већ реализована у конкретним ситуацијама. У типологији су анализирани „чисти” типови двотраката, који имају идентичну, симетричну структуру са обе стране међупростора. У анализу нису унете асиметричне комбинације склопова из исте групе (нпр. 11а са 11в и сл.) или комбиновање типова из сродних група, попут 1, 2, 3, 4, 8 и 9, што је могуће спровести с циљем постизања разноврсности физичке структуре, броја и типова станова. Значај ове типологије се огледа у томе што укључује и оне типове који су потенцијално могући, а који до сада из одређеног разлога нису реализовани у пракси, што отвара могућност за њихову будућу примену.

14 40-2015 АУ

Таб. 1 Синтезни приказ типологије двотраката са нумеричким показатељимаTable 1. Synthetic representation of double-tract typology with numeric indicators.

15АУ 40-2015

ЛИТЕРАТУРА

Aleksić, B. (1975) Konkursni stan: Prikaz konkursnih projekata 1965–1975, Arhitektura i urbanizam 74–77, str. 43–84.

Aleksić, B. (1977) Prikaz konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje bloka 19A u Novom Beogradu, Arhitektura i urbanizam 78–79, str. 44–46.

Alfirević, Đ., S. Simonović Alfirević (2014) Dvotraktni sklop u stambenoj arhitekturi u Srbiji, Arhitektura i urbanizam, 39.

Alfirević, Đ., S. Simonović Alfirević (2013) Beogradski stan, Arhitektura i urbanizam, 38, str. 41–47.

Brkić, A. (1992) Znakovi u kamenu: Srpska moderna arhitektura 1930–1980, Beograd, Savez arhitekata Srbije

Cagić, P., M. Lojanica (1972) Stambene jedinice Blok III i Liman III (B–2) u Novom Sadu i sistem za industrijsku proizvodnju stanova NS–71, Izgradnja, spec. izdanje, str. 166–181.

Carini, A., M. Ciammitti (1979) Housing in Europa, seconda parte, 1960–1979, Bologna, Luigi Parmа

Cheung, E., A. Chan (2012) Revitalising Historic Buildings through Partnership Scheme: A case study of the Mei Ho House in Hong Kong, Property Management 2/30, pp. 176–189.

De la Vega, R. G.  (1986) Madrid, 1920–1980 Guia de Arquitectura Comtemporanea, Madrid, De la Vega, 24–25.

Đukić, M. (1972) Stambeno naselje Banjica u Beogradu, u: Jarić, M. (ur.) Stan i stanovanje (posebno izdanje), Izgradnja, str. 148–161.

Flores, C., X. Guell (1996) Architecture of Spain, 1929–96, Barcelona, Foundacion Caja Arquitectos

Janković, B., B. Karadžić (1972) Izgradnja blokova 22 i 23 u Novom Beogradu, Izgradnja, spec. izdanje, str. 134–147.

Janković, B. (1977) Stambeno naselje „Banja Luka” – Kragujevac, CS 18, str. 25–27.Kit Man, C. (2008) Mei Ho House: a study of the application of public private partnership

in revitalising a government-owned historicbuilding in Hong Kong, Master Thesis, Hong Kong, The University of Hong Kong

Knežević, G. (1984) Višestambene zgrade, Zagreb, Tehnička knjigaKurtović-Folić, N., M. Roter-Blagojević (1995) Razvoj višespratnih zgrada za

višeporodično stanovanje sa osnovnom tipologijom arhitektonskog sklopa, Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Lubove, R. (1961) Lawrence Veiller and the New York State Tenement House Commission of 1900, The Mississippi Valley Historical Review, 4/47, pp. 659–677.

Lujak, M. (2010) Spatialization of social process vs singular object of architecture,

Spatium 23, pp. 38–45.Marshall, E. (1893) New York Tenements, The North American Review, 445/157, pp.

753–756.Marušić, D. (1999) Sveska 4, Beograd, Arhitektonski fakultetMarušić, D. (1972) Blokovi 61 i 62 u Novom Beogradu, Izgradnja, spec. izdanje, str.

125–133.Marušić, M. (1987) Katalog stanova JNA/1: Stanovi na tipskim etažama u kolektivnim

stambenim zgradama, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam SrbijeMecanov, D. (2008) Tipologija oblika stambene arhitekture pedesetih godina XX veka u

Beogradu, Nasleđe 9, str. 129–153.Mitra, S. (1979) Lowrise Housing Forms and Urban Residential Patterns an Overview,

Master thesis, Montreal, McGill University.Moschinoi, F. (1985) Mario Fiorentino la casa Progetti 1946–81. Rome, KappaPravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova,

Službeni glasnik RS (оd 13.06.2012).Prokić, T. (1998) Neke mogućnosti remodelovanja – novobeogradsko iskustvo, u:

Kurtović-Folić N. (1998) Unapređenje stanovanja, Zbornik radova sa naučnog skupa, Beograd, Arhitektonski fakultet, str. 407–416.

Reynolds, M. (1893) The Housing of the Poor in American Cities, Publications of the American Economic Association, 2–3/8, pp. 9–132.

Richard, P. (1978) The Architecture of Urban Housing in the United States during the Early 1930s, Journal of the Society of Architectural Historians, 4/37, pp. 235–264.

Riis, J. (1902) The Battle With The Slum. New York, The Mackmillan Company, London, Mackmillan & Co

Sainz, J. (1995) Secundino Zuazo: Casa de las Flores, Madrid, 1930–32, AV monografias, 56, pp. 38–39.

Schneider, F. (2004) Grundrißatlas Wohnungsbau/Floor Plan Manual Housing, Basel, Boston, Berlin, Birkhäuser Verlag AG

Schwartz, J. (2002) Tenement Renewal in New York City in the 1930s: The District-Improvement Ideas of Arthur C. Holden, Journal of Planning History, 1, pp. 290–310.

Stoiljković, B. (2009) O fenomenu individualnog i kolektivnog u arhitekturi stanovanja, Nauka+Praksa 2/12, str. 29–32.

Šegvić, N. (1947) Konkursna skica za tipiziranu kuću u Beogradu, Arhitektura, 3, str. 27.

ИЛУСТРАЦИЈЕ

Сл. 1–11. Скица Ђ. Алфиревић.Таб. 1 Архива Ђ. Алфиревић.

Исправка у броју часописа 39, стр. 13, у тексту „Двотрактни склоп у стамбеној архитектури Србије”:

• На месту публиковане ситуације (Сл. 15б) би требало да буде нова ситуација (Сл. 15б).

• Уместо текста уз илустрацију „Стамбени објекти у северном делу блокова 61 и 62 на Новом Београду (Д. Марушић, М. Марушић, 1971-74): ситуација (десно), типска основа (лево)”, требало би да стоји „Нереализовани стамбени објекти у северном делу блокова 61 и 62 на Новом Београду (Д. Марушић, М. Марушић, 1971-74):

ситуација (десно), сегмент типске основе (лево)”.• Уместо текста „Стамбени објекти у северном делу

блокова 61 и 62 (Сл. 15) рађени су према урбанистичком плану Јосипа Свободе (1965) и првонаграђеног решења Дарка Марушића и Миленије Марушић на архитектонском конкурсу из 1971. године”, требало би да стоји „Нереализовани стамбени објекти у северном делу блокова 61 и 62 из 1973. године (Сл. 15) рађени су према модификованом урбанистичком решењу северних делова блокова 61 и 62, из 1973. године аутора Дарка и Миленије Марушић”.

Сл.15b Ситуација нереализованих стамбених објеката у северном делу блокова 61 и 62 на Новом Београду (Д. Марушић, М. Марушић, 1971-74).

Fig.15b Situation plan of unbuilt residental buildings in northern part of blocks 61and 62 in New Belgrade (D.Marusic, M.Marusic, 1971-74).

исправка у броју 39

16 40-2015 АУ

МИНИМАлИзАМ У АРХИТЕКТУРИ: АПСТРАКТНА КОНЦЕПТУАлИзАЦИЈА АРХИТЕКТУРЕMINIMALISM IN ARCHITECTURE: ABSTRACT CONCEPTUALIZATION OF ARCHITECTURE Оригиналан рад, рад примљен: октобар 2014., рад прихваћен: април 2015.

Драгана Василски *

UDK BROJ: 72.038.42 ID BROJ: 216138764

DOI: 10.5937/a-u0-6858

АПСТРАКТ

Минимализам у архитектури садржи идеју о минимуму, као водећој стваралачкој тенденцији која се разматра и тумачи у раду кроз емпатију и апстракцију. У западној култури, корене овако постављене идеје налазимо у емпатији Ворингера (Wilhelm Worringer) и апстракцији Малевича (Kasimir Malevic). Ворингер је у својој дисертацији Апстракција и емпатија изнео своје тезе о психологији стила, кроз које је образложио две супротне основне форме: апстракцију и емпатију (уживљавање). Ворингеров закључак о емпатији, као психолошкој основи опажања израза, значајан је захваљујући вербалном подударању са савременим минималистичким изражавањем. Његову интуицију је следио Малевич. Апстракција, као израз унутрашње неспутане инспирације, одиграла је одлучујућу улогу у развоју модерне уметности и архитектуре двадесетог века. Апстракцију, која представља једну од основних метода сазнања у психологији (одвајање битних од небитних својстава), Јунг (Carl Jung) користи за откривање идеје. Минимализам у архитектури наглашава ниво апстракције према коме су индивидуалне функције редуковане. Различита врста апстракције је присутна у форми као и у функцији основних елемената: зида и прозора. Кроз студију случаја, наводи се пример Фуђимотоа (Sou Fujimoto), који је недвосмислен у свом залагању за аутономију апстрактне концептуализације у архитектури.

Кључне речи: минимализам, архитектура, идеја, психологија, емпатија, апстракција, концепт

ABSTRACT

Minimalism in architecture contains the idea of the minimum as a leading creative tend to be considered and interpreted in working through phenomena of empathy and abstraction. In the Western culture, the root of this idea is found in empathy of Wilhelm Worringer and abstraction of Kasimir Malevich. In his dissertation, „Abstraction and Empathy” Worringer

presented his thesis on the psychology of style through which he explained the two opposing basic forms: abstraction and empathy. His conclusion on empathy as a psychological basis of observation expression is significant due to the verbal congruence with contemporary minimalist expression. His intuition was enhenced furthermore by figure of Malevich. Abstraction, as an expression of inner unfettered inspiration, has played a crucial role in the development of modern art and architecture of the twentieth century. Abstraction, which is one of the basic methods of learning in psychology (separating relevant from irrelevant features), Carl Jung is used to discover ideas. Minimalism in architecture emphasizes the level of abstraction to which the individual functions are reduced. Different types of abstraction are present: in the form as well as function of the basic elements: walls and windows. The case study is an example of Sou Fujimoto who is unequivocal in its commitment to the autonomy of abstract conceptualization of architecture.

Keywords: minimalism, architecture, ideas, psychology, empathy, abstraction, concept

УВОД

Апстракција у психологији представља једну од основних метода сазнања: то је одвајање битних од небитних својстава. Један од аутора који се највише бавио апстракцијом је био Јунг (Carl Jung)1. Он се надовезао на Кантово (Immanuel Kant) схватање, по коме је један појам апстрактнији уколико је више ствари из њега изостављено. У моменту када се апстракција у највишем степену апсолутно удаљује од објекта, настаје крајња непредстављивост коју Јунг назива идејом (Јунг, 1977).

Представљање апстракције као израза унутрашње неспутане инспирације није био само одлучујући моменат у развоју модерне уметности, већ и за архитектуру двадесетог века2. Тенденција ка апстракцији у уметности

1 Апстракција је једна од шездесет дефиниција Јунга у Психолошким типовима (глава XI: Дефиниције).

2 Чин напуштања традиционалне градитељске типологије, симболична

* др Драгана Василски, д.и.а., Универзитет Унион Никола Тесла Београд, Департман Архитектура и урбанизам, dvasilski@fgm.edu.rs

dragana.vasilski@gmail.com

17АУ 40-2015

водила је ка апстракцији у архитектури. Веза између апстрактне уметности и модернистичке архитектуре је била посебно јака у раном двадесетом веку. Објављивање дела Василија Кандинског (Wassily Kandinsky) О духовном у уметности 1912. год. (Сл. 1) представљало је његово прво бављење апстракцијом, мада се још налазио у фази Плавог јахача (Blaue Reiter), и означило је почетак апстракције у експресионизму у уметности и у експресионистичкој архитектури (Sharp, 1966). Следеће његово дело: Тачка и линија према површини (Point and Line to Plane) 1926. год. (Сл. 2) представљало је ригорознији геометријски облик апстракције, јер су га карактерисале јасније и повезаније линије. Што се тиче ширења апстракције и њене примене у архитектури, са радовима Кандинског можемо поредити Менделсонову (Erich Mendelson) концепцију Ајнштајнове куле (Сл. 3). Експресионистичка архитектура је указала на пут према геометријској апстракцији модерне која се развијала кроз Баухаус: Гропијусов (Walter Gropius) пројекат за школске зграде у Десау, изграђене 1926. год. (Сл. 4), – низ геометријских облика око централне матрице отелотворује трансформацију апстрактне површинске композиције у функционални тродимензионални облик.

АПСТРАКCИЈА И ЕМПАТИЈА ВОРИНГЕРА

Иако је термин емпатија (Einfuhlung) осмислио Вишер (Robert Vischer, 1847–1933)3, неколико година касније, немачки филозоф Липс (Teodor Lipps, 1851–1914) издвојио је овај концепт из субјективног естетског домена и усагласио га са научном објективношћу психологије, чиме је постао отац научне психолошке теорије емпатије. Појам емпатије, лишен свог мистичног призвука, постао је дефинисан

употреба првенствено беле боје (што је било далеко од функционалности) и редуковање елемената како би се изоштрила геометријска подела свих форми, као наслеђе модерног покрета првенствено унутар Баухауса, били су блиски неким представницима апстрактног покрета, међу којиме су: Кандински (Wassili Kandinsky), Кле (Paul Klee) и Итен (Johannes Itten). Између ратова, апстракција се развијала на неколико начина, док се после Другог светског рата даљи развој исказивао кроз неформалну уметност, оптичку уметност, дела Фонтане (Lucio Fontane), Ротка (Mark Rothko), Вилсона (Robert Wilson) и Капора (Anish Kapoor).

3 Einfühlung (Empathy): појам аутора Вишера из његове дисертације из 1873. год. Über das optische Formgefühl (On the optical sense of form)

као објективно сопствено уживљавање, или, како је Липс говорио да се он сам уживљава у сопствени живот (Јунг, 1977). Липсова дискусија о емпатији, са аспекта архитектуре и украса, помогла је да идеја заживи у уметничкој пракси крајем века (Mallgrave, 1994). Франс де Вал (Frans de Waal, 1948) сматра да је управо Липс био одговоран за савремени концепт емпатије4. Веома сличну теорију (као верзију Липсове теорије) изложио је Велфлин (Heinrich Wollflin) у својој докторској дисертацији на Универзитету у Минхену, 1886. год. под насловом Пролегомена за психологију архитектуре (Арнхајм, 1990).

Када се говори о емпатији, незаобилазан и најзначајнији за ово истраживање је Ворингер (1881–1965), који је још давне 1907. год. у својој дисертацији Апстракција и емпатија5 изнео своје тезе о психологији стила: образложио је две супротне основне форме које је означио као уживљавање и апстракцију. Дисертација је написана управо пошто је Сезан (Paul Cezanne, 1839–1906) насликао своје Купачице (Сл. 5) и годину дана пре појаве Пикасове (Pablo Picasso, 1881–1973) слике Младе даме Авињона (Les Demoiselles d’Avigno) (Сл. 6) која је означила преокрет у уметности. Настала је у времену напуштања академског приступа примитивним и линеарним стиловима и почетка откривања вредности артефаката, као што су афричке племенске маске и јапански дуборези. Ворингер је предвидео кубизам и арт деко, мада кроз крут поглед на органску природу ствари.

Јунг наводи да се Ворингерова дефиниција уживљавања ослања углавном на Липсову6. Посматрајући питање емпатије са психолошког аспекта Јунг пореди неколико аутора. Прво Јодла (Friedrich Jodl, 1849–1914), који

4 Липс је био „први који је препознао посебан канал који имамо са другима”, па на основу тога следи закључак да „наука данас долази у позицију Липса” (Waal 2009:65).

5 Апстракција и емпатија: есеји за психологију стила (Abstraktion und Einfühlung: ein Beitrag zur Stilpyschologie), публикована докторска дисертација, Neuwied, 1907, затим као књига, Minhen: R. Piper, 1908 (Abstraction and Empathy, Translated by Michael Bullock. New York: International University Press, 1953)

6 Ворингер естетски доживљај који је исказан у уживљавању дефинише као „самоуживање” (Јунг, 1977:334). Код Липса је уживљавање „објективизација мене у неком од мене разликованом предмету, свеједно да ли оно што је објективисано заслужује име осећања или не” (Јунг, 1977:333).

Сл. 3 – Ерих Менделсон: Ајнштајнова кула, Подсдам, Немачка, 1921Fig. 3 – Erich Mendelson: Einstein Tower, Potsdam, Germany, 1921.Сл. 4 – Волтер Гропијус: Школска зграда Баухауса, Десау, 1926Fig. 4 – Walter Gropius: Bauhaus School Buildings, Dessau, 1926.

Сл. 1 – Васили Кандински: О духовном у уметности 1912Fig. 1 – Wassily Kandinsky: Concerning the Spiritual in Art, 1912.Сл. 2 – Васили Кандински: Тачка и линија за површину, 1926Fig. 2 – Wassily Kandinsky: Point and Line to Plane, 1926.

18 40-2015 АУ

објашњава емпатију као естетско продуховљење. Чулни привид у уметничком делу не изазива у нама само повод да се по законима асоцијација сећамо сродних доживљаја, него подлеже општем закону екстернализације и појављује се као нешто изван нас, а ми у исти мах пројектујемо у њега унутрашње процесе које он у нама репродукује и тиме му дајемо естетско продуховљење. То се дешава зато што се, при интројекцији сопствених унутрашњих стања у слику, не ради само о осећањима, него и о унутрашњим процесима сваке врсте. Јунг даље наводи Вунта (Wilhelm Wundt, 1832–1920), који емпатију убраја у елементарне процесе асимилације. Уживљавање је врста опажања, карактеристична по томе што се осећајно битан психички садржај премешта у објекат и везује га са субјектом до те мере да субјект себе, такорећи, осећа у објекту. Објекат као да говори сам од себе, јер су у њега пренете пројекције несвесних садржаја. Због овога се у аналитичкој психологији уживљавање означава и као пренос, појам који се везује за Фројда (Sigmund Freud).

Беренсон (Bernard Berenson, 1865–1959) је амерички историчар уметности, који је развио низ концепата, посебно важних на пољу уметности и архитектонске критике. Његово лично уверење да би психологија, а не филозофија, могла да пружи одговор на питање зашто уживамо у уметности, омогућило му је да формира низ појмова повезаних са визуелном и естетском перцепцијом, међу којима су најпознатији: тактилна вредност, просторна композиција и животно побољшање. Овај последњи појам је у тесној вези са појмом емпатије, с обзиром на емотивну пројекцију изазвану естетском контемплацијом.

Његов ученик Џефри Скот (Geoffrey Scott, 1884–1929), енглески научник, песник, архитекта и критичар архитектуре, настављајући исту идеју истраживања, био је први који је заступао просторну емпатију кроз методологију архитектонских анализа у својој књизи Архитектура хуманизма: Студија о историји укуса. У овом делу, концепт емпатије је предложен као централни елемент архитектонског искуства. Књига је објављена први пут 1914. год. – неколико месеци пре почетка Првог светског рата. Тада је имала ограничен утицај, да би тек у периоду после Другог светског рата, па све до касних шездесетих година, постала основни текст, како за архитекте тако и

за историчаре архитектуре. У овом периоду наде, Скотова теорија је дочекана са олакшањем код оних који су покушавали да одбаце апстрактне – концептуалне алате доминантне у међуратном периоду. Међу њима су били и Филип Џонсон (Philip Johnson, 1906–2005), Колин Ров (Colin Rowe, 1920–1999), Винсент Скали (Vincent Scully 1920 – ), Бруно Зеви (Bruno Zevi 1918 – 2000) и Чарлс Мур (Charles V. Moore, 1925–1993), од којих је свако на одређен и личан начин протумачио Скотову теорију.

Јунг је сматрао да је естетика у својој суштини примењена психологија, зато што се бави не само естетском суштином ствари, већ и, можда у још већој мери, психолошким питањем естетског става (Јунг 1977). Ворингер је тврдио да је модерна естетика, која полази од концепта емпатије, неприменљива на широком пољу историје уметности, па је зато потребно да се претпостави друга врста естетике, која је проистекла из нагона човека ка апстракцији, дакле тенденција да се живот потчини. Овај нагон за апстракцијом, кога илуструју примери из Египта, Византије, примитивне или модерне експресионистичке уметности, артикулише потпуно другачији вид сусрета са спољним светом: то је реакција на застрашујуће и забрињавајуће аспекте стварности. Ово двојство естетских реакција, према Ворингеру, може да се користи при објашњењу променљивости стилова у историји уметности на следећи начин: у историјским периодима анксиозности и неизвесности, човек тежи да апстрактне објекте из њихове крхке и неизвесне појавности трансформише у апсолутне, трансценденталне форме.

Што се тиче психолошких претпоставки порива за апстракцијом, Ворингер сматра да их треба тражити у осећању света које човек исказује кроз своје психичко понашање према космосу. Док порив за уживљавањем има за основ срећан пантеистички однос поверења између људи и појава спољашњег света, порив за апстракцијом је последица велике човекове унутрашње узнемирености због појаве спољашњег света и кореспонденције са тим веома трансценденталним представама. Ово психичко стање би могло бити названо огромним духовним страхом од простора. Став Ворингера је да уметничке форме и религије Истока показују апстрактни став према свету. Човеку са Истока свет се мора појављивати другачије него

Сл. 5 – Пол Сезан: Купачице, 1907. (лево)Fig. 5 – Paul Cezanne: The Bathers, 1907. (left)Сл. 6 – Пабло Пикасо: Младе даме Авињона, 1908. (десно)Fig. 6 – Pablo Picasso: Les Demoiselles d’Avignon, 1908. (right)

19АУ 40-2015

човеку са Запада, који уживљавањем даје душу свом објекту. Првом је објекат а приори оживљен, он има надмоћ над њим, и стога се човек пред њим повлачи и апстрахује своје утиске. Одличан поглед на став Истока даје Буда у Проповеди о огњу, где описује ужасни и бола пуни поглед на свет који је изазвао код будиста њихов апстрактни став.

Ворингерове последње тезе о проналажењу човековог спасења у правилним апстрактним формама7 откривају његов запањујући дух, а овај закључак је значајан захваљујући вербалном подударању са савременим минималистичким изражавањем.

АПСТРАКЦИЈА МАЛЕВИЧА

Ворингерова интуиција, исказана у књизи која је представљала парадигму модернизма, свој даљи развој имала је у идејама Казимира Малевича (1878–1935), аутора необјективне апстрактне уметности, покрету који се повезао са минимализмом у уметности. Малевичеви покушаји да се савлада објективни свет у уметности, конфузан и окружен двосмисленим мистицизмом, представљају пресудну тачку у историји модерне уметности8. Његове идеје су претходиле многим покретима у Америци, који су, почев од краја Другог светског рата, узимали као своје полазиште одбијање реалности и социјалне моменте, откривајући вредности које су биле подређене појави објеката: од минимализма (Minimalism) до ленд-арта (Land Art) и алте-повера (Alte Pover).

Многи сликари су примењивали архитектонске принципе у својим апстрактним композицијама, али Малевич је отишао толико далеко да је експериментисао са тродимензионалним екстраполацијама идеја, претходно истраженим у сликама. У периоду 1923–1928. год., као

7 „… правилне апстрактне форме су, због тога, једине и највише, у којима се човек може одмарати суочен са огромном збуњеношћу слике света” (Worringer, 1997:15).

8 „Истина је да смо подстакнути лепотом брда, река и златним бојама пролећа и јесени. Али, да ли ово значи да су све природне појаве настале захваљујући законима лепоте? Да ли сунце залази захваљујући овим принципима? Да ли су ивице облака нијансиране захваљујићи уметности? Да ли су брда, долине и клисуре који узбуђују човечанство можда последица помирења и промена у равнотежи пре него што су производ естетских закона? Закон лепоте још увек не може бити пронађен у уметничким делима, зато што он само намеће нови поредак или оно што је дато” (Malevic, 1969).

оснивач супрематизма, створио је низ рељефа под називом Архитектони (Architectones), које је видео као моделе за потенцијалне објекте у правој величини. Архитектони, као супрематистичка архитектура, никада нису били погодни да се реално остваре (Сл. 7). Већина оригиналних модела је изгубљена, један од преосталих узорака је Архитектони – 1927. Вертикалне конструкције сличне овој засноване су на просторној динамици основних геометријских облика, као да је небо вртоглаво у нади да превазиђе земљину гравитацију. Архитектони, који у много чему могу да се посматрају кроз развој утопијске идеје руске авангарде, утицали су у великој мери на каснији развој националне архитектуре. Визија настала под утицајем Малевича је Леонидовљева (Ivan Ilich Léonidov, 1902–1959) научно-фантастична концепција клуба као супрематистичке мегаструктуре, која је достигла свој врхунац 1930. год. у пројекту Палате културе. Даљи утицај супрематичког елементаризма се огледа у Мисовој (Mies van der Rohe) верзији слободне основе (Фремптон, 2004).

Још једна паралела може бити повучена између Малевича и минимализма. Значајни недостатак наговештаја реалности у Малевичевом најпознатијем необјективном цртежу Црни квадрат (Black Squere) (Сл. 8) из 1913. год., може се надовезати на минималистичку празнину, виђену не као ничија земља, већ као прилагођено одсуство вишка форме, боје и звука. Кандински (Wassily Kandinsky) је тврдио да су се два уметничка елемента, апстрактно и конкретно, раздвојили 1913. год., када је Малевич насликао слику која је приказивала само црни квадрат на белој позадини9. Говорило се да уметник слика у мраку како би се ослободио тираније свих предмета. Сам Кандински је свој рад дефинисао као лагани процес у коме напушта спољашњост и окреће се према унутрашњем (Kandinsky, 1973), при чему формира речник употребом геометријских и суштинских елемената. У промени која повезује осећајно опажање и духовност, Кандински је покушао да формулише могућу синтаксу језика апстрактне уметности.

9 То је била можда прва чисто апстрактна слика икада насликана, вероватно најшокантније дело XX века, о којој је аутор написао: „У својој очајничкој борби да уметност ослободим терета света предмета, нашао сам уточиште у форми квадрата” (Јунг,1996:317).

Сл. 7 – Казимир Маљевич: Архитектони, 1923. (лево)Fig. 7 – Kasimir Malevich: Architectones, 1923. (left)Сл. 8 – Казимир Маљевич: Црни квадрат, на белој

подлози, 1915. год., уље на платну, Државна Третјаковска галерија, Москва (десно)

Fig. 8 – Kasimir Malevich: Black Square on a White Ground, 1915, Oil on linen, 79.5 x 79.5 cm, The State

Tretyakov Gallery, Moscow (right)

20 40-2015 АУ

МИНИМАЛИЗАМ У АРХИТЕКТУРИ – АПСТРАКЦИЈА КАО МЕТОД

Апстракција у архитектури представља трагање за квалитетом10. Минимализам у архитектури наглашава ниво апстракције према коме су индивидуалне функције редуковане. Различита врста апстракције је присутна у форми и функцији основних елемената: зида и прозора. Апстракција постаје метод којим се формира експресија флуидног простора ослобођеног потребе за допуњавањем. Језик тишине, тај сведени језик архитектуре, одговара добу карактеристичном по електронским комуникацијама (Василски, 2012).

Апстракција форме (геометрија кубичне форме)

Еволуција концепта архитектуре као волумена, заснована на модернистичком моделу кубичне форме, добија свој прави израз и значај у минимализму и доказује, с једне стране, да су основне концептуалне структуре модерне архитектуре постојаније него што се признаје (Curtis, 1996), а са друге, да трагање до суштине води управо преко даље апстракције тог модела. Апстракција ове форме тако добија различите појавне облике: као веза са вернакуларном архитектуром код Елвуда11 (Сл. 9), као нови концепт у сакралној архитектури у Минхену (Сл. 10) или као нова духовност у стамбеној архитектури код Баесе (Alberto Campo Baeza) (Сл. 11). Сликарске фасаде Брандхорст

10 „Архитектура… захтева својства највиших квалитета баш због своје апстрактности. Апстрактност архитектуре је зато особена и величанствена што, пуштајући корен у грубу чињеницу, она је продуховљује” (Ле Корбизије, 1977:35).

11 Креик Елвуд (Craig Ellwood, 1922–1992), амерички архитекта познат по својим кућама у ЛА (Los Angeles Case Study Houses), међу којима је најпознатија Ловачка кућа (Hunt house, 1955). „Уметност у архитектури није произвољан стилизам или етерични симболизам, већ у којој мери зграда може да превазиђе мерљиво и пређе у немерљиво” (Ellwood, 1975).

Сл. 13 – Соo Фуђимото: Кућа О, Чиба, 2007. (горе)Fig. 13 – Sou Fujimoto: House O, Chiba, 2007. (above)

Сл. 14 – Шигеру Бан: Кућа са зид завесом, Итабаши, Токио, 1995. (лево)Fig.14 – Shigeru Ban: Curtain Wall House, Itabashi, Tokyo,1995. (left)

Сл. 9 – Креиг Елвуд: Ловачка кућа, Малибу, 1955. (лево)Fig. 9 – Craig Ellwood: Hunt house, Craig Ellwood, Malibu, 1955. (left)Сл. 10 – Алман, Сатлер, Вапнер: Црква Исусовог срца, Минхен, 2000. (десно)Fig. 10 – Allmann Sattler Wappner: The Herz Jesu Kirche (Church of the Sacred Heart), Munich, Germany, 2000. (right)

Сл. 11 – Алберто Кампо Баесе: Де Блас кућа, Мадрид,

Шпанија, 2000. (лево)Fig. 11 – Alberto Campo Baeza:

House De Blas, Madrid, Spain, 2000. (left)

Сл. 12 – Саурбрух Хутон: Брантхорст музеј, Минхен,

2000. (десно)Fig. 12 – Sauerbruch Hutton:

Brandhorst Museum, Munchen, 2000. (right)

музеја у Минхену (Сл. 12), у геометријским пругама многих боја, чине да зграда изгледа као џиновски апстракт. Музеј је спремиште за дисплеје многих савремених слика, скулптура и видео снимака. Архитектура је реклама за оно што се дешава унутра. Цели Брандхорст музеј је 3Д слика у себи: апстрактни експресионизам је еволуирао у минималистичку архитектуру.

Апстракција функције основних елемената: зида и прозора

21АУ 40-2015

Aпстракција зида – перцептуелна и визуелна празнина

Кућа О (Сл. 13) је бескрајан простор без јасне границе (прихватљивије као нешто што јесте, а не као нешто раздвојено). Апстракција зида формира перцептуелну празнину и открива идеју аутора у његовој намери да оствари примитивну архитектуру која је негде између природе и онога што је направио човек (Fujimoto, 2009).

Зидови Банових (Shigeru Ban) фасада се адаптирају. Када се ради о природном окружењу, Бан свој став изражава архитектуром транспарентности, али када се ради о урбаном окружењу, случај Куће са зид завесом (Сл. 14), елиминацијом зида (фасаде) остварује се визуелна празнина што представља необичан потез: двострука завеса се може затворити потпуно и тако обезбеђује унутрашњу климу и интимност.

Апстракција прозора – перцептуелна и визуелна празнина

Леверенц (Sigurd Lewerentz) је аутор пројекта цвећаре на источном гробљу у Малмеу (Flower cloister, Eastern Cemetery, Malmo, 1969) (Сл. 15), где прозори имају форму две елементарне плоче које леже преко зида. Изгубивши свако функционално значење појма, они апстрактно рефлектују боје неба. Оригинална зграда је шармантна и елегантна. Површински уграђена стакла крију дебљину бетонских зидова и дају целој конструкцији осећај тананости и лакоће површина које је омеђују.

Тим Матеус (Aires Mateus) је аутор пројекта чији је програм негде између хотела и болнице, који настоји да схвати и тумачи комбинацију односа друштвено/приватно, тако што одговара на потребе друштвеног живота, а у исто време и самоће. Кроз визуелну празнину, изражајан и јасан пројекат остварује јединствену целину (Сл. 16).

СТУДИЈА СЛУЧАЈА: АПСТРАКЦИЈА КАО МЕТОД У АРХИТЕКТУРИ

За Ајнштајна (Albert Einstein), концептуални језик физике је била математика. У апстрактном појмовном домену математике могли су настати најдубљи увиди у природу физичког света. Дакле, управо је апстракција била та која је омогућила да такви увиди буду откривени, много пре него што су емпиријске технике постигле потребну прецизност за њихову верификацију. Јапански архитекта Фуђимото дели сличну веру у апстракцију као средство за испитивање нових области у архитектури12. Архитектонски облик, схваћен у смислу облика (гешталт психологија), јесте начин на који су такве апстракције испољене и изманипулисане (Forty, 2000). Са урбанистичког становишта, у односу према граду, феномен апстракције се повезује са социјалним етосом свог времена (Aureli, 2011).

СОO ФУЂИМОТО (SOU FUJIMOTO): АПСТРАКТНА КОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА АРХИТЕКТУРЕ

У раду Соо Фуђимотоа, апстракција у домену функције доводи до тога да се случајност поставља као носилац функције. Из међусобних односа у архитектури, где непројектовано и прецизно пројектовано постоје заједно, произилазе случајности, као неки од најизазовнијих квалитета, које Фуђимото назива непредвиђене ситуације. Архитектонски исказано, оне представљају материјал за реализацију идеје. Овакав приступ нас подсећа на Жана Арпа13.

Природа представља животну средину која обилује сложеним и непредвиђеним ситуацијама. Фуђимото приступа својим пројектима тако што формални језик и процесе у природи користи као показатеље у односу на које

12 „Бити апстрактан значи превазилазити посебне конкретне случајеве актуелног збивања. Али превазилазити актуелну прилику не значи бити сасвим лишен везе са њом. Сасвим супротно, ја сматрам да сваки вечни објекат има властиту особену везу са сваком таквом приликом, везу коју ја називам његовим укључивањем у ту прилику” (Vajthed, 1976:238).

„Апстраховањем на различитим ступњевима хијерархијске структуре долазимо до елементарних вредности са једне стране и бесконачних системских могућности са друге” (Миленковић, 2004:25).

13 Жан Арп (Jean Hans Arp), француски вајар, кроз своје дрворезе је (лишће и друге форме набацане насумице) трагао за „скривеним, исконским смислом који дрема испод света појавности”. У његовим композицијама (Лишће поређано по законима случаја и Квадрати поређани по законима случаја), случајност даје дубину уметничком делу, чиме он указује на непознат, али активан принцип реда и смисла, који се манифестује у стварима као њихова „скривена душа” (Jung, 1996:326).

Сл. 16 – Студио Аирес Матеус: Кућа за старије људе, Португалија, 2010. (десно)Fig. 16 – Francisco and Manuel Aires Mateus: Housing Alcacer do Sal, Portugal, 2010. (right)

Сл.15 – Зигурд Леверенц: Цвећара, источно гробље, Малме, 1969. (горе)Fig. 15 – Sigurd Lewerentz: Flower cloister, Eastern Cemetery, Malmo 1969. (above)

22 40-2015 АУ

формира валидност. То не значи да његова архитектура тежи да произведе натуралистичке ефекте, већ да природа пружа модел за израду артефакта. Сједињавањем вештачких и природних услова у врту формира се модел као архетип за пројекат14. Метафора врта је толико убедљива за Фуђимотоа да је он почео да је дословно преузима: у великој мери користи жива стабла као средство за побољшање просторне комплексности.

Примена апстракције је видљива у Фуђимотовом приступу појмовима: материјалност и геометрија. Денатурисана неутралност белог завршног покривача је подразумевана поставка материјала: геометријски чисти облици се одупиру уобичајеној дисторзији која проистиче из компромиса према конструктивним принципима.

Бели зидови и кровови пројекта Куће Н (Сл. 17) јединствени су у својој дебљини од 22 cm. Све индикације конструкције и материјала се поништавају. Ови апстрактни ансамбли делују сјајно и надреално у оквиру материјалности ентитета:

14 „У башти је све неодређено... Архитектура је башта са кровом. Башта је архитектура без крова” (Fujimoto, 2008:101).

Сл. 19 – Примитивна кућа будућности, пројекат, 2001Fig. 19 – Primitive Future House, project, 2001.

Сл. 20 – Рехабилитациона спаваоница за менталне инвалиде Хокаидо, 2003Fig. 20 – Rehabilitation Dormitory for the Mentally Disabled Hokkaido, 2003.

Сл. 17 – Кућа Н, Оита, 2008. (лево)

Fig.17 – House N, Oita, 2008. (left)

Сл. 18 – Кућа пре куће, Тошиги, 2008. (десно)

Fig.18 – House Before House, Tochigi, 2008.

(right)

23АУ 40-2015

дрвета, плочица, асфалта и стуба електричне енергије, који надопуњују њихов изграђени контекст у јапанском предграђу. Такве намерне дисоцијације из конструктивне читљивости и материјалних различитости контекста сугеришу повратак на аутономно и херметичко деловање модернистичког формализма. Фуђимото сматра да је идеална архитектура она у којој се у отвореном простору осећа као у затвореном и vice versa – у затвореном се осећа као у отвореном. Он је пореди са структуром гнезда, у коме је унутра увек напољу, и обрнуто. Његова намера јесте постизање архитектуре која постаје препознатљива, не по простору и форми, већ по изражајности богатства онога што је између куће и улице (Fujimoto, 2009).

Кровови наслаганих белих коцки у пројекту Кућа пре куће (Сл. 18) су потпуно равни, без пада за одвођење кише и снега. Овај пројекат сам аутор поистовећује са местом које је симултано кућа, град и шума. То значи да је место аналогно малој Земљи, због чега је још примитивније, али исто тако још више футуристичка архитектура. Фуђимото је недвосмислен у свом залагању за аутономију апстрактне концептуализације у архитектури. Баш као што се математичке манипулације теоријске физике могу спроводити независно од емпиријских верификација, формални речник архитектуре је за Фуђимотоа домен знања у себи, отворен за истраживања на сопственим условима (Сл. 19). Осим тога, на крају оваквих истраживања не мора нужно бити архитектонско искуство у изграђеном простору (Сл. 20), већ је то настајање нових апстрактних појмова (Fujimoto, 2009).

ЗАКЉУЧАК

Изражајна својства која леже у архитектонским облицима су у складу са психолошким теоријама које важе у њихово време Од теорија које покушавају да објасне психолошку основу опажајног израза, најутицајнија је теорија емпатије или уживљавања. Она нас води ка апстракцији која је духовна делатност која оно што се осећа као битан садржај или стање ствари, како је Јунг објаснио, ослобађа из везе са оним што се осећа. Апстракција као метод представља у минимализму трагање за постизањем основне идеје – откривање минимума. Апстрактни концепт, кроз геометријске облике волумена и редукцију индивидуалних функција архитектонских елемената (зида и прозора), омогућава тумачење својствене једноставности и чистоте као карактеристика просторног интерфејса. Сензибилитет минимума трага за успостављањем равнотеже између материјалног и духовног, између физичких квалитета и апстракције, између свакодневног и апсолутног.

ЛИТЕРАТУРА

Aureli, P. V. (2011) The Possibility of an Absolute Architecture, MIT PressArnheim, R. (1969) Art and visual perception, Berkely and Los Angeles, University of

California PressArnhajm, R. (1990) Dinamika arhitektonske forme, Универзитет уметности у

БеоградуBertoni, F. (1999) Claudio Silvestrin, Firence, OctavoCurtis, W. (1996) Modern Architecture since 1900, Oxford, PhaidonEllwood, C. (1975) The essence of architecture..., MS, Los Angeles, Oct. 1975. Graham

Foundation collectionForty, A. (2000) Words and buildings. A vocabulary of modern architecture, London,

Thames&Hudson Frempton, К. (2004) Moderna arhitektura, kritička istorija, Beograd, Orion ArtFujimoto, S. (2008) Garden, in Primitive Future, Tokyo, INAX PublishingIto, Toyo; Worrall, Julian; Fujimoto, Sou (ed) (2009) Sou Fujimoto – International

Architecture Magazine 2G, N.50, Editorial Gustavo Gilli, Spain Jung, К. (1996) Čovek i njegovi simboli, Beograd, Narodna knjiga Alfa Jung, К. (1977) Psihološki tipovi, Novi Sad, Matica srpska, (Jung, C. G. [1921] (1971)

Psychological Types, Collected Works, Volume 6, Princeton, NJ, Princeton University Press)

Kandinsky, W. (1973) Tutti gli scritti, Milano, Feltrinelli Kandinsky, W. (1975) La synthese des arts, Paris, Denoel-Gonthier Kitayama, J. (1954) West-ostliche Begegnung, BerlinLe Korbizije (1977) Ка правој архитектури, Београд, Грађевинска књигаMalevic, K. (1969) Suprematismo, Bari, Laterza Mallgrave, H. F. (1994) Empathy, Form, and Space: Problems in German Aesthetics, 1873-

1893, Getty Center for the History of Art and the HumanitiesMilenković, V. (2004) Arhitektonska forma i multi-funkcija, Beograd, Zadužbina

AndrejevićSharp, D. (1966) Modern Architecture and Expressionism, New York, George Braziller Vasilski, D. (2012) Minimalizam u arhitekturi: Kako jezik arhitekture predstavlja njen

identitet, Minimalism in architecture: The Language of Architecture as its Identity, Arhitektura i urbanizam, br. 34, str. 42–64.

Waal, France de (2009) Primates and Philosophers, how morality evolved, Princeton University Press

Worringer, W. (1953) Abstraction and empathy, London (Worringer, W. (1997) Abstraction and Empathy (1908) Chicago: Dee)

24 40-2015 АУ

АПСТРАКТ:

Изазови одрживог развоја и климатских промена отварају нове могућности у сагледавању значаја, принципа и методологије урбане обнове. У раду се разматрају проблем напуштених објеката и комплекса и могућности њихове поновне употребе у контексту климатских промена и одрживости, на примеру студије пренамене комплекса касарне у Белој Цркви, урађене у Институту за архитектуру и урбанизам Србије 2012. године. Концептуално решење варијанте 2 засновано је на идеји климатски свесног и друштвено одговорног пројектовања, утканој у основну програмску шему новог комплекса, која укључује формирање универзитетског кампуса, изградњу огледних социјалних станова, културне и уметничке садржаје и урбану пољопривреду, уз коришћење алтернативних извора енергије и поштовање принципа енергетске ефикасности. У закључним разматрањима указује се на проблеме напуштања војних објеката и комплекса и дају се препоруке за њихову пренамену, при чему се узимају у обзир досадашња искуства и актуелни проблеми животне средине.

Кључне речи: урбана обнова, климатске промене, напуштени објекти, пренамена, касарна, Бела Црква

ABSTRACT:

The challenges of sustainable development and climate change open up the new possibilities in understanding the importance, principles and methodologies of urban renewal. The paper discusses the problem of abandoned buildings and complexes

and their possible reuse in the context of climate change and sustainability at an example of the study of repurposing the military barracks complex in Bela Crkva conducted in the Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia in 2012. The conceptual solution of the variant 2, based on the idea of climate-aware and socially responsible design, has been embedded into the basic program scheme of the new complex, which includes the establishment of a university campus, construction of experimental social housing, cultural and artistic facilities, as well as urban agriculture, including the use of alternative energy sources and respecting the principles of energy efficiency. The problems of the abandonment of military buildings and complexes, as well as the recommendations for their adaptation, taking into account the past experience and the current environmental problems, are pointed out in the concluding remarks.

Key words: urban regeneration, climate change, abandoned buildings, adaptive reuse, military barracks, Bela Crkva

УВОД

Концепт одрживог развоја и растућа свест о климатским променама и њиховом утицају на природу и изграђену средину отворили су нове могућности у сагледавању значаја, принципа и методологије урбане обнове, која је најчешће посматрана из угла заштите културног наслеђа, урбане економије, социологије, урбаног дизјна и естетике. Oд усвајања Агенде 21, 1992. год., постепено се све више увиђа значај урбане обнове за постизање циљева одрживог развоја (Goble et al., 2006; Vaništa Lazarević i Đukić, 2006), а затим и њена улога у прилагођавању климатским променама и њиховом ублажавању.

Урбана обнова, изузимајући специфичне ситуације као што су природне катастрофе и ратна разарања, била је у почетку првенствено мотивисана економским и социјалним разлозима и, посебно у Европи, потребом да се заштити градитељско наслеђе (в. Vaništa Lazarević, 1999:33). Посебно актуелна постала је у Западној Европи и Северној Америци у постиндустријском периоду, када је у развијеним земљама

УРБАНА ОБНОВА У КОНТЕКСТУ КлИМАТСКИХ ПРОМЕНА, НА ПРИМЕРУ ПРЕНАМЕНЕ КОМПлЕКСА КАСАРНЕ У БЕлОЈ ЦРКВИ I

URBAN REGENERATION IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE, ON THE EXAPMLE OF ADAPTIVE RE-USE OF THE MILITARY COMPLEX IN THE BELA CRKVAПрегледни рад, рад примљен: март 2015., рад прихваћен: април 2015.

Божидар Манић *, Тања Бајић **, Ана Никовић***

UDK BROJEVI: 725.181(497.11) 711.5(497.11)

ID BROJ: 216140044DOI: 10.5937/a-u0-7938

I Овај рад је настао као резултат истраживања у оквиру научног пројекта: Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји, који је у оквиру програма Технолошки развој финансиран од стране Министарства за просвету и науку Републике Србије у периоду од 2011. до краја 2015. године.

* мр Божидар Манић, дипл. инж. арх., истраживач-сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, bozam@iaus.ac.rs

** Тања Бајић, маст. инж. арх., истраживач-сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, tanja@iaus.ac.rs

*** др Ана Никовић, дипл. инж. арх., научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд,

anan@iaus.ac.rs

25АУ 40-2015

почело смањење обима индустријске производње и доминација терцијарног сектора у привреди, што је довело до драматичних промена у урбаној структури многих градова. Основни циљеви су били да се омогући поновно или побољшано коришћење запуштених или напуштених објеката и локација, како би била створена нова радна места, решени социјални проблеми и унапређен квалитет изграђеног простора и животне средине (в. Couch et al, 2003).

У XXI веку, одрживост постаје нови циљ урбане обнове (Percy, 2003). Према налазима изложеним у извештају групе аутора програма Уједињених нација УН-Хабитат, у циљу ублажавања климатских промена често се прибегава великим пројектима урбане обнове и покушајима поновног коришћења запуштеног земљишта (UN-Habitat, 2011:94). Иницијативама за активирање браунфилд локација даје се предност у односу на изградњу на гринфилд локацијама (ibid:95). Мада се под појмом браунфилд локација најчешће подразумевају напуштени индустријски комплекси, данас се све више прихвата проширена дефиниција која обухвата сво земљиште и објекте који су раније били у употреби а сада нису у потпуности искоришћени, а могу бити и празни, напуштени и загађени (Alker et al. 2000). Овакво тумачење појма прихваћено је и код нас (в. Perić, 2013:1; Danilović et al. 2008:16). На значај поновног коришћења браунфилд локација указао је и британски комитет назван Urban Task Force, којим је председавао Ричард Роџерс, једном од кључних препорука из свог извештаја Ка урбаној ренесанси, да бар 60% нове градње треба да буде на браунфилд земљишту (UTF, 1999).

Осим урбане обнове, данас је све више у употреби и појам urban retrofit(ting), који још увек није добио одговарајући превод на српски језик, а односи се, на првом месту, на обнову и унапређење постојеће градске инфраструктуре. С обзиром на то да се замена инсталација у објекту у нашем грађевинском законодавству назива адаптација, urban retrofit(ting) бисмо, у недостатку бољег термина, могли превести као урбана адаптација. Основни циљеви овог поступка су смањење потрошње енергије и емисије угљен-диоксида, односно, побољшање енергетске ефикансости и ефикасности управљања отпадом и водом (Dixon 2014:133).

Обнова појединих објеката често представља део ширег захвата урбане обнове, а аналогије између два процеса бројне су. Појам адаптације (retrofitting) је само једна од њих. Развијају се алати за процену и сертификацију са аспекта утицаја на животну средину (environmental assessment tools), не само објеката, него и урбаних подручја – изграђене средине, суседстава, јавног саобраћаја и инфраструктуре и услуга (BREEAM, CASBEE, LEED) (Haapio, 2012). Дилема да ли рушити и поново градити или обновити постојеће постоји, како код појединачних објеката, тако и код већих комплекса и урбаних целина. Од касних шездесетих година XX века, обнова се примењује чешће него замена постојећег грађевинског фонда која је доминирала након Другог

светског рата, али се тек од деведесетих година прошлог века наглашава значај овог приступа за животну средину (Winston 2009:1785). До тада су за доношење одлуке о обнови или новој изградњи пресудни били економски и, у одређеним случајевима, културно-историјски чиниоци. Данас се тај поступак најчешће означава термином adaptive reuse, чему најприближније одговара наш појам пренамена.

Пренамена и поновно коришћење – рециклажа – напуштених делова урбаног ткива, начин су испољавања прилагодљивости градова на промене (Ellin i Turner, 2010:155) – резилијентности (urban resilience), што је концепт који подразумева прилагођавање и отпорност, како на климатске промене, тако и на демографске, економске, социјалне и друге притиске и изазове (в. Petrić i Manić, 2011).

Предмет овог рада је посебна подтема урбане обнове у контексту климатских промена, а то је проблем напуштених објеката и комплекса и њихове пренамене, односно поновне употребе. Напуштени објекти, комплекси и локације представљају веома интересантно поље, како за научно истраживање, тако и за истраживање кроз пројектовање и планирање, будући да се ту преламају неке од поменутих најактуелнијих тема урбанизма и планирања данас, у контексту одрживог развоја и климатских промена – урбана обнова (regeneration), адаптација (retrofitting) и резилијенција (resilience). Ова тема разматра се на примеру напуштеног комплекса касарне у Белој Цркви, кроз приказ и анализу студије и идејних решења пренамене, урађених у Институту за архитектуру и урбанизам Србије 2012. године.

НАПУШТЕНИ ОБЈЕКТИ И ЛОКАЦИЈЕ – ПРОБЛЕМИ И ПРИСТУПИ

При анализи проблема напуштених објеката и локација, најпре се јавља питање дефиниције појма. Постоје различити облици и различити степени напуштености, од тога да се објекат не користи али није празан нити запуштен, до тога да је објекат потпуно празан и напуштен и у дугогодишњем стању пропадања. У америчкој пракси, напуштеним некретнинама сматрају се оне које се не користе две године или дуже (в. Accordino i Johnson, 2000:301).

Две врсте, односно намене објеката и локација, су најчешћи предмет анализе – стамбени и индустријски. Решења која се користе и предлажу зависе у великој мери од величине, обухвата и просторног распореда оваквих простора у градском ткиву. Градови у САД-у користе два основна средства да би се изборили са овим проблемом – правилнике о одржавању зграда и продају због пореских дугова (tax sale) (Accordino i Johnson, 2000:307). Правилници о одржавању зграда омогућавају локалним властима да наплате рачуне за услуге одржавања које уместо њих врши град, уз евентуалну додатну новчану казну; понекад су те казне веома високе, како би се власник приморао да очисти или прода некретнину, након чега му се казна

26 40-2015 АУ

опрашта (ibid:307). Друга могућност коју користе је заплена некретнине у случају да власник не плаћа порез, с тим да се то дешава након периода од две, до чак тридесет година неплаћања пореза (ibid:309). Неки примери добре праксе у овој области у САД-у дати су у публикацији Конференције градоначелника Сједињених држава (grupa autora, 2006). Урбана пољопривреда (в. Colucci, 2014) и креативне економије могу да имају велики значај у урбаној обнови (в. Bajić Brković, 2009).

Међу градовима са најизраженијим проблемом напуштених простора истиче се Феникс, а таквом стању допринеле су и шпекулације са грађевинским земљиштем; специфичност је у томе да се углавном ради о празним, неизграђеним парцелама (Ellin i Turner, 2010). Елин и Тарнер у свом раду приказују предлог за активирање напуштених локација у Фениксу, чија је главна карактеристика увођење „преносивих решења’’ (portable solutions) – привремених нових намена, које се, по активирању локације, могу преселити на другу, још неактивирану. Међу предлoженим решењима и активностима су: формирање зелених површина и спортско-рекреативних садржаја; урбана пољопривреда; уметничке изложбе и перформанси, изложбе нових материјала, технологија и иновација; отварање привремених кафеа, галерија, бутика и сл. и унапређење саобраћаја и повезаности, отварањем нових пролаза и коришћењем празних парцела (Ellin i Turner, 2010:163). Привремене интервенције су метод којим се користи и тзв. „уради сам’’ или „тактички’’ урбанизам, како у јавном простору, тако и на напуштеним локацијама (в. нпр. Urban tactics – temporary interventions and long term planning by Killing Architects). То су најчешће краткорочне активности, малог обима, уз учешће локалне заједнице.

Значај учешћа локалног становништва у настајању најуспешнијих примера урбане обнове, уз јаку националну или локалну подршку, наглашавају и ауторке Ваништа Лазаревић и Ђукић (Vaništa Lazarević i Đukić, 2006:76), а Ана Перић налази да европска планерска пракса у области регенерације браунфилд локација указује да процес треба решавати у оквиру колаборативне планерске парадигме, укључујући све стејкхолдере, у циљу постизања консензуса (Perić, 2013). Иако су напуштени објекти и локације велики изазов за све учеснике у процесу доношења одлука и планирања, потребно је што пре идентификовати проблем и приступити његовом решавању, како не би дошло до појаве додатних негативних последица, у виду ширења проблема на суседне локације, и даљег привредног опадања. У екстремним случајевима, може да дође до потпуног напуштања неког насеља, односно претварања града у „град духова’’ (в. Graves et al., 2009), с тим да ова појава није увек изазвана економским разлозима, већ може бити и последица природних катастрофа и војних сукоба. Анализирајући мале и средње заједнице, које су претрпеле привредни пад, Мајер и Гринберг истичу да

често прође деценија или више пре него што се сачини план акције за привлачење нових пословних активности, те да су неодговарајуће управљање и непостојање заједничке визије у оквиру заједнице економски погубни у оваквим ситуацијама (Mayer i Greenberg, 2001:203).

Напуштени војни објекти и комплекси

Напуштене касарне и војне базе нису ретка појава. До ње долази након престанка ратних сукоба и услед промене војне доктрине и начина ратовања. Захваљујући специфичности врсте и архитектуре објеката, као и њиховој често изузетној величини, напуштени војни објекти и комплекси и њихова естетика рушевина постају понекад предмет људске фасцинације1.

Напуштање војних некретнина део је државне политике, те се, као и покушаји пренамене и поновног коришћења, разликује од напуштања и пренамене објеката и локација других намена. Уз то, постојање института војне тајне додатно компликује процес и отежава, или спречава, учешће јавности, па чак и локалне самоуправе, које је за пренамену у склопу урбане обнове веома важно. У САД-у је крајем осамдесетих година прошлог века промењен начин управљања овим поступком, како би била успостављена спољашња контрола над њим и транспарентност и омогућено доношење објективних и непристрасних одлука (в. BRAC CR, 2005:311,312). Једна од крупних примедби на дотадашње процедуре била је политичка пристрасност која је резултовала одлукама штетним за изборне области у којима су изабрани опозициони кандидати (ibid). Установљена је независна комисија за реорганизацију и затварање база (Commission on Base Realignment and Closure BRAC) и усвојени су критеријуми – укупно осам – с тим да предност има војни значај (прва четири критеријума) (в. BRAC SC, 2005).

Једно од значајних искустава пренамене, узимајући у обзир величину простора, планиране нове садржаје и начин спровођења поступка, јесте америчка база Форт Орд у заливу Монтереј у Калифорнији, која је затворена 1994. год., а заузимала је површину од преко 100 km2. Исте године је формирано посебно тело одговорно за обнову (Fort Ord Reuse Authority FORA – в. www.fora.org), које сачињавају представници локалне, државне и савезне управе, војске и образовних институција. Данас се на овом простору, који још увек није у потпуности активиран, налазе мањи војни садржаји, центар за рехабилитацију ветерана, парк, тржни центар, као и кампус јавног универзитета са око 7.000 студената.

Након слома државног социјализма у источној Европи, распуштен је Варшавски пакт 1991. год., чиме је фактички

1 Изузетне примере могуће је пронаћи и на интернету (в. нпр. http://jalopnik.com/the-ten-most-impressive-abandoned-military-bases-in-the-1527822770, приступљено 17. 02. 2015. године).

27АУ 40-2015

завршен Хладни рат. У периоду транзиције из једног система друштвеног и економског уређења у други, као и из једног војног пакта у други, у бившим источноевропским социјалистичким земљама дошло је до значајних промена у организацији и обиму војних снага, укључујући укидање обавезног служења војног рока, што је, заједно са повлачењем совјетских трупа, резултовало напуштањем неких војних објеката и комплекса. Миртинен издваја четири категорије приступа – министарски (процесом управља министарство), агенцијски (процесом управља агенција), непосредни (непосредан трансфер војних некретнина локалним и регионалним властима) и ад хок (Myrttinen, 2003:14,15).

Сличан процес почео је и у земљама бивше Југославије, након завршетка грађанских ратова и НАТО агресије на Србију. У Хрватској се пренамена војних некретнина одвијала у два циклуса: 1992 - 1994. год, када је власништво и управљање преношено са војске на друга државна тела, и након 2000. год., од када се користе бројни различити модели (в. Kardov i Tabak, 2014). Кардов наводи како је основно питање у том процесу било пренос управљања, а не сам проблем пренамене (Kardov, 2014:52). На основу досадашњих искустава, Кардов даје неколико препорука, попут потребе чувања војних некретнина како би се избегла девастација, привременог коришћења до одређивања коначне намене, укључивања јавности, раног планирања и сарадње цивилних и војних тела (Kardov i Tabak, 2014:200).

У Србији је процес пренамене војних објеката и комплекса почео сразмерно касно у односу на остале постсоцијалистичке земље. Уредбом Савета министара државне заједнице Србија и Црна Гора (Uredba, 2004.), 2004. год. основан је Фонд за реформу система одбране, који је укинут две године касније, такође Уредбом (Uredba, 2006.). Исте, 2006. год., Закључком Владе Србије (Zaključak, 2006) донет је Мастер план за располагање вишком војне имовине, како би се омогућила продаја непотребних некретнина и од ње решили неки материјални проблеми Војске Србије и њених запослених. Овај документ није јавно доступан. На интернет страници http://www.mod.gov.rs/master_plan/ могуће је приступти списку непокретности, по општинама, који садржи најелементарније податке – површину земљишта, број и површину објеката, а за неке објекте мапу, ситуацију и фотографије. Мастер план, односно Списак непокретности које нису неопходне за функционисање војске Србије, а које се стављају у функцију прибављања неопходних средстава за спровођење реформе система одбране и побољшања материјалног положаја војске Србије, сачињен је на основу процене перспективности постојећег војног објекта, односно комплекса (в. Papić et al., 2012), при чему су за неперспективне, по правилу, проглашени они који се налазе у урбаном ткиву. С обзиром на то да процес доношења одлуке није био транспарентан, нема

података да ли су, при проглашавању војних комплекса за неперспективне, узимани у обзир утицаји на град у коме се налазе (демографски, економски, социјални), значај који за град има војска, квалитет објеката који се напуштају и могућност продаје и пренамене.

Мастер планом је предвиђена „комерцијализација’’ („отуђење’’) 447 војних комплекса, од чега je 51 комплекс касарни и 7 спортско-рекреационо- туристичких центара (Rančić, 2008:76). Три начина комерцијализације који су предвиђени су: продаја путем тендера, размена са институцијама које користе средства у државној својини и улагање у заједничку изградњу станова (ibid), а реализација је поверена Републичкој дирекцији за имовину РС. Имовина је најпре понуђена општинама у којима се налази, a у случају да се не постигне непосредна погодба, процедуром је предвиђено прикупљање јавних понуда; након тога је могуће умањење процењене вредности (процену врши Пореска управа) за 20%, па се цела процедура понавља још два пута, с тим да је максимално дозовољено умањење првобитно процењене вредности 36% (два пута по 20%), па се у случају немогућности отуђења привремено обуставља поступак (в. Opis procedure). У првих седам година, од 457 комплекса отуђено је 71 и делови још 6 комплекса, а од тога је око 2/3 пренето на локалне самоуправе (Beta, 2015). Неки од разлога спорог одвијања отуђења војних комплекса су прецењена почетна вредност, неуважавање претходних улагања локалне самоуправе у комунално опремање, скривени трошкови уклањања фортификацијских препрека, недостатак средстава у буџетима локалних самоуправа, неслагања фактичког и катастарског стања (Rančić, 2008:77-81).

Осим отуђења, односно пренамене, у напред описаној процедури постоје и неформалне, ванинституционалне иницијативе за активирање напуштених војних некретнина. Један од најчешћих модела је сквотовање, односно заузимање напуштеног простора без сагласности власника. Сквотовање је најчешће у објектима који су у државном власништву или је власништво над њима спорно или непознато, а најчешћа сврха му је становање или одвијање културних и уметничких активности. Такође, то је један од начина коришћења напуштене војне имовине који је на простору бивше Југославије примењен још 1993. год. у Љубљани, када је касарна „Метелкова’’ претворена у алтернативни културни центар (Dimitrijević Mišković et al., 2012:75). Године 2011, 22. децембра, група активиста окупљених око грађанске иницијативе за стварање друштвеног центра ушла је у напуштену новосадску касарну „Др Арчибалд Рајс’’, у којој су провели три недеље, одржавајући бројне радионице, културне и уметничке програме и друге активности, након чега су избачени (Vulić i Jureša, 2012). Ова бивша касарна ни до данас није приведена новој намени.

28 40-2015 АУ

КОМПЛЕКС КАСАРНЕ У БЕЛОЈ ЦРКВИ

Постојеће стање

Комплекс напуштене војне касарне у Белој Цркви налази се на југоистоку града, непосредно уз главно градско језеро (Сл. 1) и пропорционално је изузетно велики у односу на изграђени део насеља – заузима око 1/5 од укупне површине изграђеног дела Беле Цркве која, према Генералном плану из 2004. год. (GPBC, 2004), износи око 500 ha, док површина комплекса касарне износи око 100  ha.2 Број, величина и квалитет објеката дају велике могућности за коришћење овог комплекса у друге сврхе.3 Генералним планом Беле Цркве ово подручје није детаљније разматрано, услед законских ограничења у вези са планирањем простора специјалне, војне намене.

Бела Црква има дугачку војничку традицију, пошто је од 1774. год. била у саставу Војне границе, од 1777. у статусу слободне војне вароши, а након укидања Војне границе 1871. год., у статусу слободног града (Studija, 2003). Након Првог светског рата, у Белу Цркву долази велики број

2 Према расположивим подацима, нешто преко 88 ha земљишта припада Министарству одбране и Војсци Србије, док нешто преко 22 ha припада Општини Бела Црква.

3 У комплексу постоји укупно чак 68 објеката, укупне површине око 21.800 m2, од којих је значајан део у добром стању.

Руса избеглих после Октобарске револуције,4 а у војним објектима смештају се неке од њихових образовних установа, као и Први руски кадетски корпус. Окосницу данас напуштеног војног комплекса чине три двоспратне зграде из XIX века које су служиле за смештај војника. То су три највећа објекта у комплексу, такође највише архитектонске вредности и грађевинског квалитета. Централни, који је највећи, најстарији и највреднији (Сл. 2), подигнут је 1856. год. за потребе Граничарске школске компаније, а друга два 1875. године. Треба имати у виду да се у самом центру града налази још једна напуштена војна зграда из 1840. год., која је такође предвиђена за продају – бивши клуб војске. Недалеко одатле је и знатно раније напуштена касарна из 1873. год., која је због запуштености данас небезбедна за коришћење и пред самоурушавањем. Постоји и више примера успешне пренамене војних објеката у Белој Цркви у претходном периоду, а један од првих је забележен још 1871. год., када је зграда граничне страже претворена у суд (Vasić, 2010).

Након што је војни комплекс проглашен неперспективним и затворен 2006. год., у Белој Цркви су се десиле значајне демографске и социоекономске промене. Према демографским прогнозама, не очекује се повећање

4 Преко 2.000, према подацима музеја „Руска соба” из Беле Цркве (http://www.ruskasoba.org/srb_index.html).

Сл. 1. Локација комплекса касарне – постојеће стање физичке структуреFig. 1. Location of the Military Complex– the existing built structure

29АУ 40-2015

популације градског нити сеоског становништва. Напротив, у претходних 20 година постоји изражен тренд смањења броја становника Беле Цркве. Према попису из 1991. год., Бела Црква је имала 11.634 становника (цела општина 23.707), 2002. год. 10.675 становника (цела општина 20.367), а 2011. год. 9.080 становника (цела општина 17.367), што представља драматичан пад од 15% за мање од десет година, делимично узрокован напуштањем војног комплекса. Тенденције раста се могу очекивати тек са активирањем нових атрактивних садржаја који би повећали број повремених корисника из неколико дестинација: локално становништво у изохрони од педесет километара, подразумевајући и Румунију, затим из шире регије Баната и из Београда, а затим из целе Србије и на крају из ширег окружења.

У време доношења Мастер плана, Бела Црква је, према критеријумима економске развијености и запослености и према демографском критеријуму, проглашена за недовољно развијену општину, одлуком извршног већа Војводине (Odluka, 2006). Прошле, 2014. год., Бела Црква је уредбом Владе Србије сврстана такође међу недовољно развијене јединице локалне самоуправе, чији је степен развијености у распону од 60% до 80% републичког просека (Uredba, 2014). Бела Црква није више значајан центар за обуку војних возача, већ се ослања само на пољопривреду и туризам, што су данас две стратешке области развоја ове оптшине (в. Strategija razvoja, 2014. i Manić i Niković, 2013). Када се узме у обзир неразвијеност општине у односу на

остатак Србије, затим привредно-економска криза у којој се цела земља налази, као и чињеница да са смањењем привредне активности и броја становника долази до смањења прихода јединице локалне самоуправе, јасно је да општина Бела Црква нема никаквих могућности да откупи комплекс касарне5. У циљу проналажења решења за овај проблем, локална самоуправа је наручила израду студије пренамене, која је поверена Институту за архитектуру и урбанизам Србије.

Напоредо са овим активностима, у Белој Цркви су, у складу са Генералним планом, израђени урбанистички планови за део блока 23 (делимично изграђено и комунално опремљено земљиште – браунфилд, у власништву општине) и блок 27 (неизграђено и неопремљено земљиште – гринфилд, у приватном власништву, у непосредној близини комплекса касарне).

Студија пренамене: пројектни задатак

Пројектним задатком било је предвиђено да се уради идејно програмско урбанистичко-архитектонско решење пренамене комплекса касарне у Белој Цркви, које би као концепт било уграђено у нови План генералне регулације Беле Цркве, а чиме ће се створити услови за привлачење једног или више будућих купаца. Израдом концепта, општина Бела Црква, у чијем се власништву налази и део предметне локације, као и потенцијални инвеститори, прикупили би идеје о будућим наменама и садржајима простора и могућностима њихове просторне организације.

Од обрађивача је тражено да идејним решењем у оквиру студије понуди: урбанистичко решење комплекса, са поделама на јасно дефинисане целине међусобно компатибилних намена; поделу локације на јавно и остало земљиште; дефинисање будућих саобраћајница и будућих намена постојећих објеката, са предлогом уклањања дела објеката и изградње нових.

Пројектним задатком предложене су могуће пренамене простора комплекса и нови садржаји:

• туристички (хотели, одмаралишта студената, одмаралишта предузећа...);

• голф терени и припадајући објекти;• домови за старе (покретни, непокретни, дементни,

Алцхајмер...);• домови за децу без родитеља и децу са посебним

потребама; • здравство (специјализоване болнице за лечење

зависности, гојазности);• санаторијуми за опоравак;• едукација (учење и практична настава за возаче свих

5 Дана 02. 06. 2014. год., Републичка дирекција за имовину РС је расписала оглас ради отуђења непокретности које нису неопходне за функционисање Војске Србије, путем прикупљања писмених понуда (оглас је доступан на интернет страници http://www.rdi.gov.rs/oglasi.html). Процењена вредност војног комплекса „Народни херој Славко Мунћан Сава” у Белој Цркви је 6.520.888.30 евра. Један од услова је да се непокретности отуђују као јединствене целине.

Сл. 2. Средишња касарна: екстеријер (горе) и ентеријер (доле) Fig. 2. Central barrack: exterior (above) and interior (below)

30 40-2015 АУ

категорија и возила, учење пливања и роњења, школе фудбала, тениса, кошарке и све друго што подразумева и привремени смештај док траје обука);

• наука (формирање научних центара за проучавање климе, екологије примене алтернативних и других видова енергије...);

• спорт и рекреација (спортска хала, затворени базен, терени за спорт, писте за вожњу и трке аутомобила и мотоцикла, картинг, хиподром и стазе за јахање, узлетишта за балоне и дирижабле...);

• установе за издржавање казни (починиоци саобраћајних удеса...);

• култура (музеји савремене уметности, уметнички атељеи, учење уметничких заната, паркови скулптура, уметничке колоније, филмски град и радионице за филмску сценографију, забава (забавни паркови, аква паркови, коцкарнице, дискотеке...);

• производња алтернативне енергије (поље ветрогенератора, соларна електрана...).

КОНТЕКСТ: КАРАКТЕРИСТИКЕ УРБАНЕ СТРУКТУРЕ БЕЛЕ ЦРКВЕ

Бела Црква је плански формиран град, чија урбана матрица потиче из времена немачке колонизације током прве половине XVIII века, када је град поново основан на месту старије насеобине. Урбана структура насеља представља резултат међусобног утиција принципа планске изградње и конкретних природних услова локације, који су условили одступање његове форме од правилне четвороугаоне, према Ћурчићу (2004) карактеристичне

за овај део Војводине. Његова основа има специфичан облик деформисаног правоугаоника издуженог у правцу исток - запад, на једној страни у правцу главног пута, а на другој у правцу изохипси, са решеткастом мрежом улица које формирају блокове, такође измењеног правоугаоног изгледа (в. Niković i Manić, 2011) (Сл. 3).

Неправилности у облицима блокова настале су као последица оптимизације праваца пружања улица, у складу са природним карактеристикама терена или праћењем постојећих траса путева. За старо урбано језгро карактеристична је гушћа урбана матрица са ивичном изградњом у блоку, док се на периферији развијају нови урбани блокови, углавном отвореног типа и стамбене намене. Присутна је обрнута пропорционалност густине изграђености и величине блокова, где густина изграђености опада док величина блокова расте од центра ка периферији, што је према Пушићу (1987) један од елемената препознатљивости војвођанских градова.

Кључни фактори који су утицали на одступања урбане структуре од строгог геометријског облика су: топографија, климатски услови, саобраћај, привреда и демографска структура (Niković et al, 2011). Топографија и микроклиматски услови имали су пресудну улогу у развоју урбане структуре, будући да се Бела Црква налази на северном обронку белоцркванске котлине, а не на потпуно равном терену, и да је карактеришу јаки ветрови и велика количина атмосферских падавина, којима су такође прилагођавани улични правци. Принцип развоја насеља дуж доминантних саобраћајних праваца значајно

Сл. 3. Генерални план Беле Цркве: План површина за

јавне потребе са поделом грађевинског рејона на

блоковеFig. 3. The Bela Crkva Master

Plan: Plan of areas for the public use with the division

into urban blocks

31АУ 40-2015

је утицао на развој физичке структуре, док је на нагли пораст насеља посебно утицала изградња железнице средином XIX века. Важну улогу су имале привредне функције, пре свега пољопривреда и индустрија, при чему је аграрна функција била и одлучујућа за позицију насеља, због близине плодног земљишта за виноградарство у залеђу. Такав положај довео је до развоја града од садашње северне периферије ка југу, а не концентрично у односу на његово средиште, што је према Пушићу (1987) једна од типичних карактеристика војвођанских насеља. Мултиетничка демографска структура заначајно је утицала на физичку структуру, како кроз разноврсност стилских карактеристика објеката, тако и у креирању специфичне силуете града вертикалним акцентима цркава - српске православне, румунске православне, католичке, руске, а раније и синагоге (порушена после II светског рата).

При анализи постојећег стања, као један од кључних проблема намеће се деградирање физичке структуре, услед негативног демографског биланса и економске кризе, а које се манифестује кроз застаревање грађевинског фонда, стављање ван функције и пропадање услед некоришћења. Када се узму у обзир ови фактори, не може се очекивати да се урбана структура Беле Цркве даље проширује у хоризонталним правцима, те би основне препоруке за планско усмеравање њеног будућег развоја биле у домену урбане реконструкције. У том смислу, једно од поља истраживања ових могућности свакако представља индустријско наслеђе кога претежно чини квалитетан грађевински фонд сада напуштених објеката. Са друге стране, у физичкој структури Беле Цркве посебан значај имају војни објекти, који такође нису у функцији, а представљају историјску знаменитост коју је могуће ревитализовати интерполацијом нових садржаја (ibid).

УРБАНА ОБНОВА КРОЗ КЛИМАТСКИ СВЕСНО И ДРУШТВЕНО ОДГОВОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ

Идејна програмска урбанистичко-архитектонска студија пренамене комплекса касарне у Белој Цркви: Варијанта 2, кључна полазишта

Задатак пренамене комплекса касарне представљао је својеврстан пројектантски изазов, како са аспекта просторно-функционалног преобликовања постојећих физичких структура и осмишљавања нових намена на великим неискоришћеним површинама, тако и у погледу дефинисања општег карактера простора и његове улоге у локалном и ширем националном контексту. Флексибилност програма датог у пројектном задатку пружила је ауторима прилику да предложе оригиналан модел мање урбане целине и да у светлу актуелних проблема климатских промена и доктрине одрживог развоја експериментишу са иновативним приступима у урбанистичком осмишљавању простора.

Први аналитички корак била је идентификација кључних елемената предметне локације у постојећем урбаном контексту. Као основни природни потенцијал препознати су водни ресурси: комплекс белоцркванских језера, а посебно Главно градско језеро које је у непосредном контакту са локацијом, као и релативна близина Дунава, што у случају предвиђања садржаја међународног значаја омогућава повезивање насеља у систем реперних тачака дуж овог природног интегративног коридора.

Други битан детерминишући елемент била је близина границе са Румунијом, као и постојање железничке пруге која тангира локацију, што додатно потенцира њен међународни значај и то у погледу остваривања различитих облика сарадње, културне, туристичке, образовне размене.

Као трећи детерминишући елемент узета је наслеђена физичка структура касарни из периода Аустроугарске, квалитетан фонд, који је пре неколико година обновљен, али убрзо потом напуштен и стављен ван функције. С обзиром на специфичне карактеристике ових објеката и димензије просторија, као могуће решење наметнула се пренамена у садржаје намењене раду и окупљању већег броја људи – универзитетски, научни, културни центри, стављање у функцију екстеријера за снимање историјских филмова, едукација, археолошки депои.

Клима је представљала четврти битан детерминишући фактор у светлу савремених промена ка климатском и одрживом урбаном дизајну, а са друге стране као специфична одлика простора Беле Цркве и њених климатских карактеристика које диктирају примену одређених принципа при пројектовању и планирању.

У складу са овим условљеностима локације, изведене су претпоставке о могућој пренамени простора:

1. Садржаји који потенцирају природне и створене вредности Беле Цркве:• Водене површине, фестивал на води;• Традиција одржавања културних манифестација –

карневал цвећа;• Културно-историјско наслеђе у облику објеката који

су напуштени и које је потребно ревитализовати и ставити у функцију – напуштене војне касарне.

2. Садржаји који су у функцији општих трендова ка одрживом и друштвено одговорном планирању и грађењу, што се остварује кроз концепте:• Енергетски ефикасних зграда;• Алтернативних извора енергије;• Органске производње, урбане пољопривреде.

3. Атрактивни садржаји који надилазе локални ниво, привлаче посетиоце и кориснике на националном, регионалном и међународном нивоу:• Међународни универзитет;• Центар за проучавање страних култура;• Факултети са истраживачким центрима.

32 40-2015 АУ

Концепт урбанистичког решења

Концептуално решење засновано је на идеји климатски свесног и друштвено одговорног пројектовања, која је уткана у основну програмску шему новог комплекса и представљена је као општи принцип за даљу архитектонску разраду појединачних садржаја.

Климатски одговорно пројектовање, према Хајду, засновано је на начину на који форма и структура објекта ублажавају климу зарад користи и благостања људи (Hyde, 2000), док се климатски свеснoм сматра архитектура која је одговорна према клими, у смислу спречавања њених промена, а која у исто време има потенцијал да се прилагоди климатским изазовима, уместо да буде њихова жртва (Bajić i Pantović, 2011). Друштвено одговорно пројектовање не представља нов концепт у области архитектуре и урбанизма, али се данас често користи кроз различите теорије и праксе када се жели истаћи приоритет социјалних питања и вредности (једнакост, правда, партиципација, одрживост итд.) у односу на друге аспекте у производњи простора. Занимљив и методолошки иновативан пример „колективног социјалног пројекта’’ у савременој архитектонско-урбанистичкој пракси је Sociópolis у Валенсији, који управо

на темељу друштвених вредности предлаже „свеобухватну и хибридну визију будућег европског насеља’’ (Guallart, 2004). Будући да пројектним задатком нису наметнути рестриктивни захтеви наручиоца, понуђено решење одражава програмско и пројектантско опредељење аутора, којим је дат интегрални одговор на препознате потенцијале локације, шири градски контекст, као и савремене могућности одрживе урбане обнове.

Површина комплекса подељена је на седам просторних и тематских целина (Сл. 4) – универзитетски град, манифестациони трг са парком скулптура, комерцијални садржаји, спортско-рекреативни центар, енергетски ефикасно становање, огледна пољопривредна поља и центар за узгајање цвећа - које обезбеђују функционалну разноврсност и могућност анимирања различитих профила инвеститора. Будући да величина војног комплекса као и објеката касарни надилази потребе локалне заједнице, предвиђени су садржаји који могу бити атрактивни и изван локалних оквира. Истовремено, разматране су могућности њиховог флексибилног будућег коришћења у складу са различитим потенцијалима туристичког, културног и економског развоја насеља.

Таб. 1. / Tab. 1.

бр. Просторна целина П парцеле(ha)

П под објектима(ha)

П зеленила(ha)

П остало(ha)

1. Универзитетски град 12,85 2,88 4,26 5,71Парцела 1 2,65 0,64 0,79 1,22Парцела 2 6,18 1,45 1,85 2,88Парцела 3 – студентски смештај 4,02 0,79 1,61 1,62

2. Комерцијални садржаји 1,64 0,26 0,66 0,723. Спортско-рекреативни центар 6,69 1,77 4,01 0,914. Парк скулптура и манифестациони трг 8,72 / 7,41 1,315. Енергетски ефикасно становање 5,73 0,82 2,87 2,05

Парцела 1 2,97 0,41 1,49 1,08Парцела 2 2,76 0,41 1,38 0,97

6. Урбана пољопривреда 10,89 0,10 / 10,797. Огледна пољопривредна поља 11,82 0,05 / 11,778. Центар за узгајање цвећа са расадником 36,93 / / 36,939. Саобраћајне површине 5,65 / / 5,65

УКУПНО 100,92 5,88 19,21 75,85

Таб. 2. / Tab. 2.

бр. Просторна целина П парцеле (m2) Спратност БРГП(m2)

Индекс заузетости

Индекс изграђености

1. Универзитетски град 128500 П-П+3 85201 22% 0,7Парцела 1 26500 П-П+3 20159 24% 1Парцела 2 61800 П-П+3 44234 23% 0,7Парцела 3 – студентски смештај 40200 П+3 20808 20% 0,5

2. Комерцијални садржаји 16400 П-П+1 4205 16% 0,263. Спортско-рекреативни центар 66900 П+1 35400 26% 0,54. Парк скулптура и манифестациони трг 87200 / / / /5. Енергетски ефикасно становање 57300 П+1, П+2 20980,8 14% 0,37

Парцела 1 29700 П+1, П+2 10490,4 14% 0,35Парцела 2 27600 П+1, П+2 10490,4 15% 0,38

6. Урбана пољопривреда 108900 П+1 2000 0,9% 0,027. Огледна пољопривредна поља 118200 П+1 1000 0,4% 0,018. Центар за узгајање цвећа са расадником 369300 / / / /9. Саобраћајне површине 56500 / / / /

УКУПНО 1009200 148786,8

33АУ 40-2015

С обзиром на карактеристике урбане структуре Беле Цркве формиране у ортогоналној планској шеми, у подели простора на целине примењен је геометријски принцип. Кроз препоруке за унапређење урбане и физичке структуре овог насеља, аутори овог урбанистичког решења (в. Niković et al., 2011) указали су да примена геометрије може бити корисно средство у почетној фази планирања, а која опет након подвргавања дејству сложених фактора локације добија и карактеристичан визуелни израз (Сл. 5).

Окосницу решења представља универзитетско-истраживачки центар специјализован за области одрживог развоја и климатских промена, чија би реализација, доласком младе и активне популације, дала додатни подстицај развоју Беле Цркве. Доктрина одрживог развоја изучава се дуже од две деценије у Србији, а у последњих неколико година препознат је и растући значај теме климатских промена и изазова „климатске еластичности’’. Уз изузетак научно-истраживачких пројеката који ангажују истраживачке институције из различитих области, али који су опет намењени вишем академском нивоу, овом сложеном проблематиком домаће високообразовне институције се често баве изоловано, кроз поједине предмете, а ређе и кроз специјализоване наставне програме. Универзитетско-истраживачки центар у Белој Цркви бавио би се изучавањем ових области кроз мултидисциплинарни приступ и на свеобухватан начин, повезујући наставу, академско истраживање и практичну примену нових сазнања. Сматра се да институције за високо образовање имају важну улогу у трагању за

одрживијим развојем у будућности, али да је неопходно да начин едукације о одрживом развоју буде интегралан и да директно укључује студенте, уместо да се заснива на конвенционалном систему учења у учионици (МcMillin and Dyball, 2009).

Универзитетски комплекс би обухватио постојеће објекте касарни који би били реконструисани и приведени новој намени, а уз које се планира и изградња нових објеката за потребе студентског дома и пратећих садржаја. Почетни

Сл. 5. Уклапање у урбано окружење - комплекс на ортофото подлози (десно)Fig. 5. Integration into the urban environment - the complex in the orthophoto map (right)

Сл. 4. Подела комплекса на целине (лево)Fig. 4. The spatial division of the complex (left)

34 40-2015 АУ

капацитет би био око 2.000 студената, што одговара величини мањих универзитета у Србији. Предвиђено је да се објекти за смештај студената за време летњег распуста користе као туристички капацитети. Уз развој саобраћајних веза, укључујући и прекограничне, ово подручје би потенцијално постало занимљиво и за измештање универзитета који у великим градским центрима немају адекватан смештај и имају значајне режијске трошкове.

Непосредно уз универзитетски центар, а на самом улазу у комплекс, били би смештени комерцијални садржаји (угоститељски садржаји, трговине итд.), а ка Главном градском језеру планиран је манифестациони трг са пратећим културним садржајима.

За студенте универзитета и за остале становнике Беле Цркве планирана је изградња спортско-рекреативног центра поред постојећег стадиона који се налази на граници са војним комплексом. У габариту постојећег, предвиђена је изградња новог модерног стадиона, са трибинима и осталим пратећим садржајима, а у овој целини се такође предлаже и изградња објекта велодрома и бициклистичке писте.

Јужно од постојећег становања, предвиђен је стамбени комплекс у потпуности грађен према принципима енергетске ефикасности, а који би био намењен првенствено социјално угроженим групама (социјално становање), уз отворену могућност намене једног дела станова за продају на тржишту. Концепт социјално и економски мешовитих стамбених модела представља значајан елемент савремене социјалне станоградње у већини развијених земаља, а у Србији је присутан у виду препоруке пожељне будуће праксе (ППРС, 2010).

Идеја аутора је да се кроз планирано становање у што већој мери промовишу различити економски, социјални и еколошки принципи одрживости (в. Bajić i Pantović, 2011), који су недовољно разматрани у досадашњој пракси социјалног становања у Србији (Bajić i Manić, 2013). Економска одрживост предложеног модела огледала би се примарно у могућности запошљавања станара кроз урбану пољопривреду која би се обављала на суседним парцелама, чиме би се омогућила производња хране за сопствене потребе станара, а евентуално и за потребе локалног тржишта. Са социјалног аспекта, од примарног значаја је креирање комфорног, здравог и квалитетног стамбеног окружења. Други важан циљ је подстицање социјалне интеграције станара, како кроз наменско пројектовање отворених јавних простора, тако и кроз увођење специфичних заједничких садржаја и активности. У том смислу, посебну улогу имало би свакодневно обављање пољопривредне делатности и дружење станара у оквиру дневног центра. Непосредно уз дневни центар за станаре социјалног становања предвиђено је и пројектовање дневног центра за истраживаче, чиме би се омогућила размена знања и искустава, унапредио квалитет производње, а истовремено подстакла интеракција различитих друштвених група. Еколошка одрживост пројекта заснивала би се на примени принципа енергетске ефикасности у планирању, пројектовању и грађењу стамбеног комплекса, рационалном коришћењу енергије и употреби одрживих енергетских извора. Пројекат би могао

да се планира и као својеврстан истраживачки полигон Универзитета, који би омогућио, како континуирану едукацију станара, тако и праћење њиховог понашања према новим одрживим технологијама. Огледни, еколошки и друштвено одговорни карактер овог садржаја могао би да олакша финансирање из међународних фондова.

У предложеној урбанистичкој шеми, стамбени комплекс састоји се из две приближно једнаке целине и комбинује два типа становања - вишепородично (П+2) и једнопородично становање (П+1). На обе парцеле предвиђено је укупно 250 стамбених јединица, од чега 36 породичних кућа и 214 станова различите величине. Објекти су на парцели организовани у облику ћириличног слова П, које формира велико унутрашње двориште отворено према југу, у правцу пољопривредних поља. Планирано је да се станови у приземљима вишепородичних зграда пројектују за потребе хендикепираних и старијих лица, и са припадајућим баштама, чиме би се допринело идеји социјалне одрживости, као и просторно-функционалне интегрисаности стамбеног комплекса.

Јужно од стамбене целине је површина намењена урбаној пољопривреди (за потребе становања) и огледним пољопривредним пољима (за потребе универзитетско-истраживачког комплекса). У складу са постојећим националним оквиром за планирање и уређење система зелених површина, ово урбанистичко решење промовише савремене тенденције развоја урбане пољоприведе, која подразумева гајење биљака и животиња у оквиру и изван града. Урбана пољопривреда је интегрисана у урбане економске и еколошке системе, у смислу да укључује локално становништво и користи локалне ресурсе (органски отпад као компост, отпадне вода за наводњавање и др.), има директну везу са потрошачима, њени производи имају највише удела у исхрани локалног становноштва, а самим тим остварује директан утицај на урбану екологију (позитиван и негативан) и под утицајем је урбанистичких планова и политика (Manić et al, 2011).

У духу белоцркванске традиције фестивала цвећа, решењем је планиран центар за узгајање цвећа са расадником, који је смештен у југозападном делу комплекса и обухвата његов највећи део. Кроз пољопривредна и цветна поља, планирана је мрежа пешачко-бициклистичких стаза неправилне криволинијске геометрије, повезаних са основном ортогоналном шемом интерних саобраћајница.

Структура предложених намена и остварени урбанистички показатељи на локацији дати су у табелама (Табеле 1 и 2).

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Решавање питања напуштених објеката је све значајније у време када градско грађевинско земљиште постаје све драгоценији ресурс, а даље ширење градова угрожава њихову способност да се прилагоде климатским и другим променама са којима су суочени. Бројни су проблеми које власницима, локалној заједници и управи стварају напуштени објекти и локације, а њихов обим и сложеност зависе од стања у коме се ови простори налазе, обима распрострањености у неком подручју, као и временског периода у коме су напуштени. Они могу бити:

35АУ 40-2015

• правни (власништво под спором или је власник непознат; сквотовање);

• економско-социјални (губитак радних места услед напуштања пословних и производних објеката, негативан утицај на вредност некретнина у окружењу и привредне активности, смањење квалитета живота, осиромашење и промена структуре становништва, смањење буџетских прихода, некоришћење ресурса, заузимање земљишта новом изградњом уместо коришћења и обнове постојеће);

• безбедносни (ризик од избијања и ширења пожара; могућност одвијања криминалних активности);

• здравствени (отпад и животиње као извор прљавштине и заразе);

• естетски (убрзано пропадање услед некоришћења и неодржавања, нарушавање слике суседства и града стварањем дисконтинуитета у урбаној форми).

• Неки од ових проблема нису једнодимензионални, односно могу се посматрати и као део решења или макар ублажавања негативних последица. Ту спада, на првом месту, сквотовање, као, по неким мишљењима, легитимна пракса, посебно ако се ради о социјалним или уметничким иницијативама. Такође, и естетски квалитет појединих напуштених објеката и рушевина може бити привлачан за посетиоце, па чак послужити и као атрактор за туристе или као филмска сценографија. Осим проблема који су у директној корелацији са напуштањем и некоришћењем простора, значајни су и посредни негативни утицаји, посебно они енвајронментални, који су последица даљег ширења градова уместо коришћења браунфилд локација.

• При доношењу одлуке о напуштању војних непокретности, неопходно је водити рачуна не само о интересима војске, већ и о интересима локалне заједнице, посебно када се објекти налазе у градском ткиву. Потребно је успоставити јасне критеријуме за доношење одлуке о напуштању и сагледати све могуће негативне последице. Ти критеријуми су:

• војни (значај за одбрану, функционалност и перспективност);

• архитектонско-урбанистички у ужем смислу (карактеристике и квалитет простора и потенцијал за пренамену);

• економски (цена измештања и пренамене, економски трошкови и користи);

• енвајронментални (непосредни и посредни утицаји на животну средину).

Одлуке о напуштању не смеју да изазову веће негативне последице по друштво и државу, у односу на користи за војску и систем одбране. Стога је неопходно процес учинити што је могуће транспарентнијим, а критеријуме објективнијим, чему значајно доприноси цивилна контрола. Такође, потребно је у највећој могућој мери искључити политичку пристрасност, која зависи од односа доносиоца одлука према локалној власти. Осим перспективности војних комплекса, треба сагледати и перспективност њихове пренамене.

Код објеката и комплекса који се одреде за напуштање и пренамену, при продаји је неопходно тежити компромису између интереса власника, односно управљача имовином коју је користила војска, да постигне највећу

цену и примарног интереса локалне заједнице да се што брже поново активира напуштен простор. Услов да се непокретности отуђују као јединствене целине, контрапродуктиван је када су у питању велики комплекси, те на њему не треба инсистирати по сваку цену. Када се ради о квалитетним објектима и локацијама у градском ткиву, сваки облик коришћења је бољи од напуштања и пропадања.

Узимајући у обзир страна и ранија домаћа искуства могу се дати следеће препоруке, чија се примена показала као успешна:

• формирати јасне критеријуме, непристрасну комисију, цивилну контролу и транспарентност поступка одлучивања о напуштању војних објеката;

• омогућити учешће јавности и локалне самоуправе у процесу одлучивања;

• реаговати правовремено након доношења одлуке о напуштању и деловати проактивно (студије, иницијативе, огласи и сл.);

• извршити реалну процену тржишне вредности непокретности;

• не инсистирати на продаји већих комплекса као јединствене целине;

• дозволити привремене намене, укључујући нужни смештај (за азиланте, бескућнике, у случају елементарних непогода и сл.);

• размотрити могућност коришћења објеката за образовање, културу, креативне индустрије;

• размотрити могућност коришћења земљишта за урбану пољопривреду;

• не спречавати сквотовање; • обезбедити одржавање напуштених објеката, до

пренамене.Улога архитеката и урбаниста у процесу пренамене, на првом месту је да анализирају просторне квалитете и капацитете локације и да, у форми студије или сличној, дају предлоге које све активности, у архитектонском и микро-урбанистичком смислу, могу у њима да се одвијају. При том треба узети у обзир и шири просторни оквир – регионални и национални ниво. Када власник некретнине захтева продају великог комплекса у целини, општинска управа може само да покуша да анимира потенцијалне инвеститоре, те им оваква студија служи као путоказ у проналажењу и правилном информисању заинтересованих, које потом мора да упути на власника. За потпунију анализу и конкретне закључке и препоруке за пренамену, потребан је мултидисциплинарни тим, а за реализацију коначне одлуке од пресудног значаја је економска ситуација на локалном и националном нивоу. Истовремено активирање других локација у близини напуштених дестимулишуће делује на цео процес. Превелики број хипотетичких могућности пренамене утиче на то да се у детаљне техноекономске анализе и израду урбанистичког плана са одређеним детаљним наменама не улази пре озбиљног испитивања тржишта.

У случају војног комплекса у Белој Цркви, за његово поновно активирање отежавајуће околности су услов продаје у целини и недовољна развијеност општине. Како процес доношења одлуке о затварању комплекса није био транспарентан, није познато да ли је узет у

36 40-2015 АУ

обзир утицај те промене на град. Локална самоуправа је у року краћем од пет година наручила израду студије пренамене, али инвеститори до данас нису пронађени. У међувремену су објекти и елементи партерног уређења препуштени пропадању. Предлог пренамене приказан у овом раду формиран је у складу са савременим искуствима и тенденцијама у области урбане обнове, уважавајући начела одрживог развоја и проблем климатских промена, и укључује формирање универзитетског кампуса, изградњу огледних социјалних станова, културне и уметничке садржаје и урбану пољопривреду, као и коришћење алтернативних извора енергије и поштовање принципа енергетске ефикасности.

Успешних и неуспешних примера пренамене има и у Белој Цркви. Прихватање значаја рушевина за естетско и емотивно искуство, у чему је велику улогу одиграла епоха романтизма, може да допринесе резилијенцији – отпорности и прилагођавању на напуштање локација и објеката и њихово пропадање, као природан део животног циклуса зграда и насеља.

ЛИТЕРАТУРА

Accordino, J. i G. Johnson (2000) Addressing the vacant and abandoned property problem, Journal of urban affairs 22(3), pp. 301-315.

Alker, S., V. Joy, P. Roberts i N. Smith (2000) The definition of brownfield, Journal of Environmental Planning and Management 43(1), pp. 49-69.

Bajić Brković, M. (2009) Mogu li kreativne ekonomije da proizvode održiva rešenja? - neka evropska iskustva, Arhitektura i urbanizam 24-25, str. 47-60.

Bajić, T. i K. Pantović (2011) Mogućnosti primene modularnih sistema u projektovanju održivog i klimatski odgovornog socijalnog stanovanja, Arhitektura i urbanizam 33, str. 42-59.

Bajić, T. i B. Manić (2013) Socijalno stanovanje u Srbiji pred izazovima klimatskih promena: Da li arhitektonsko-urbanistički konkursi ohrabruju inovativnost?, u: M. Pucar, B. Dimitrijević i I. Marić (ur.): Klimatske promene i izgrađeni prostor, Politika i praksa u Škotskoj i Srbiji, Beograd, IAUS, str. 201-223.

Beta (2015) Otuđen samo 71 vojni kompleks, agencija Beta, http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm= 01&dd=30&nav_id=952902, pristupljeno 30.01.2015.

BRAC CR (2005) Defense base closure and realignment commission reportBRAC SC (2005) 2005 Base closure and realignment selection criteriaColucci, A. (2014) Resilient urban food systems: Two good practices from Milan’s peri-

urban areas, u: Proceedings of the Resilient Cities 2014 congress, Bonn, ICLEICouch, C., C. Fraser i S. Percy (ur.) (2003) Urban regeneration in Europe, Oxford,

Blackwell ScienceĆurčić, S. (2004) Naselja Banata. Geografske karakteristike, Novi Sad, Matica srpskaDanilović, K., B. Stojkov, S. Zeković, Ž. Gligorijević i D. Damjanović (2008) Oživljavanje

braunfilda u Srbiji: priručnik za donosioce odluka i profesionalce, Beograd, PALGO centar

Dimitrijević Mišković, M., I. Vulić, J. Jureša, V. Sokolov, D. Stojić, R. Bunčić i M. Petković (2012) Javni prostori i kako ih otključati: praktični priručnik, Beograd, Građanske inicijative

Dixon, T. M. Eames, J. Britnell, G. B. Watson i M. Hunt (2014) Urban retrofitting: Identifying disruptive and sustaining technologies using performative and foresight techniques, Technological Forecasting & Social Change 89, pp. 131-144.

Ellin, N. i K. Turner (2010) Recycling the City: Darning Downtown Phoenix, Critical Planning 17, str. 155-173.

Goble, M., K. Benoa, V. Dezimpelaer, F. Lopes, S. Vio, B. Buzu i J. Pirković T. (2006) Vodič za urbanu rehabilitaciju: dokument pripremljen u okviru Programa saradnje i tehničke pomoći Saveta Evrope, Beograd, Luk ARCH

GPBC (2004) Generalni plan Bele Crkve, Službeni list opštine Bela Crkva, 2/2004.Graves, P., S. Weiler i E. E. Tynon (2009) The economics of ghost towns, The journal of

regional analysis & policy 39(2), pp. 131-140.Grupa autora (2006) Combating problems of vacant and abandoned properties: best

practices in 27 cities, Washington D.C., The United States Conference of MayorsGuallart, V. (ed.) (2004) Sociópolis – Project for a City of the Future, Barcelona, ActarHaapio, A. (2012) Towards sustainable urban communities, Environmental Impact

Assessment Review 32, pp. 165-169.Hyde, R. (2000) Climate responsive design, London, E&FN SponKardov, K. (2014) Prenamjena vojnih nekretnina u Hrvatskoj: uvod u studije slučaja,

u: Kardov, K. i I. Tabak, (ur.): Kome propadaju bivše vojne nekretnine? Iskustva prenamjene u Hrvatskoj, Zagreb, Centar za mirovne studije i Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, str. 47-53.

Kardov, K. i I. Tabak, (ur.) (2014) Kome propadaju bivše vojne nekretnine? Iskustva prenamjene u Hrvatskoj, Zagreb, Centar za mirovne studije i Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu

Manić, B. i A. Niković (2013) Mogućnosti aktiviranja turističkih potencijala urbanih naselja u zoni Podunavlja u Srbiji, kroz unapređenje kvaliteta izgrađene sredine, na primeru Bele Crkve, u: S. Milijić, B. Josimović i T. Crnčević (ur.): Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji, Beograd, IAUS, str. 122-137.

Manić, B., T. Crnčević i A. Niković (2011) Uloga zelenih površina u prostorno-funkcionalnoj koncepciji Bloka 23 u Beloj Crkvi, Arhitektura i urbanizam 33, str. 67-74.

Marić, I. i B. Kovačević (2013) Koncept ekološki planiranog proširenja grada Bela Crkva, u: S. Milijić, B. Josimović i T. Crnčević (ur.): Održivi prostorni razvoj Podunavlja u Srbiji, Beograd, IAUS, str. 226-250.

Mayer, H. i M. Greenberg (2001) Coming back from economic despair: case studies of small- and medium-size American cities, Economic development quarterly 15(3), pp. 203-216.

Mcmillin, J. i R. Dyball  (2009) Developing a Whole-of-University Approach to Educating for Sustainability: Linking Curriculum, Research and Sustainable Campus Operations, Journal of Education for Sustainable Development 3(1), pp. 55-64.

Myrttinen, H. (2003) Base conversion in Central and Eastern Europe 1989-2003, Bonn, BICC

Niković, A. i B. Manić (2011) Principi izgradnje novog urbanog bloka na primeru naselja Bela Crkva, Savremeno graditeljstvo 7, str. 38-44.

Niković, A., B. Manić i I. Marić (2011) Urbomorfološka analiza naselja Bela Crkva u cilju unapređenja fizičke strukture, Arhitektura i urbanizam 32, str. 65-75.

Odluka (2006) Odluka o utvrđivanju nerazvijenih i nedovoljno razvijenih opština u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u 2006. godini, Službeni list APV, 10/2006.

Opis procedure (?) Opis procedure u postupku raspolaganja nepokretnom imovinom koja je uvrštena u Master plan Ministarstva odbrane, Ministarstvo odbrane Republike Srbije i NALED, http://www.naled-serbia.org/upload/CKEditor/untitled%20folder/untitled%20folder%20copy%201/Opis%20procedure%20Master%20plan.pdf, pristupljeno 20. 02. 2015.

Papić, Z., B. Lukić i M. Krga (2012) Povećanje urbanog kvaliteta gradova u Srbiji putem konverzije vojnih objekata/kompleksa, Vojno delo 64(3), str. 328-340.

Percy, S. (2003) New agendas, u: C. Couch, C. Fraser i S. Perry (eds.): Urban Regeneration in Europe, Oxford, Blackwell, pp. 200–209.

Perić, A. (2013) The review of planning practice in brownfield regeneration – some European experiences, Journal of Applied Engineering Science 11(1), pp. 1-8.

Petrić, J. i B. Manić (2011) Trailing solutions for sustainable (sub)urban development based on urban resilience concept, Proceedings of the International eco-conference Environmental protection of urban and suburban settlements, Vol. II, Novi Sad, Ecological Movement of Novi Sad, pp. 329-337;

Pušić, Lj. (1987) Urbanistički razvoj gradova u Vojvodini u XIX i prvoj polovini XX veka, Novi Sad, Matica srpska

Rančić, N. (2008) Komercijalizacija vojne imovine za projekte lokalnog ekonomskog razvoja, u: K. Danilović i drugi (ur.): Oživljavanje braunfilda u Srbiji: priručnik za donosioce odluka i profesionalce, Beograd, PALGO centar

Strategija razvoja (2014) Strategija razvoja opštine Bela Crkva 2014-2020, Opština Bela Crkva i Regionalni centar za razvoj Banata

Studija (2003) Studija i plan zaštite Bele Crkve, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, rukovodilac S. Večanski

UN-Habitat (United Nations human settlements programme) (2011) Cities and climate change: global report on human settlements, London, Earthscan

Uredba (2004) Uredba o Fondu za reformu sistema odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, Službeni list SCG, 28/200.

Uredba (2006) Uredba o prestanku važenja Uredbe o Fondu za reformu sistema odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, Službeni glasnik RS, 51/2006.

Uredba (2014) Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu, Službeni glasnik RS, 104/2014.

UTF The Urban Task Force (1999) Towards an urban renaissance: Final report of the Urban Task Force, London, E&FN Spon

Vaništa Lazarević, E. (1999) Urbana rekonstrukcija, Beograd, Zadužbina AndrejevićVaništa Lazarević, E. i A. Đukić (2006) Urbana regeneracija kao instrument održivog

razvoja, Arhitektura i urbanizam 18-19, str. 72-79.Vasić, Ž. (2010) Bela Crkva: putovanje kroz raskošnu varoš, Bela Crkva, Narodna

bibliotekaVulić, I. i J. Jureša (2012) Stvaranje mesta, u: Dimitrijević Mišković, M. i drugi: Javni

prostori i kako ih otključati: praktični priručnik, Beograd, Građanske inicijative, str. 56-59.

Winston, N. (2009) Urban regeneration for sustainable development: the role of sustainable housing, European Planning Studies 17(12), pp. 1781-1796.

Zaključak (2006) Zaključak Vlade Republike Srbije, 05 Broj: 46-3622/2006-3, od 22. juna 2006. godine.

37АУ 40-2015

КлИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ И зАШТИТА - НОВИЈA ИСКУСТВА У ПлАНИРАЊУ ПОДРУЧЈА КУлТУРНОГ И ПРИРОДНОГ НАСлЕђА I

CLIMATE CHANGE AND PROTECTION - RECENT EXPERINECES WITHIN PLANNING OF THE AREA OF CULTURAL AND NATURAL HERITAGEПрегледни рад, рад примљен: фебруар 2015., рад прихваћен: март 2015.

Тијана Црнчевић *, Омиљена Џелебџић **, Игор Марић***

UDK BROJEVI: 351.853502.15:551.58372.025:551.583

ID BROJ: 216140812DOI: 10.5937/a-u0-7759

АПСТРАКТ

Рад има за циљ да пружи увид у актуелне законске и друге регулативне оквире, којима се проблематика климатских промена уводи у праксу планирања природног и културног наслеђа, са посебним освртом на стање у Републици Србији. Упоредо са овим, дат је и осврт на примере природног и културног наслеђа са УНЕСКО Листе светског наслеђа за које су рађене студије утицаја климатских промена и предвиђене мере заштите.

Резултати указују да се у законским оквирима, као и у актуелној пракси, промовише развој еколошких мрежа (мрежа простора NATURA 2000) и заштитa предела. То се односи и на праксу планирања у Србији, где се планирањем еколошких коридора, умрежавањем станишта и другим мерама дају одговори на климатске промене. Један од закључака рада је указивање на неопходност повећања степена заштите природног и културног наслеђа уз очување аутентичности и унапређење адаптибилности или прилагодљивости на климатске промене.

Кључне речи: културно наслеђе, природно наслеђе, климатске промене, планирање

ABSTRACT

The aim of the paper is to provide an insight into the current legal and other regulatory frameworks that introduces problems of climate change into planning practice of natural and cultural heritage, with special emphasis on the situation in the Republic of Serbia. Further, an overview of the selected case studies of natural and cultural heritage from the UNESCO

World Heritage List for which were done studies of the impacts of climate change is included.

The results indicate that the legal frameworks as well as actual practice are promoting the development of the ecological networks (the network of areas NATURA 2000) and landscape protection. This applies also to the planning practice in Serbia, where the planning of ecological corridors, habitat networking and other measures, provide responses to climate change. One of the conclusions of this paper is pointing out the necessity of increasing the level of protection of natural and cultural heritage within preserving the authenticity and improving flexibility or adaptability to climate change.

Key words: cultural heritage, natural heritage, climate change, planning

УВОД

Научна сазнања о климатским променама указују да ће глобалнa емисијa гасова са ефектом стаклене баште (ГСБ) наставити да растe и у следећим деценијама и да, до краја XXI века, може утицати на додатно загревање атмосфере од 1,96 оC до 4,6 оC (IPPC, 2007). Суше и пожари, поплаве, урагани, смене екстремно топлог и хладног времена све су присутнији, а њихови утицаји све видљивији, пре свега, у смањеној доступности пијаће воде, повећању просечних температура ваздуха и смањењу биодиверзитета. Промене се могу одразити и на миграције становништва, као и животињских и биљних врста у пределе са повољнијим климатским условима.

Заштита простора због посебности и специфичности представља важан инструмент политике очувања природног и културног наслеђа. На глобалном нивоу, Листа светске природне и културне баштине УНЕСКО пружа увид у просторе и места чије очување је важно за целокупну светску заједницу. Поред тога, значајне међународне инструменте заштите природног и културног наслеђа представљају: Конвенција о заштити светске културне и природне баштине (UNESCO, 1972), Универзална декларација о културној разноврсности (UNESCO, 2001), Конвенција

I Овај рад је реализован у оквиру пројекта Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји (ТР 36035) и пројекта Одрживи просторни развој Подунавља у Србији (ТР36036) које финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије за период 2011-2015. године.

* др Тијана Црнчевић, виши научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд,

tijana@iaus.ac.rs** др Омиљена Џелебџић, научни сарадник, Институт за архитектуру и

урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, omiljena@iaus.ac.rs*** др Игор Марић, виши научни сарадник, Институт за архитектуру и

урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, igor@iaus.ac.rs

38 40-2015 АУ

Европске уније о културном наслеђу (CОE, 2005), Конвенција о заштити европске архитектонске баштине (CОE, 1985), Конвенција о биолошкој разноврсности (1992), Директива о птицама (EEC, 1979), Директива о стаништима (EEC, 92), развој пројекта НАТУРА 2000 и др.

Све присутнија и актуелнија проблематика климатских промена захтева и адекватан одговор у смислу иновирања законских и усмеравајућих оквира којима се штити и управља природним и културним наслеђем у Републици Србији.

Овај рад има за циљ да пружи увид у актуелни законски, регулативни и други усмеравајући оквир као и праксу планирања културног и природног наслеђа у контексту климатских промена.

ПРЕГЛЕД МЕЂУНАРОДНИХ ЗАКОНСКИХ И ДРУГИХ РЕГУЛАТИВНИХ ОКВИРА ЗАШТИТЕ ПРИРОДНОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Још 1995. год., аутори Bishop, Phillips и Warren разматрали су питање да ли су заштићени простори „заштићени заувек’’, указујући да постоје „одређени притисци’’ за промену и иновирање успостављених система и критеријума заштићених простора. Истакнуто је да би приликом ревизије требало уважити нове опсервације и ставове управљача баштине, применити концепт „мреже’’ заштићених подручја, усагласити циљеве и смернице различитих типова заштићених простора и укључити широк спектар циљева интегралног управљања (Bishop et al., 1995). Данас, након скоро две деценије, може се рећи да су напред наведени „притисци’’ већином уважени у савременим приступима заштите, а да проблематика климатских промена не представља само актуелни „притисак’’, већ и неминовност политике заштите природног и културног наслеђа 21. века.

Увидом у актуелне законске и друге регулативне оквире, може се рећи да је проблематика климатских промена

К л и м а т с к е п р о м е н е

• Оквирна конвенција УН о климатским променама - The United Nations framework Convention on Climate Change (UNFCCC) (1992. год.) има за циљ стабилизацију ГСБ на глобалном нивоу;

• Кјото протокол (1997. год.) успоставља квантификоване обавезе смањења емисија - циљ је редукција емисија ГСБ на међународном нивоу, за период 2008–2012. год., за 5,2% испод нивоа из 1990. године;

• Међународни панел о климатским променама - International Panel on Climate Change (IPCC), од 1988. год. објављује извештаје на основу којих се сагледавају постојеће климатске промене, као и опције за прилагођавање и умањење утицаја;

• Акциони план Оквирне конвенција УН о климатским променама - Action plan UNFCCC (тзв. Акциони план из Балија) усвојен 2007. год., увео је у глобалне преговоре концепт Национално примерених акција за прилагођавање на начин који је примерен за извештавање, мерљив и који се може доказати;

• Канкунски оквир прилагођавања - Cancun Adaptation Framework, усвојен на конференцији УН у Канкуну 2010. год., успоставља обавезу лимитирања глобалног загревања испод 2 °C у односу на ниво пре индустрилизације; саставни део ових оквира обухватило је и подношење планова за ублажавање утицаја развијених и земаља у развоју;

• Дурбанска платформа за унапређење акција (2011. год.) - договорено да се развије протокол или други инструмент применљив за све потписнике, који би требало да се усвоји 2015. год. на 21. седници Конференције свих чланова, а да се реализује до 2020. године;

• Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа УН (2000. год.) - United Nations International Strategy for Disater reduction (UNISDR) садржи мере за јачање међународног система за умањење ризика од катастрофа и прилагођавање климатским променама, повећање инвестиција као и принципе за изградњу градова отпорних на катастрофе;

• Хјого оквир за деловање 2005–2015 - Hyogo Framework for action 2005–2015. представља први план неопходних активности за различите секторе и актере, како би се смањили губици услед евентуалних катастрофа;

• Конференција УН о климатским промена у Монтреалу - Montreal UN Climate Change Conference (2005. год.) указала је на значајну улогу просторног планирања у напорима да се умање емисије ГСБ промовисањем енергетске ефикасности, чистијих горива и обновљивих извора енергије;

• Европски програм о климатским променама - European Climate Change Programme формулисан је у складу са циљевима Кјото протокола и успоставља Европску шему за размену емисија - European Emissions Trading Scheme (ETS); дизајниран тако да даје угљенику одређену економску вредност која може бити подстицајна у развоју технологија обновљивих извора енергије и њихове употребе, као и да умањи укупну потрошњу енергије;

• Бели папир ЕУ за прилагођавање на климатске промене - White Paper on Adapting to Climate Change (2009. год.), успоставља оквир за умањење осетљивости Европске уније на утицаје климатских промена.

Табела 1. Климатске промене - преглед међународних докумената и иницијатива (Defra, 2006, ECCP, 2006,а, Jackson, 2006).Table 1. Climate changes – overview of the international documents and initiatives

39АУ 40-2015

све присутнија (Табела 1). Поред општих регулативних оквира усмерених на смањење емисија ГСБ (Оквирна конвенција УН о климатским променама, Кјото протокол, Европски програм о климатским променама), последњих година пажња је усмерена на формулисање специфичних стратегија и програма за смањење утицаја и прилагођавање климатским променама (Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа УН, Бели папир ЕУ за прилагођавање климатским променама и др.). Међународни панел о климатским променама (International Panel on Climate Change ‒ IPCC), као међународно научно тело, представља неформални глобални референтни оквир, који, на основу научних сазнања, пружа континуални увид о утицајима и последицама климатских промена, како на глобалном нивоу, тако и на нивоу региона, односно на локалном нивоу. У оквиру својих извештаја (до сада публиковано укупно пет), успоставља смернице и даје предлог акција и мера. Поред тога, издваја се и тзв. Акциони план из Балија (UNFCCC, 2007), који је у глобалне преговоре увео концепт Национално одговарајућих акција за ублажавање утицаја климатских промена (Nationally appropriate mitigation actions – NAMA’s), са циљем извештавања на начин који је мерљив и који се може доказати. Такође, све је више програма и акција усмерених ка подстицању примене обновљивих извора енергије (Европски програм о климатским променама), а Конференција УН о климатским променама, у Монтреалу 2005. год., посебно се може издвојити, јер је дала велики значај планирању у односу на проблематику климатских промена.

Може се констатовати да у политици заштите последњих година преовлађују документи којима се промовише да се прилагођавање климатским променама спроводи путем повезивања интереса заштићених простора са осталим секторским интересима. Фокус заштите више није само ка једној врсти или станишту, већ преовлађује предеони приступ заштите (Европска Конвенција о пределу), као и повезивање станишта, при чему се узима у обзир да фрагментација рестриктивно делује на опстанак и мигрирање врста (НАТУРА 2000 и Паневропске еколошке мреже).

Увид у стање природног и културног наслеђа на глобалном нивоу пружа Листа светске културне и природне баштине за коју је одговоран УНЕСКО. Према подацима из 2014. год., на Листи је 1007 локалитета из 161 земље (161 локалитет има статус трансграничних); 779 културних, 197 природних, а 31 локалитет заступа и природно и културно наслеђе. Из Републике Србије (РС) су уписани: манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, Гамзиград – Ромулијана и средњовековни споменици на Косову и Метохији. Поред тога, УНЕСКО МАБ1 Савет је, у оквиру програма „Човек и биосфера”, део Парка природе Голија прогласио за Резерват биосфере Голија - Студеница. На основу Закона о заштити

1 Програм човек и биосфера (The Man and the Biosphere Programme – MAB) је установљен 1971. год. са циљем промовисања интердисциплинарних приступа управљања, истраживања и образовања у процесу конзервације екосистема и одрживе употребе природних ресурса.

природе (2009), заштићена природна добра обухватају заштићена подручја, врсте као и покретне природне налазе. Последњих година, у пракси планирања пажња је дата промоцији и успостављању еколошке мреже на основу Уредбе о еколошкој мрежи (2010).2 У погледу културног наслеђа, на основу Закона о културним добрима (1994), наслеђе, између осталог, обухвата споменике културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места – непокретна културна добра.

Aктуелни законски оквир у Републици Србији предвиђа укључивање проблематике климатских промена у оквиру Закона о стратешкој процени утицаја (2010) и Закона о процени утицаја на животну средину (2004, 2009)3. Проблематика је заступљена кроз принципе коришћења обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, заштите и одрживог коришћења природних добара и непокретних културних добара; превенције техничко-технолошких несрећа, заштите од пожара и експлозија, заштите од природних непогода, отклањања узрока који изазивају климатске промене (Закон о планирању и изградњи, 2009-2014), успостављање еколошке мреже по угледу на програм ЕУ НАТУРА 2000 (Закон о заштити природе, 2009-2010, Уредба о еколошкој мрежи, 2010) или издвајање и заштиту угрожених станишта (Правилник о стаништима, 2010). Други стратешки и усмеравајући оквири, у зависности од проблематике, односно сектора који заступају, претежно укључују проблематику климатских промена4. Као што је и истакнуто, актуелно стање карактерише одсуство систематичног прикупљања као и база података за све стратешке области, а, самим тим, и за биолошку разноврсност, природне копнене екосистеме и културно наслеђе, затим оцена погођености сектора и система као и недостатак финансијских и техничко-технолошких капацитета (Први извештај РС према UNFCCC 2011). Поред тога, пракса показује да, иако постоји законска основа, проблематика климатских промена није систематично третирана у стратешким проценама утицаја (СПУ) (Crnčević i dr., 2011). На то да у Србији није обезбеђена потпуна подршка проблематици климатских промена указују и бројни стручни и научни радови на ову тему (Maruna i dr., 2011; Crnčević, 2013; Crnčević, Sekulić, 2012; Dželebdžić i dr., 2013.; Cvejić i dr., 2011). Оно што преовлађује јесте чињеница да су напори којe улаже, како међународна заједница, тако и ЕУ, a и свака земља појединачно, усмерени ка прилагођавању политике заштите контексту климатских промена.

2 Према члану 38 Закона о заштити природе, еколошка мрежа представља „скуп међусобно повезаних или просторно блиских еколошких подручја која омогућавају слободни проток гена и битно доприносе очувању природне равнотеже и биолошке разноврсности”.

3 Међу елементима које треба да садржи стратешка процена утицаја на животну средину је: начин на који су одређени и вредновани значајни утицаји плана, програма или пројеката на климу.

4 Национална стратегија одрживог развоја (Сл. гласник РС бр. 57/2008); Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара (Сл. гласник РС бр. 33/2012); Национални програм заштите животне средине (Сл. гласник РС бр. 12/10), Стратегија биолошке разноврсности Републике Србије за период 2011–2018. и други.

40 40-2015 АУ

ПЛАНИРАЊЕ ПОДРУЧЈА ПРИРОДНОГ И КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У КОНТЕКСТУ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

Улога планирања у контексту климатских промена обухвата сагледавање могућих узрока климатских промена изазваних људским активностима, у циљу успостављања мера за ублажавање утицаја и мера за прилагођавањe (APA, 2011). Сходно томе, у пракси планирања тежиште је на развоју метода и техника које би омогућиле укључивање проблематике климатских промена у планска решења, нпр.: мапирање ограничења, анализа граничних вредности утицаја, процена ризика и формулисање мера и акција за ублажавање последица или прилагођавање утицајима. Ублажавање је у смислу умањења утицаја глобалних климатских промена смањивањем емисија гасова са ефектом „стаклене баште’’ или повећањем могућности њиховог складиштења, док је прилагођавање у смислу акција усмерених ка рањивим екосистемима и њиховог одговора на актуелне или очекиване климатске промене са циљем моделирања штета насталих као резултат климатских промена или искоришћавање њихових могућности (McCarthy et al., 2001, Bazik i Dželebdžić, 2011).

У пракси планирања, простори природног и културног наслеђа су већ препознати као „осетљиви’’. Планирање ових простора заснива се на принципима којима се обезбеђује очување аутентичности, интегрална заштита природног и културног наслеђа, контролисано коришћење потенцијала као и минимум интервенција и одржавање на трајној основи (UNESCO, 2007). У контексту климатских промена, поједини аутори указују на неопходност преиспитивања ових општеприхваћених принципа (Cassar, 2005; Dželebdžić et

• Означавање критичних места одржања природних вредности: мапирање угрожених подручја; успостављање правила коришћења земљишта у угроженим зонама; интегрисање сценарија климатских промена у процес вредновања опасности и управљања ризицима;

• Управљање водама: успостављање и примена одговарајућих мера за заштиту од поплава, очување заштићених водених подручја, као и инфраструктурна мрежа наводњавања и одводњавања; одржавање и обнављање мочвара и речних корита (имају улогу природних баријера против поплава);

• Повећавање отпорности природних подручја: повећање броја и површине заштићених простора; обезбеђивање бафер зона око заштићених простора; одржавање или повећање хетерогености станишта на нивоу предела; одржавање различитости врста унутар заједница; обезбеђивање функционалне повезаности између заштићених простора; успостављање потенцијалних рефугијалних простора;

• Планирање еколошких коридора и умрежавање станишта: успостављање еколошке мреже у циљу да се ублажи и спречи даља фрагментираност предела; важни су: повећање топографске разноврстности и предеоне повезаности путем обезбеђивања коридора за мигрирање врста, смањење или уклањање других притисака на екосистем и превенција ризика, посебно од пожара;

• Надгледање културног наслеђа и превенција штете: предузимање планерских мера које интегрално третирају културно и природно наслеђе; свако културно наслеђе мора се посматрати вулнерабилним на климатске промене; спровођење редовних поправки и рестаурирања објеката културног наслеђа; од посебног значаја су истраживања како се оштећења могу минимизовати ако их није могуће увек спречити.

Тaбела 2 Преглед кључних области планирања климатски отпорних подручја и одговарајућих мера (Mittermeier et al., 2004; Bomhard, Midgley, 2005; Morecroft et al., 2012; Dželebdžić et al., 2013)

al., 2013), са аспекта управљања природним катастрофама и водама, повећања адаптибилности природе, природних вредности и предела5, планирања еколошких коридора и умрежавања станишта, као и надгледања културног наслеђа и превенције штете. У Табели 3. дат је преглед ових приступа као и мера које промовишу.

Напред издвојени актуелни регулативни оквири обавезују на већу обазривост у планирању простора, пре свега у домену управљања водама, планирању еколошких коридора и смањењу степена повредивости природне средине. Последњих година посебно се издвајају интегрални приступи, којима се заступа предеони контекст. Један од ових је екосистемски приступ који заступа интегрисано управљање земљиштем, водом и живим ресурсима, промовишући подједнако заштиту и одрживу употребу уз уважавање резултата научних истраживања (Naumann et al., 2011). Екосистемски приступ заступа:

• Смањење ризика од поплава: заустављањем крчења шума и пошумљавањем ерозивних подручја, уређивањем речних корита и инундационих подручја, повећањем резерви чисте воде и очувањем мочварних подручја;

• Смањење ризика од честих и дугих периода екстремно топлог времена (тзв. „таласа врућине”, са дневним темепратурама преко 350C): озелењавањем урбаних простора и агрошумарством у пољопривредним областима (обезбеђивањем засене за усеве и стоку);

5 Адаптибилност као концепт за прилагођавање на климатске промене (Morecroft et al., 2012) подразумева критични праг издржљивости екосистема на промене, односно повратно време потребно да би се стабилизовало стање.

Table 2. Overview of the key subjects of planning climate resistant areas and corresponding measures

41АУ 40-2015

• Смањење ризика од дугих сушних периода: применом техника агрошумарства за одржавање влажности земљишта и подизањем мешовитих шума;

• Смањење ризика од лавина/клизишта: заштитом и уређивањем шума и применом противерозионих мера у пољопривреди и грађевинарству;

• Спровођење сталне контроле и превентивне заштите од појаве штеточина и зараза.

Од великог значаја за правовремену и адекватну заштиту природног и културног наслеђа у контексту климатских промена су размена информација и формирање базе примера добре праксе уз континуалну едукацију, како је истакнуто у документу Sintra Contribution (2011) за просторе на Листи светске баштине. Поред тога, посебан значај има и промоција простора и места наслеђа као приоритених за истраживање и сарадњу.

ПРЕГЛЕД ИЗАБРАНИХ СТУДИЈА СЛУЧАЈА – ПРИМЕРИ УТИЦАЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА ЗАШТИЋЕНО СВЕТСКО ПРИРОДНО И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Преглед изабраних студија случаја показује неке утицаје климатских промена који су идентификовани на културним и природним добрима са Листе светске баштине. Посебно су важна искуства о ефектима спроведених мера на смањењу повредивости ових већ осетљивих подручја, као и оцена да ли нека заштићена подручја могу изгубити тај статус услед климатских промена. Изабране студије случаја репрезентују природне копнене екосистеме, глечере, водена станишта и културно наслеђе. Поред тога, дат је осврт на примену актуелног екосистемског приступа и успостављање мреже станишта (НАТУРА 2000) којима се промовише одрживи развој природних подручја, као и осврт на праксу планирања у Републици Србији у светлу ових трендова.

Да су климатске промене глобални проблем указују и активности које УНЕСКО спроводи са циљем увида у потенцијалне утицаје, као и мере које поједине земље предузимају за ублажавање и прилагођавање утицајима климатских промена. УНЕСКО Центар светске баштине - World Heritage Centre (WHC) је иницирао процену утицаја још 2005. год., када је за бројне заштићене локалитете констатовано да утицаји постоје, или ће се вероватно испољити. У публикацији под називом Студије случаја о климатским променама и светско наслеђе – Case studies on Climate Change and World Heritage (UNESCO World Heritage Centre, 2007) наведен је низ примера утицаја климатских промена на природно и културно наслеђе и дат преглед активности и мера примењених у циљу прилагођавања и ублажавања ових утицаја. Поред тога, истиче се значај умрежавања свих локалитета светског наслеђа, што омогућава размену информација и промоцију добре праксе, као и јачање свести о утицајима климатских промена.

Утицај климатских промена на копнене екосистеме огледа се у дистрибуцији врста и величини популација,

учесталости напада штеточина и болести, дужини сезоне раста, времену репродукције биљака и животиња као и миграцији животиња (Secretariat of the Convention on Biological Diversity, 2003). Као пример може се издвојити Тhe Wet Tropics of Queensland који је уписан на Листу још 1988. године6. Дуж 450 km североисточне обале Аустралије простиру се прашуме и шикаре мангрове и склерофилних шума, које су станишта бројних ендемских, еволуционо значајних, ретких или угрожених биљака и животиња. Овом изузетном екосистему „прете’’ нагле промене температуре и падавина које већина врста не може да прати (чак и повећање од 1 оC имало би значaјне последице, посебно на ендемске кичмењаке). Многе врсте водоземаца, сисара и птица би могле нестати у периоду од следећих 50 до 100 година, у зависности од интезитета климатских промена.

Као одговор на климатске прoмене, Поморски и тропски научно-истраживачки центар Аустралије, уз финансијску помоћ Владе Аустралије, спроводи програм истраживања подручја, чији је циљ да се формулишу одговарајуће про-активне управљачке мере, примењиве на регионалном нивоу. Уважавајући актуелне климатске моделе и сценарије, истраживање разматра: које врсте и заједнице су највише угрожене, дугорочне последице ових утицаја и њихову географску распрострањеност, затим повезаност утицаја климатских промена са осталим претњама као што су фрагментација станишта, пожари, ширење корова, као и трагање за областима које могу обезбедити стално станиште угроженим врстама у будућности (Ibid.).

Глобално загревање ће утицати на водена станишта у смислу променe површинске температуре и нивоа мора и океана, салинитета, алкалности и праваца морских струја (уважавајући улогу коју океан има као климатски регулатор). Обална подручја ће такође бити соучена са сталном претњом од поплава и продора морске воде у речне сливове дубље у копно (Ibid.). Један од примера је Национални парк Комодо у Индонезији, уписан на Листу 1991. год., који представља место изузетне природне лепоте, јер поседује најразноврсније коралне гребене у свету, познат је као последње станиште највећег гуштера на свету (Varanus komodoensis), станиште је ретких шума мангрове, поседује плаже где корњаче полажу јаја, и др. Климатске промене могу да угрозе главна обележја овог простора: повећане концентрације CO2 и температуре мора прете коралним гребенима (уочено је избељивање корала и труљење коралних полипа), што може довести до губитка биолошке разноврсности и екосистемске улоге коју пружају гребени (заштита приобаља, рибарство, туризам). Подизања нивоа мора може утицати на премештање гнезда корњача или чак њихово ишчезавање, док промене у атмосферским температурама могу утицати на време излегања. Осим тога, повећање нивоа мора би могло угрозити шуме мангрове у случају да се не обезбеди

6 Приказ сачињен према Студијa случаја о климатским променама и светско наслеђе – Case studies on Climate Change and World Heritage (UNESCO World Heritage Centre, 2007).

42 40-2015 АУ

простор за повлачање. Што се тиче Комодо гуштера, до сада нису забележени утицаји климатских промена на ову ендемску популацију.

Уз уважавање неизвесности климатских промена, утврђене су мере управљања усмерене на очување еколошке равнотеже, разрађени су методи за откривање и мерење промена (нпр. избељивања корала) као и мониторинг промена (путем сателитског снимања, подводног истраживања и праћења).

Усвојени Акциони план за климатске промене има за циљ идентификацију релевантних управљачких акција, адаптивних политика „смерница“ и јачање сарадње. Поред тога, План за заштиту квалитета воде гребена, као и различити планови управљања риболовом, формулисани су са циљем повећања и унапређења отпорности коралних гребена на потенцијалне притиске климатских промена (Ibid.).

Повећање просечне глобале температуре евидентно је код појаве топљења поларних и високопланинских глечера, што се одражава на укупан хидролошки циклус на глобалном нивоу. Годишње топљење планинских глечера утиче на хидролошке циклусе повезаних сливова, на појаву поплава, повећавајући ризик од несташице пијаће воде, што би извесно довело до појаве глади и болести (APA, 2011, IPPC, 2007). Отуда је опстанак глечера од изузетне важности. На регионалном нивоу издавају се Алпски глечери од којих Jungfrau-Aletsch-Bietschhorn представља подручје Алпа са највећим глечерима у Европи. Размере повлачења европских глечера су алармантне, с обзиром да су између 1850. и 1980. год. глечери у европском Алпима изгубили око трећине своје области и половину масе, од 1980. год. још 20-30%, а током топлотног таласа 2003. год. још око 10%. Ако се овакав тренд настави, процењује се да ће до 2050. год. нестати 75% од глечера у швајцарским Алпима. Топљење глечера у Алпима ће утицати и на европске реке - Рајну, Рону и Дунав, и на тај начин представљати претњу Европи у виду чешћих поплава, али и озбиљних проблема у водоснабдевању. Поред тога, и туристичка привреда у Алпима би била доведена у питање (у Швајцарској, као једној од алпских земаља, око сто хиљада радних места се ослања на планински туризам).

Мере ограничавања топљења глечера су примењене у Швајцарској, где је поље ледника Тортин на 2.500 m2

прекривено заштитом - инсолационим материјалом, како би се умањило топљење глeчера током лета. Ова мера може да помогне у стабилизацији глечера у кратком временском року, али она није применљива за читаво подручје Jungfrau-Aletsch-Bietschhorn, јер не  може обезбедити конзервацију у дужем временском периоду. Спровођење мера прати се инструментима за даљинско очитавање (Land Observation Satellite – LANDSAT), прелетом извиђачким камерама и другим уређајима, који су повезани са одговарајућим хидрометеоролошким и геофизичким инструментима. Формирана база података обезбеђује формулисање и

одговарајућих смерница и мера. Са друге стране, фаворизује се и примена одговарајућих мера за спречавање изливања глацијалних језера (изградња излазног контролисаног система, испумпавање или извлачење воде из језера, копање тунела кроз или испод ледене бране како би се ослободила вода, изградња брана, смањење ризика од лавина у језеро) (UNESCO World Heritage Centre, 2007).

У погледу непокретног културног наслеђа, утицаји климатских промена се могу очекивати на два основна начина: директни физички утицаји на објектима или у физиономији простора7 и социјални утицаји у смислу миграције становништва са тог простора. Претњу за археолошка налазишта, чак и за њихово нестајање, могу представљати промене у режиму падавина, које узрокују поплаве, а с тим и ерозију земљишта. Издваја се пример града лондона који поседује три подручја на Листи која су лоцирана у непосредној близини града или на обали реке Темзе (Westminster Palace, The Tower of London и The ensemble of buildings at Greenwich an outlying district of London). Осматрањима је забележено да су средњи и екстремни нивои речне воде порасли у последња два века - од 0,4 mm годишње током 19. века и 2,2 mm годишње током 20. века. Лондон има заштиту у виду баријера, изграђену још 1970. год. након катастрофалне поплаве 1953. год., али је опет под претњом утицаја климатских промена. Највећу претњу представља комбинација високих таласа и олуја, као и уливање воде из Северног мора. Према проценама, око 2100. год. биће потребно да се баријере на Темзи затварају у току године 200 пута, како би се заштитио Лондон од поплава (Ibid.).

Прегледом издвојених студија случаја са Листе светске културне и природне баштине, може се констатовати да, иако нема униформних одговора на идентификоване утицаје климатских промена, досадашња искуства у смислу принципа и мера могуће је применити и на друга подручја истих или сличних одлика.

Промене климе су претња за ишчезавање оних врста биљака и животиња које неће моћи да се прилагоде новим условима, што је главни проблем за очување биодиверзитета. Услед тога се може очекивати да ће нека подручја изгубити статус заштићених подручја, уколико нестану оне вредности због којих су заштићена. Слично се може очекивати и за угрожено културно (посебно археолошко) наслеђе и друге просторе под утицајем, пре свега, промена у количини и расподели падавина и појаве поплава. Активности усмерене ка ублажавању утицаја климатских промена и прилагођавању базирају се на мониторингу и процени ризика, уз предузимање мера за повећање отпорности и адаптибилности заједница. Поред

7 Код ових објеката, грађевински материјали су обично више порозни од материјала модерних објеката и повећање влажности земљишта може довести до веће мобилизације соли и кристализације тако да може оштетити површину; поплаве могу да оштете грађевински материјал који није пројектован да издржи дуже време под водом, а сушење након поплава може подстаћи раст штетних микроорганизама; дрво и остали органски грађевински материјал могу бити захваћени биолошким заразним болестима.

43АУ 40-2015

тога, умањење или уклањање спољних негативних утицаја ће умногоме допринети да се прилагоде потенцијалним или другим утицајима климатских промена као и њиховој спремности на ризик.

ЕЛЕМЕНТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРАКСЕ ПЛАНИРАЊА У СРБИЈИ

Мада недостаје методолошки оквир за планирање у контексу климатских промена, актуелну праксу карактерише чињеница да су планске пропозиције усмерене ка „повећању заштићених подручја, развоју еколошких мрежа, заштити екосистема, праћењу инвазивних врста и планирању мера за њихово сузбијање, јачању биодиверзитета и развоју система праћења’’ (Crnčević, 2013:80). Поред тога, значајно је успостављање система сталног праћења и документовања података о клими и стању животне средине у пракси планирања (Niković, Manić, Marić, 2013). Прегледом просторних планова подручја посебне намене (ППППН) Костолачког лигнитког басена, Националног парка Ђердап и Радан планине разматра се колико је укључен аспект климатских промена у процес просторног планирања (Табела 4).8

8 Напомена: у Табели 4 дат је само део предвиђених мера у предметним плановима уз уважавање чињенице да циљ анализе јесте да пружи увид у заступљеност области које су важне за праћење утицаја климатских промена.

Означавање критичних места одржања природних вредности

Мапирање угрожених подручја и успостављање правила коришћења земљишта у угроженим зонама; санација и рекултивација површина деградираних људским активностима или природним прoцесима и елементарним непогодама биће остварени пошумљавањем и затрављивањем голети и предвиђеним водорегулацијама (ППППН Радан планине), ревитализацијом и рекултивацијом подручја која су заузета експлоатацијом лигнита (ППППН Костолачког лигнитског басена), санацијом деградираног простора (ППППН Костолачког лигнитског басена).

Интегрисање сценарија климатских промена у процес вредновања опасности и управљања ризицима – нема.

Управљање водама

Успостављање и примена одговарајућих мера за заштиту од поплава - на приобалном делу водотока Косаница обални појас се уређује по принципима урбане или природне регулације са заштитом од поводња; за нерегулисане водотоке се до завршетка картирања свих зона које се плаве великим водама вероватноће до 1% успоставља водно земљиште на појасу ширине 10 m дуж обале водотока; на преласку плавних зона, објекти линијских и комуналних инфраструктурних система морају се висински издићи тако да буду заштићени од поплавних вода (ППППН Радан планине);

Очување заштићених водених подручја, као и инфраструктурна мрежа наводњавања и одводњавања - заштита водених и приобалних екосистема испуштањем минималног одрживог протока из акумулације са обезбеђеношћу 100%; грађење врећастих брана у кориту Пусте реке висине 2-3 m, које би подигле и стабилизовале нивое у реци и формирале потребне компензационе акваторије;

Одржавање и обнављање мочвара и речних корита (имају улогу природних баријера од поплава) - ширина заштитног коридора водотока је различита и углавном се преклапа са спољним, небрањеним појасом водног земљишта, између заштитног бедема и корита водотока; уколико се у оквиру планом дефинисаног заштитног коридора водотока налази део грађевинске парцеле, онда се таква грађевинска парцела у целости укључује у напред наведени заштитни коридор (ППППН Костолачког лигнитског басена)

Табела 3. Заступљеност области под претњом климатских промена на изабраним просторним плановима у Републици Србији

Table 3. Presence of the subjects under threat of climate change on selected spatial plans in Republic of Serbia

Као што се може видети, планирање у Србији индиректно заступа оквире планирања у контексту климатских промена, пре свега, путем повећања заштићених подручја, дефинисања режима заштите, планирања еколошких коридора и умрежавања станишта, управљања водама као и мерама заштите културног наслеђа. Проблематика климатских промена подразумева неопходност наставка иновирања актулених оквира и праксе просторног планирања. С тим у вези, неопходно је тежити развоју метода и техника са циљем увида у опасности и ризике климатских промена на предметно подручје, а иновариње планерске праксе усмерити и ка интегрисању сценарија климатских пормена у процес вредновања и управљања ризицима и мапирању ових угрожених подручја. Поред тога, формулисање посебног законског оквира, којим би се прецизирала ова проблематика и улога просторног и урбанистичког планирања, представљало би, свакако, значајну основу у обезбеђивању услова за климатски отпорно планирање.

За развој климатски отпорних подручја значајно је интегрисање мреже подручја НАТУРА 2000 у планирање, уз уважавање чињенице да се за многе врсте мења простор у коме живе, као и да многе могу да одговоре на ове промене адаптацијом или миграцијом на друга станишта. У односу на значај које просторно планирање има у прилагођавању

44 40-2015 АУ

Повећавање отпорности природних подручја

Повећање броја заштићених простора - увођење у статус заштићених природних добара у складу са законским и планским одредбама, односно на основу резултата научних истраживања нових локалитета од посебне вредности - бара Шугавица, палеонтолошки локалитет са скелетом мамута и др. (ППППН Костолачког лигнитског басена); покретање процедуре за утврђивање статуса заштите „Специјалног резервата природе Мала Врбица“ (ППППН НП Ђердап).

Повећање величине – површине појединачних заштићених простора - очување станишта, јачање, бројчано снажење и просторно ширење популације заштићених, односно ретких, угрожених и критично угрожених биљних и животињских врста (ППППН НП Ђердап); умерено повећање површина под шумом (ППППН НП Ђердап, ППППН Радан планине); одржавање специјске разноврсности дивље флоре и фауне на садашњем нивоу и њено повећање реинтродукцијом аутохтоних врста животиња и биљака (ППППН Радан планине).

Обезбеђивање бафер зона око заштићених простора - успостављање тзв. биолошких брана даљем ширењу пепела помоћу водотока и високог растиња (ППППН Костолачког угељеног басена).

Одржавање или повећање хетерогености станишта на нивоу предела - контролисање утицаја развоја на предео, пре свега у погледу задржавања и очувања постојеће структуре и повезаности међу стаништима дивље флоре и фауне (ППППН Радан планине, ППППН Костолачки угљени басен и ППППН НП Ђердап).

Одржавање различитости врста унутар заједница - одржавање специјске разноврсности дивље флоре и фауне и њено повећање реинтродукцијом несталих аутохтоних врста животиња и биљака (ППППН НП Ђердап); очување предеоне разноврсности и унапређење природних и културних предела на подручју Просторног плана (ППППН Радан планине).

Обезбеђивање функционалне повезаности између заштићених простора - путем планирања еколошких коридора и умрежавања станишта.

Успостављање потенцијалних рефугијума – нема

Планирање еколошких коридора и умрежавање станишта

Идентификација међународно значајних еколошких подручја односно станишта од (приоритетног) значаја за заштиту европске дивље флоре и фауне по програму НАТУРА 2000 (ПППН НП Ђердап, ППППН Радан планине); умањење негативних утицаја развоја на предео у смислу задржавања и очувања постојеће структуре и умрежености станишта дивље флоре и фауне (ПППН НП Ђердап);

Надгледање културног наслеђа и превенција штете

Предузимање планерских мера које интегрално третирају културно и природно наслеђе - очување аутентичности непокретних културних добара и њиховог природног окужења (ППППН НП Ђердап), интегрална заштита природне и културне баштине (ППППН Радан планине);

Културно наслеђе посматрати вулнерабилним на климатске промене – нема.

Спроводити редовне поправке и рестаурирање објеката културног наслеђа (ПППН НП Ђердап, ППППН Радан планине, ППППН Костолачки угљени басен);

Промоција истраживања како се оштећења могу бар понекад избећи – истраживања, заштита, уређење и презентација појединачних мањих налазишта унутар зоне (зона II степена заштите) (ПППН НП Ђердап, ППППН Радан планине).

и ублажавању утицаја климатских промена, све присутнија је идеја о идентификацији међународних климатских зона (Vos et al., 2010). Ове климатске зоне су дефинисане као кључне зоне за мере прилагођавања на нивоу еколошких мрежа са циљем унапређења адаптивног капацитета на утицаје климатских промена. У оквиру ових зона не планирају се активности које би имале негативан утицај на будуће прилагођавање простора у оквиру мреже подручја НАТУРА 2000, као што су урбанизација или изградња путева. Како би се одржао адаптивни капацитет ових зона, оставља се могућност да се и мере у будућности прилагоде.

Издвојене управљачке опције обухватају: реинтродукцију – увођење врста у просторе - пределе, који су некад били делови историјског обухвата станишта, али из ког су нестале или ишчезле; транслокацију – намерно или посредовано померање дивљих индивидуа или популација из једног у други опсег станишта; конзервацију или асистирану миграцију (најмање одговарајућа опција) – може се описати и као измештање врста у нова станишта изван опсега њихових станишта (EU, 2012).

45АУ 40-2015

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Да ли је могуће да подручја културног и природног наслеђа буду „заштићена заувек’’? Пре свега, неопходно је да политика заштите природног и културног наслеђа уважи актуелне „притиске’’ и понуди одговарајућа решења. Актуелна проблематика утицаја климатских промена указала је на неопходност деловања не само на глобалном већ и на регионалном и локалном нивоу. Оно што преовлађује јесте предеони приступ и развој законских оквира којима се утврђују мере, не само за прилагођавање климатским променама, већ и за поступање у случају катастрофа. Уз то, од изузетног значаја је формирање одговарајућих база података као подршке примени климатски отпорног планирања. С тим у вези, и иницијативе које предузима УНЕСКО на прикупљању искустава са подручја која су на Листи светске баштине јесу од фундаменталног значаја, јер пружају неопходне податке и упутства за развој регулаторног оквира климатски отпорног планирања.

У пракси планирања у Републици Србији недостају одговарајући методолошки оквир као и разрађене методе и технике којима би се одговорило на захтеве насталих промена. Уз уважавање чињенице да се на Листи светске баштине налазе четири подручја и једно подручје у оквиру МАБ-а, закључак овог рада је да је потребно иницирати истраживачке пројекте којима би се, пре свега, идентификовали утицаји климатских промена, као неопходан „инпут’’ приликом формулисања најповољнијих решења. Приликом израде ових пројеката, треба узети у обзир, како постојећу просторно-планску документацију (Просторни план подручја архитектонског налазишта Ромулијана – Гамзиград, ППППН Парка природе Голија, ППППН Стари Рас са Сопоћанима и др.), тако и планове чија је израда извесна (речни коридори, сливови водотока и др).

Истраживања би требало такође усмерити ка вредновању места и подручја која би могла бити од интереса за заштиту, уз уважавање могући утицаја климатских промена. Неопходно је обезбедити и одговарајући оквир за реаговање на катастрофе изазване утицајима климатских промена и у том контексту издвајање различитих типова заштићених подручја према степену ризика од климатских промена.

У односу на подручја природног и културног наслеђа, очување аутентичности и одржавање и унапређење адаптибилности јесте премиса климатски oдговорног планирања, те стога може се рећи да треба тежити даљем развоју одговарјућих мера којима би се обезбедило, како ублажавање утицаја климатских промена тако и прилагођавање истим.

ЛИТЕРАТУРА:

АPA (2011) American Planning Assiciation, Policy guide on planning and climate change; www.planning.org/policy/guides/pdf/climatechange.pdf (приступљено 20. 11. 2014)

Akcioni plan iz Balija, UNFCCC, 2007; http://unfccc.int/files/meetings/cop_13/ application/ pdf/ cp_bali_action.pdf; (pristupljeno 20. 11. 2014)

Bazik, D., Dželebdžić, O. (2011) Prilagođavanje klimatskim promenama - nova uloga prostornog planiranja (primer Podunavlja u Srbiji), u: Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje, Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 66-84.

Bishop, K., Phillips, A., Warren, L. (1995) Protected for ever? Factors shaping the future of protected area policy, Land use policy 12(4), pp. 291-305.

Bomhard, Midgley (2005) Securing Protected Areas in the Face of Global Change: Lessons Learned from the South African Cape Floristic Region, A Report by the Ecosystems, Protected Areas, and People Project, IUCN, Bangkok and SANBI, Cape Town

Cassar, M. (2005) Climate Change and the Historic Environment, UCLCamacho, A. E. (2010) Assissted migration: Redefining nature and natural resource law

under climate change, Yale journal on Regulation 27, p.171.CОE (1985) Convention for the Protection of the Architectural Heritage of Europe

/ Konvencija o zaštiti evropske arhitektonske baštine, Council of Europe, Grenada, Spain, http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/121.htm (pristupljeno 20. 09. 2014)

CОE (2005) Konvencija Evropske unije o kulktuirnom nasleđu, Savet Evrope, Faro Commission of the European Communities (2009) White Paper : Adapting to climate

change: Towards a European framework for action; COM, 0147.Crnčević, Т. (2013) Planiranje i zaštita prirode, prirodnih vrednosti i predela u

kontekstu klimatskih promena u Republici Srbiji - Prilog razvoju metodološkog okvira, Posebna izdanja br. 72, Beograd, IAUS

Crnčević, Т., Sekulić, M. (2012) Zeleni krovovi u kontekstu klimatskih promena – pregled novijih iskustava, Arhitekttura i urbanizam 36, str. 56-67.

Crnčević, T., Marić, I. Josimović, B. (2011) Strategic Environmental Assessment and Climate Change in the Republic of Serbia – Support to Development and Adjustment Process, SPATIUM 26, Belgrade, IAUS, pp. 14-19.

Cvejić, J., Tutundzić, A., Bobić, A., Radulović, S. (2011) Zelena infrastruktura: prilog istraživanju adaptacije gradova na klimatske promene, u: Djokić, V., Z. Lazović, (ur.) Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet

Department for the Environment, Food and Rural Affairs (DEFRA) (2006), Climate change: The UK Programme 2006, London, HMSO

Dželebdžić, O., Bazik, D., Crnčević, T. (2013) Vulnerability of natural and cultural heritage in relation to climate change - new challenge for spatial and urban planning, in: Conference Proceedings, 2nd International scientific conference „Regional development, spatial planning and strategic governance”, Belgrade, IAUS, pp. 808-822.

European Union (EU), 2012. Draft Guidelines on Climate Change and Natura 2000, Dealing with the impact of climate change on the management of the Natura 2000 Network

European Climate Change Programme (ECCP), Working group II Imapcts and Adaptation (2006), Regional Planning, Energy and Public Infrastructure and Structural Funds Sectoral Report; www.ec.europa.eu/clima/policies/eccp/second/stakeholder/docs/regional_en.pdf (pristupljeno 20. 08. 2014) (a)

ECCP (2006) European Climate Change Programme, Working group II Imapcts and Adaptation Biodiversity, Sectoral Report; www.ec.europa.eu (pristupljeno 20. 08. 2014) (b)

EEC (1979) Birds Directive / Direktiva o pticama, 79/409/EEC Convention on Biological Diversity / Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, 1992. Rio;

http://www.cbd.int/convention (pristupljeno 25. 10. 2014)EEC (1992) Habitats Directive / Direktiva o staništima, 92/43/EEC ЕC (2006) The European Climate Change Programme: EU Against Climate Change; http://

www.ab.gov.tr/files/ardb/evt/1_avrupa_birligi/1_6_raporlar/1_3_diger/environment/the_european_climate_change_programme.pdf (pristupljeno 10. 10. 2014)

IPPC (2007), Climate change 2007: Synthesis report, Summary for Policymakers, Intergovermental panel on Climate Change, Cambridge, Cambridge University Press

Jackson, R. (2006) The role of Spatila Planning in Combating Climate Change, A paper for the Planning research Network; www.planning-resnet.org.uk/papers.htm

( pristupljeno 15. 07. 2014)

46 40-2015 АУ

Maruna, М., Lazarević-Bajec, N., Mihajlov, V. (2011) Analiza prilagođenosti obrazaca urbane strukture klimatskim promenama: primer nacrta Plana detaljne regiulacije „Ada Ciganlijа’’, u: Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena – zbornik radova, Beograd, Zonex, str. 227-246.

Mittermeier, A. R. et al. (2004) Hotspots Revisited: Earth’s biologically richest and most endangered terrestrial ecoregions, CEMEX, S. A. de C.V.

Morecroft, M. D., Crick, H.Q.P, Duffield, S.J., Macgregor, N.A. (2012) Resilience to climate change: translating priciples into practice, Journal of Applied Ecology, 49, pp. 547-551.

McCarthy, J.J., Canyiani, O.F., Leary,N.A., Dokken, D., White, K.S. (eds.) (2001) Climate Change 2001: impacts, adaptation and vulnerability, Cambridge, Cambridge University Press

McLachlan, J.S., Hellman, J.J., Schwartz, M.W. (2007) A framework for debate of assissted migration in an area of climate change, Conservation Biology, 21, pp. 297-230.

Naumann, S., Anzaldua, G., Berry, P., Burch, S., Davis, M., Frelih-Larsen, A., Gerdes, H., Sanders, M. (2011) Assessment of the potential of ecosystem-based approaches to climate chage adaptation and mitigation in Europe, Final report to the European Commission, DG Environmnet, Ecological institute and Environmental Change Institute, Oxford University Centre for the Environmnet

Niković, А., Manić, B., Marić, I. (2013) Mogućnosti primene mera prilagođavanja klimatskim promenamа pri projektovanju i planiranju užeg centra Вeograda i integrisanja u strategije održivog razvoja, u: Pucar, M., B. Dimitrijević, I. Marić (ur.): Klimatske promene i izgrađeni prostor: politika i praksa u Škotskoj i Srbiji, Posebna izdanja 70, IAUS, Glasgow Caledonian University, str. 268-391.

Prvi Izveštaj republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija о klimatskim promenama (UNFCCC) (2011), www.ekoplan.gov.rs (pristupljeno 10.07.2014)

Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i о merama zaštite za njihovo očuvanje, Službeni glasnik RS, br. 35/2010.

Sintra Contribution on World Heritage Cities and Climate Change, www.sintraovpm2011.com (pristupljeno 10.09.2014)

Secretariat of the Convention on Biological Diversity (2003) Interlinkages between biological divresity and climate change, Advice on the integration of biodiversity considerations into the implementation of the United Nations Framework Convention on Climate Change and its Kyoto protocol, Montreal, SCBD, CBD Technical Series no. 10.

Shirley, P.D., Lamberti, G.A. (2010) Assissted colonization under the U.S. Endangered Species Act, Conservation Letters 3, pp. 45-52.

Schlatter, C., Schader, C. (2010) The network of Ecological Compesation Areas in Switzerland, u: Cown, C., C. Epple, H. Korn, R. Schliep, J. Stader (eds.): Working with nature to Tackle Climate Change, Report of the ENCA/BfN Workshop on „Developing ecosystem-based approaches to climate change – why, what and how’’ www.bfn.de/0502_international.html?&no_cache=1 (pristupljeno 10.05.2014)

United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC), www.unfccc.int UNFCCC (2005) Climate Change, Small Island Developing States (SIDS), Issued by the

Climate Change Secretariat (UNFCCC), Bonn, GermanyUredba o ekološkoj mreži, Službeni glasnik RS, br. 102/2010.UNESCO World Heritage Centre (2007) Case studies on Climate Change and World

Heritage UNESCO (1972) Convention concerning the protection of the World Cultural and Natural

Heritage / Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, ParisUNESCO (2001) Universal Declaration on Cultural Diversity / Univerzalna deklaracija

o kulturnoj raznovrsnosti, available at: http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001271/127160m.pdf (pristupljeno 10. 10. 2014)

United Nations (1998) Kyoto protocol to the united nations framework Convention on climate change, Kjoto protokol UNFCCC, http://unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.pdf (pristupljeno 15. 09. 2014)

United Nations International Strategy for Disater reduction (UNISDR)/ Međunarodna strategija za smanjenje rizika od katastrofa UN (1998) http://www.unisdr.org/ (pristupljeno 24. 10. 2014)

Vos, C., Van der Hoek, D., Vonk, M. (2010) Spatial planning of a climate adaptation zone for wetland ecosystems, Landscape ecology 25, pp. 1465-1477.

Willis, S.G., J.K Hill, C. D Thomas et al. (2009) Assissted colonization in a changing climate: a test –study using two UK butterflies, Conservation Letters 2, pp. 45-51.

Zakon o planiranju i izgradnji, Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14.

Zakon o zaštiti prirode, Službeni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010.Zakon o kulturnim dobrima, Službeni glasnik RS, br. 71/94.Zakon o strateškoj proceni uticaja, Službeni glasnik RS, br. 88/2010. Zakon о proceni uticaja na životnu sredinu, Službeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009.

47АУ 40-2015

ТЕОРИЈА И ИДЕОлОГИЈА КАТАлОНСКЕ ПОСТМОДЕРНЕ АРХИТЕКТУРЕTHEORY AND IDEOLOGY OF CATALAN POSTMODERN ARCHITECTUREПрегледни рад, рад примљен: мај 2015., рад прихваћен: мај 2015.

Владимир Стевановић *

UDK BROJEVI: 72.01 Сола-Моралес И.72.01(460.23)

ID BROJ: 216141580DOI: 10.5937/a-u0-8341

АПСТРАКТ

Предмет овог рада је разматрање и преиспитивање теоријских и идеолошких модела путем којих је конструисан дискурс о каталонској постмодерној архитектури. Фокус је на анализи текстова каталонског теоретичара Де Сола-Моралеса (Ignasi de Solà-Morales Rubió), који је почев од друге половине осамдесетих година прошлог века био најангажованији по питању представљања каталонске архитектуре као специфичног начина бављења архитектонском праксом, који се као такав разликује од осталих постмодерних тенденција. С обзиром да је био познавалац концепта слабе мисли (il pensiero debole) који је развио његов савременик – италијански филозоф херменеутичко-нихилистичке провенијенције Ватимо (Gianni Vattimo), Де Сола-Моралес је у континуитету имплементирао и учитавао идеје слабе мисли у оквире сопствених архитектонских теоретизација. На овај начин, каталонска архитектура је попримила статус архитектонског деривата слабе мисли, из кога је Де Сола-Моралес убрзо развио добро познати концепт слабе архитектуре. Циљ рада је покушај да се истраже евентуални идеолошки мотиви Де Сола-Моралесовог опредељења за слабу мисао као теоријски модел. У том смислу, каталонска архитектура се може поставити у средиште динамичне релације, на чијој се једној страни налази апропријација одређеног филозофско-теоријског назора, док је на другој страни присутна аспирација ка потенцирању каталонског националног идентитета. Редуковање и инструментализација теорије у корист идеолошких импликација доводи до ситуације у којој су главни мотиви слабе мисли изневерени.

Кључне речи: каталонска постмодерна архитектура, теорија, слаба мисао, идеологија, каталонски национални идентитет

ABSTRACT

This paper aims to review and examine the theoretical and ideological models by means of which the discourse on Catalan postmodern architecture was constructed. The focus is on the analysis of the texts produced by Catalan theorist de Solà-

Morales, who as of the second half of the eightees was the one most engaged in presenting Catalan architecture as a specific way of architectural practice, which is as such distinguished from the other postmodern tendencies. Given that he was well versed in the concept of weak thought (il pensiero debole) - developed by his peer, Italian philosopher of hermeneutic-nihilistic provenance  Vattimo  - de Solà-Morales  continuously implemented and introduced the ideas of the weak thought in the framework of his own architectural theorizations. In this manner, Catalan architecture acquired the status of being an architectural derivate of the weak thought, from which de Solà-Morales will soon develop the well known concept of weak architecture. The aim of this paper is to explore the possible ideological motifs of de  Solà-Morales’s    orientation towards the  weak thought as a theoretical model. In this sense,  Catalan architecture  can be placed in the center of the dynamic relation on whose one end sits the appropriation of a philosophical-theoretical view, and on the other an aspiration to insistence on the Catalan national identity. Reduction and instrumentalization of a theory in favor of  ideological implications lead to a situation in which the main motifs of the weak thought have been let down.

Key words: Catalan postmodern architecture, theory, weak thought, ideology, Catalan national identity

СЛАБА МИСАО: O СТАТУСИMA МОДЕРНИЗМА И УМЕТНОСТИ У ПОСТМОДЕРНИ

Ватимова слаба мисао је постмодерни филозофски концепт оријентисан на критику универзалистичких претензија утемељених на владавини разума, које су карактеристичне за монолитну и ауторитарну Западну модерност (Vattimo, 1983). Током модерног доба смењују се различити филозофски, научни и теоријски приступи, али оно што их обједињује је метафизички монизам и апсолутизам, било да је реч о научној евиденцији у позитивизму, коректној идеологији у марксизму, самој ствари у феноменологији или фиксном и затвореном систему значења у структурализму. Због ових чврстих својстава, Ватимо изједначује модерност са метафизиком, те је постмодерно мишљење уједно постметафизичко мишљење. Након констатације да * др Владимир Стевановић, доцент, Факултет за медије и комуникације,

Карађорђева 65, Београд, vladimir.stevanovic@fmk.edu.rs

48 40-2015 АУ

је стабилна референтна тачка карактеристична за метафизичку модерност неповратно изгубљена, мисија слабе мисли постаје покушај успостављања теоријске категоризације света без ултимативног и нормативног утемељења мисли као такве. На трагу Ничеа (Friedrich Nietzsche), Хајдегера (Martin Heidegger) и Гадамера (Hans-Georg Gadamer), Ватимо одређује крај модерне/метафизике као врхунац нихилистичког процеса у коме се апсолутизација онтолошких и гносеолошких категорија (пре свих Бића и истине) раствара и слаби ка њиховом разумевању као херменеутичких, тј. интерпртетативних и реторичких догађаја у домену друштвено-историјског хоризонта. Насупрот јакој метафизичкој мисли, која се самоуздиже на ниво јединог могућег мишљења, слаба мисао свесно препознаје, прихвата и признаје да није ништа више од производа сопственог, фрагментарног и хетерогеног времена. Централна места слабе мисли која су од значаја за модусе њеног појављивања у архитектонској теорији су: 1) Verwindung – специфичан начин одношења, заузимања става према ономе што је још увек, или што може бити модерно у новонасталим постмодерним условима; 2) декоративност – појам који је у вези са статусом постмодерне уметности, као и са могућностима њеног доживљавања и интерпретирања.

Verwindung је термин који Ватимо преузима од Хајдегера и користи као окосницу критике модерног концепта линеарне историје у коме владају идеали прогресивног развоја и критичког превазилажења претходног стања, у правцу следеће фазе која би била утемељена на неком такође монистичком принципу. По Ватиму, модернизам је прожет идејом о историји мисли као прогресивној спознаји која се развија на основу све пунијег присвајања основа – искона, тако да се теоријске и практичне револуције у историји Запада појављују и легитимишу као рекуперација, препород, повратак (Vatimo, 1991:6). У тој констелацији, ново се идентификује са вредношћу поновног прихватања искона или аутентичног порекла. Управо се због тога постмодерност не може одредити као нека нова, истинитија алтернатива у односу на модерност, јер би тада остала заточеник модерног система критичког превазилажења и прогресивног смењивања парадигми у правцу новог утемељења. Постмодерно доба не може се произвести као новина, нити је могуће вратити се на нови почетак поновним присвајањем неког пожељног искона. Насупрот томе, Ватимо се позива на Хајдегеров пут превладавања метафизике који је потцртан нијансираном разликом између две немачке речи које означавају превазилажење и надвладавање: 1) Überwindung – превазилажење које подразумева Aufhebung, напуштање, остављање нечега за собом у духу хегеловско-марксистичке дијалектичке традиције; 2) Verwindung - неприкладан, изврнут, искривљен вид превазилажења који садржи елементе признавања припадности нечему, прихватања и продубљивања тога (Vattimo, 1987:12). У италијанском преводу, Ватимо

додаје Verwindung-у значења која сабира глагол rimettersi: ослонити се на некога, вратити нешто (на пример вратити поруку) и опоравити се (у смислу оздрављења након неке болести). Централно средство Verwindung-а је An-denken: подсећајућа мисао или сећање које омогућује повезаност са традицијом, ре-меморисање и преузимање могућности и вредности које припадају духовним облицима прошлости. За Хајдегера, метафизика је предодређење и историјска дестинација одакле се врши трансмисија порука из прошлости које задржавамо и опет употребљавамо. Како Ватимо наводи у духу херменеутичке традиције предаје, овакав судбински предодређен свет у који смо бачени састављен је од серије ехоа, језичких резонанци и порука које долазе из прошлости, како наше тако и од других култура (Vattimo, 1984:157). Verwindung метафизике указује на прихватање нужности да се мисли у метафизичким категоријама које нам је традиција предала, али без оних најметафизичкијих аспеката као што су, између осталог, монизам, утемељење, универзалистичке предрасуде и критичко превазилажење. Уколико се не може иступити из метафизичке традиције, може се радити у изврнутом односу према њој, у правцу помирења и ироничног прихватања. Постметафизичко мишљење прикупља и задржава метафизичке концепте преносећи их као наслеђе, али не у статичном облику, већ их интерпретира у складу са савременим околностима, што подразумева дисторзију њиховог изворног смисла. У терминима модерне и постмодерне то значи да постмодерно мишљење доноси поновно исписивање, искушавање, мишљење изнова из другачије перспективе, извртање и редефинисање трагова модерне. За Ватима, централно питање постмодерне није: где даље, него: одакле даље.

У слабој мисли уметност заузима посебан значај, зато што представља погодан модел за постмодерно естетско искуство. У овом делу разматрања Ватимо се користи низом просторно-архитектонских метафора (центар-периферија и темељ-декорација), како би објаснио однос суштинског и несуштинског у уметностима. Растапањем и одстрањивањем јаких универзалних вредности у постмодерни, уметност је, заједно са архитектуром, остављена у стању које се у метафизичким терминима разумевало као периферно. Како Ватимо наводи, намера разних утицајних покрета била је спровођење рационализације архитектуре у име утврђених канона лепоте, златног броја, истинских људских потреба, чисте функције или сличних идела, приказујући ове идеале као нешто што је природно (Vattimo, 1990). Међутим, референца на природу показала се као историјско одређено стање: то је била културална митологија симетрично супротстављена другим, једнако културалним позицијама које више вреднују вештачко, декоративно и непотребно (Vattimo, 1995: 39). С обзиром на непостојање јаког центра као носиоца суштинских уметничких критеријума, постаје немогуће разлучити шта је суштинско. Оно што остаје као

49АУ 40-2015

могућност јесте прихватити све на уметничком делу као несуштинско, тј. периферно. У складу са овим премисама, које је делимично већ поставио Гадамер, Ватимо разрађује периферни смисао уметности у терминима орнамента тј. декорације (Gadamer, 1978; Vatimo, 1991:81–92). Када је једном ослобођен од темеља, орнамент постаје попут споредне ствари, аксесоара, тј. површинског израза који не захтева пажљиво читање и коме се не поклања централна пажња, управо зато што се појављује из периферије. У овој констелацији, естетско искуство уметности за Ватима не подразумева само чулно искусто, субјективну емоцију или осећање у иницијалним терминима aisthesis-а, већ, што је још битније, ону врсту искуства у коме се истина не може свести на разум или научну чињеницу. Уметност је то привилеговано место где се истина испољава и доживљава на слаб начин тако што се распршује по интерпретативним хоризонтима, постајући евентуална и контигентна.

Недуго након изласка главних Ватимових књига и текстова у којима је дефинисана слаба мисао, овај филозофски концепт пронаћи ће своје место у архитектонском дискурсу. Контакт архитектонских теоретичара, критичара и историчара са слабом мишљу одвија се у контексту већ успостављене трансдисциплинарне синтезе између постмодерне архитектонске теорије и низа теоретизација у оквиру академских дисциплина као што су филозофија, политичке науке, социологија, теорија уметности и књижевна критика. Како ће се показати, начин уплива слабе мисли у архитектонски дискурс не одудара од установљеног обрасца такозваног превођења различитих теорија за потребе категоризације и објашњавања постмодерних архитектонских стилова или тенденција. У том смислу, критеријум за груписање одређених формално сличних архитектонских дела из истог периода није више искључиво формално-ликовне природе, већ долази до имплементације разних тема и парадигми из постмодерне теорије које постају једна врста потпоре архитектонским теоретичарима за проглашавање одређених стилова или тенденција као сопствених теоријских конструката. Финална консеквенца је да разни теоријски приступи, који су иницијално замишљени као методи анализе, захваљујући површном читању у архитектонском дискурсу бивају редуковани на средство за промоцију или упутство за производњу одређене архитектуре.1 Теоријски назори тако постају покриће у складу са којим архитектонски теоретичари формулишу ауторске поетике одређених архитеката, сугеришу пожељне моделе рецепције за изабрану архитектуру, и на крају формирају укупне ставове према дисциплинарном и друштвено-историјском контексту.

1 Више је примера за овакву инструментализацију теорије. Поред семиотике, деконструкције и теорије минималне уметности, које су имале неоспоран значај за архитектонске теоретичаре приликом успостављања постмодерних архитектонских тенденција попут стилистичког постмодернизма, деконструктивизма и минимализма, значајно је споментути и пример архитектонске апропријације феноменологије (Stevanović , 2013).

МИНИМАЛНА АРХИТЕКТУРА У БАРСЕЛОНИ: ГРАДИТИ НА ИЗГРАЂЕНОМ ГРАДУ

Де Сола-Моралес је први архитектонски теоретичар који преузима концепт слабе мисли, и то на начин близак претходно описаном коришћењу постмодерних теорија зарад постављања одређене архитектонске продукције у шири текстуални контекст. Иако се у књизи Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita из 1986. год. (у даљем тексту Architettura minimale)2 (Сл. 1), он још увек не позива експлицитно на Ватимову слабу мисао, неће бити тешко екстраховати елементе Verwindung-а који се наслућују на релацији модернизам – постмодернизам (у смислу прихватања одређених формалних, поетичких, а затим културалних и технолошких аспеката), као ни препознати теоретизацију декоративности која открива и назначава пожељан модел рецепције.

У Architettura minimale Де Сола-Моралес сумира рад неколико постмодерних каталонских архитеката и тимова из прве половине осамдесетих година прошлог века, као што су Луис Матео (Josep Lluís Mateo), Гарсес и Сорија (Jordi Garcés и Enric Sòria), Лапења и Торес (Martinez Lapena & Elias Torres), Виаплана и Пињон (Albert Viaplana & Helio Piñon), Бах и Мора (Jaime Bach & Gabriel Mora) и Лињас (Josep-Antoni Llinàs). Пројекти ових архитека настају у склопу низа микро-трансформација урбане територије Барселоне под управом Боигаса (Ariol Bohigas), које су се одвијале у периоду 1980–1986 године. То је време још увек актуелног ентузијазма услед нове демократије и отварања ка свету након краја Франкове (Francisco Franco) диктатуре у Шпанији, које је претходило почетку олимпијске

2 Сасвим другачије импликације, које превазилазе оквир овог рада, имаће сам наслов књиге Architettura minimale, и то у вези са дискурсом минимализма у архитектури (Stevanović , 2015).

Сл.1. Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita, 1986, насловна странаFig. 1. Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita, 1986, cover page

50 40-2015 АУ

грознице3 у Барселони (Buchanan, 1984; Bohigas, Buchanan, Lampugnani, 1991; Busquets, 2005). Такође, то је време деиндустријализације и ширења периферије, процеса који су започели раних седамдесетих година прошлог века и произвели специфичан физички контекст са којим су се нужно суочили поменути каталонски архитекти. Барселона је у том тренутку завршен и изграђен град, без превише могућности за даље ширење по предграђима и агрикултурним зонама. Оно што је остало су локације које Де Сола-Моралес овде, као и у неким наредним текстовима, назива terrain vague4 - недефинисани и неуређени простори предграђа, постиндустријских зона, обала река и загађених транзитних подручја око аутопутева и железница (de Solà-Morales, 1986:98; 1995a).

Управо такав амбијент најслабијих тачака града, махом бесформних, занемарених локација које су без прецизно одређене функције и карактера, постаје место на коме се развија постмодерна каталонска архитектура. По Де Сола-

3 Барселона је 1984. год. објавила кандидатуру за организацију XXV Летњих олимпијских игара чије је одржавање било предвиђено за 1992. годину. У октобру 1986. год., председник Интернационалног олимпијског комитета Самаран (Juan Antonio Samaranch) објавио је победу Барселоне и доделио јој организацију овог догађаја. Те године је започела друга фаза реконструкције Барселоне која је трајала све до Олимпијаде. Ова фаза се односила на обезбеђивање глобалне инфраструктуре и изградњу нових објеката, и временски излази изван оквира Де Сола-Моралесове књиге.

4 У питању су зоне које ће француски антрополог Оже (Marc Augé) означити термином неместа (Ože, 2005).

Моралесу, морфологија каталонске архитектуре заснована је на еклектичном концепту између: 1) наговештаја лојалности према локалној модерној традицији педесетих и шездесетих коју су обележили Кодерх (Josep Antoni Coderch), Состреш (Josep M. Sostres) и Боигас; 2) асимилације у типо-морфолошке анализе италијанског неорационалисте Росија (Aldo Rossi), која је овде ипак специфична (Сл. 2), јер показује оскудан ентузијазам за класичну и метафизичку строгост Росијеве поетике (de Solà-Morales, 1986:16).

Са једне стране, то је инклузивна, еквивокална и еклектична архитектура, сасвим у духу постмодерног времена, јер настаје комбиновањем, јукстапозицијом, суперпозицијом, колажирањем и цитирањем различитих фрагмената. Међутим, насупрот постмодерном фигуративно-наративном еклектицизму, кога без резерве дискредитује, Де Сола-Моралес наглашава да је овде у питању еклектичан укус за модерност. Иако Де Сола-Моралес не користи Ватимов термин Verwindung, јасно је да је реч о фрагментима модернизма који су изврнути у односу на њихов првобитни смисао. Са друге стране, иако признаје склоност према модерности, Де Сола-Моралес наглашава да каталонска архитектура не жуди за модерном високом технологијом. Интелектуализам, утопијске спекулације, унапређена технологија – све су то оне стабилне и прогресивне модернистичке тачке за које Де Сола-Моралес тврди како никада нису постале део каталонске модернистичке архитектонске културе, чиме је још једном потенциран амбивалентан однос са модернизмом који је окосница слабе мисли. У складу са тиме, у каталонској архитектури може се препознати ватимовски опоравак од модернизма који носи са собом трагове модерног. У најкраћем, фокусирајући се на однос модерна – постмодерна, Де Сола-Моралес поентира како циљ каталонске архитектуре нису ни грандиозни модернистички tabula rasa пројекти, нити постмодерно романтичарско улепшавање, већ унапређење и трансформација затечене реалности путем минималних, дискретних и деликатних интервенција. У том смислу, једна од карактеристика рада каталонских архитеката је утилизација самог окружења,5 тј. преузимање ефемерних фрагмената пејзажа периферије који се у коначној форми појављују филтрирани кроз апстрактну геометрију (de Solà-Morales, 1986:17; 78) (Сл. 3).

Између постмодерне репрезентације и модерне технологије, каталонска архитектура бира хедонистички однос према форми, који Де Сола-Моралес образлаже термином decorum, упућујући на претходно развијену Ватимову проблематику. Декорација није синоним за кич и украшавање, већ спремност да се потенцирају секундарни – минорни, комплементарни гестови, обични

5 Де Сола-Моралесов став према terrain vague – периферним, постиндустријским и транзитним урбаним пејзажима може се посматрати као један од иницирајућих фактора настанка прљавог реализма (dirty realism), шире европске архитектонске тенденције с краја осамдесетих година прошлог века. Оваке урбане пустиње репрезентују прљаву реалност коју је за собом оставио модернистички урбанизам, и као такве постају интересантне као инспирација архитектима широм Европе (Lefaivre, 1988; Lluís Mateo, 1988).

Сл.2. Р. Пердиго, А. Пујол, Т. Родригез, гаража градског

центра Сантс, БарселонаFig. 2. R. Perdigo, A. Pujol, T.

Rodriguez, Civic centres of the Sants Garages, Barcelona

Сл. 3. А. Виаплана, Х. Пињон, трг Сантс, Барселона, 1983.Fig. 3. A. Viaplana, H. Piñon,

Sants square, Barcelona, 1983.

51АУ 40-2015

елементи и детаљи који омогућују сензуални ужитак. Ради се о „концепцији употребе и перцепције архитектуре, које не настају интелектуално, као рационално задовољење перцепције, него као мешање чула која проналазе принципијелни извор задовољења у развоју перцептивног искуства” (de Solà-Morales, 1986:19). Одавде Де Сола-Моралес извлачи модел рецепције који је по њему одговарајући за каталонску архитектуру – удаљен од рационалних конструката и интелектуалне мисли и постављен у сферу висцералног разумевања, што је одговор на претходно приказано Ватимово интересовање за периферан статус уметности и естетско искуство које му као таквом одговара.

СЛАБА АРХИТЕКТУРА

Књига Architettura minimale остаће у сенци Де Сола-Моралесовог знатно познатијег текста Arquitectura débil из наредне године, у коме ће он наставити да користи концепте слабе мисли, с том разликом што ће се овога пута ипак директно позвати на Ватима. Заправо, сам наслов Слаба архитектура претендује да буде официјелни превод слабе мисли из филозофије у архитектонску теорију. У овом тексту, Де Сола-Моралес поставља Ватимов крај модерне у архитектонски контекст непосредно након кризе високог модернизма током касних шездесетих година прошлог века. Констатујући да је ова криза резултат распада затвореног, рационалног система, који је илузорно претендовао на апсолутно важење, он анализира постмодерне архитектонске могућности. Јасно опредељен против вулгарног постмодернизма као популистичке архитектуре површне реторике, коју ни не узима у обзир као озбиљну опцију, он разматра адекватност осталих архитектонских путева из модерне у постмодерну: европски неорационализам, америчка неоавангарда (група Њујоршка петорка – New York Five) и критички регионализам, које затим оцењује кроз фокус слабе мисли. Ради се о тенденцијама које се по њиховим тумачима налазе изван, како функционалистичко-технологизованог и бирократско-комерцијализованог модернизма, тако и изван главних токова популистичко-стилистичког постмодернизма.

У поетичким ставовима протагониста неорационализма и неоавангарде Де Сола-Моралес препознаје фундаментализам – рецидив жеље за ортодоксним и коректним смерницама, које би водиле повратку на корене модернизма и као такве омогућиле излазак у сусрет постмодерном хетерогеном времену. С обзиром да је овакав вид фундаментализма corpus delicti размишљања које, откривањем монистичке позиције, остаје у границама модерно-метафизичке логике глобалног система, за некога ко размишља у терминима слабе мисли отклон је очекиван. Постмодерни фундаментализам је: 1) заснован на структуралистичком теоријском моделу као аутономан, ексклузиван и аутентичан начин бављења архитектуром, у

коме се од примене затворене типолошке анализе очекује потврда универзалних и вечних правила архитектуре, без остављања могућности за било који другачији приступ; 2) опредељен за поновно присвајање искона, у овом случају изворних и изгубљених идеја модерне традиције, које су концентрисане у архитекури просвећености XVIII века и пуризму модерног покрета из херојске фазе двадесетих година прошлог века. По Де Сола-Моралесу, ови покушаји нису ништа више од носталгије за наводном правом истином модернизма и зато остају у домену апологетског формализма и површног историцизма.

Друга постмодерна тенденција коју Де Сола-Моралес одбацује је Фремптонов (Kenneth Frampton) критички регионализам. Фремптон такође разрађује критички концепт архитектонске аутономије, али за разлику од Росија и NY5, он не преузима структуралистички модел, већ користи синкретичан спој Адорновог (Theodor Adorno) неомарксизма и Гринбергове (Clement Greenberg) естетике високог модернизма. За Фремптона, тектоника је тај аутономни, суштински елеменат инхерентан архитектури, као што је типологија за Росијеве следбенике. Тектоника је мод у коме се поетика конструкције манифестује у гравитационим својствима спојева, оквира и масе, где акт прављења долази у присуство у онтолошким терминима (Frampton, 1983). У том смислу, тектоника издваја критички регионализам од технолошких решења високог модернизма и сценографских фасада стилистичког постмодернизма. Ипак, упркос критичности према модернизму, позиција критичког регионализма у терминима форме остаје верна напредним аспектима модернистичког пуристичког наслеђа. Архитекти који по Фремптону постижу тектонске квалитете у својим архитектонским делима чине то користећи апстрактан модернистички вокабулар форме. Као што је познато, критички регионализам присваја већину европских неорационалиста (понајвише оних из швајцарске покрајине Тићино), затим добро познате архитекте као што су Андо (Тadao Ando) и Сиза (Alvaro Siza), али и низ каталонских архитеката попут Состреша, Боигаса и Кодерха. Међутим, за Де Сола-Моралеса тектоника је само још један рецидив класичне концепције архитектуре

Сл. 4. Р. Сера, Equal, 1970.Fig. 4. R. Serra, Equal, 1970.

52 40-2015 АУ

који алудира на Витрувијев (Vitruvius) firmitas, тј. чврстину. Насупрот томе, он афирмише губљење тектонике, дајући неколико примера из уметности и архитектуре који показују слабу, ломљиву и пролазну страну: Сера (Richard Serra), Јујол (Josep Maria Jujol), Мељњиков (Konstantin Melnikov), Хофман (Josef Hoffman), Дишан (Marcel Duchamp) и Пихлер (Walter Pichler). Скулптура Equal америчког постминималисте Серe из 1970. год. (Сл.4), по Де Сола-Моралесовим речима, представља тродимензинални језик који одражава концепцију уметничког дела која је паралелна ономе што он назива слабом архитектуром. У питању су површине које су у јукстапозицијама и суперпозицијама и које се скоро додирују без стапања (de Solà-Morales, 1987:76).

Следећи аспект критичког регионализма је супротста-вљеност универзалистичким претензијама високог модернизма зарад регионалног интересовања за место и топографију и зарад становања на поетичан начин. Фремптон се овде ослања на тврдо читање Хајдегера из његове касне феноменолошке фазе (Hajdeger, 1982; Heidegger, 1975). Поред поетичких и контекстуалних аспеката преузетих из Хајдегерове феноменологије места,

Фремптон овде заступа и хаптичко, телесно и тактилно искуство архитектуре, које је блиско Мерло-Понтијевој (Maurice Merleau-Ponty) феноменологији тела. Позивањем на Kaћарија (Massimo Cacciari), Де Сола-Моралес преиспитује Фремптонову наивну веру у давни поредак, када су се грађење, становање и мишљење још увек могли посматрати као јединство које је као такво омогућавало поетско становање (Cacciari, 1980). Он посматра Фремптоново упошљавање ових Хајдегерових категорија тек као покушај да се поврати стари историјски и рурални поредак који има мало смисла у контексту савремене урбане и метрополитанске кризе. Овакав вид критике постаће шаблон за a priori дискредитацију Хајдегерових следбеника, где ће се сваки вид страсног залагања за место и традиционалне вернакуларне вредности олако повезивати са blood and soil консеквенцама Хајдегерове филозофије. (Liotar, 1991; Leach, 1998). Ипак, поента Каћаријеве критике која је значајна за Де Сола-Моралеса је да живот и становање у метрополису подразумевају искуство генералног стања пустоши и прљаве реалности, искуство које се не може једноставно изменити или избрисати пропагирањем поетичности.

На основу тенденција које је одбацио, јасно је да Де Сола-Моралес жели да конципира слабу архитектуру као четврти пут (ни стилистички постмодернизам, ни фундаментализам, ни критички регионализам) којим архитектура може прећи из модерне у постмодерну. По њему, слаба архитектура је архитектура малих гестова, која остварује снажан утисак управо захваљујући својим слабостима – ломљивом, ефемерном, неагресивном, ненасилном и тангенцијалном карактеру. Такође, то је фрагментарна архитектура која настаје из слободне игре различитих делова, сакупљених исечака модернизма, и њиховим склапањем, преклапањем, додиривањем и мимоилажењем у процесима јукстапозиције и суперпозиције.

Све су то препознатљиве тезе, чак идентични интерпретативни модели, путем којих је Де Сола-Моралес годину дана раније већ описао и објаснио каталонску постмодерну архитектуру. Поврх свега, он ће у Arquitectura débil поново упослити и детаљније разрадити декоративност која води ка естетском искуству као модел рецепције, који је првобитно развио у Architettura minimale, и где је овај модел рецепције резервисао искључиво за архитектонски домен Каталоније. Иначе, након Arquitectura débil Де Сола-Моралес ће наставити да описује каталонску архитектуру у терминима декоративности (de Solà-Morales, 1989:41). По његовим речима, прихватајући одређен ниво слабости, слаба архитекура се свесно повлачи у други план. На овај начин, слаба архитектура је увек декоративна, јер на елегантан начин и без жеље за доминацијом наглашава и обогаћује постојећу реалност путем површинских и периферних – декоративних својстава (de Solà-Morales, 1987:84). У складу са тиме, естетско искуство се намеће као најпогоднији модел за слабу конструкцију истине и

Сл. 5. А. Сиза, Борхес и Ирмао Банка, Виља дел

Конде, 1979-1986.Fig. 5. A.Siza, Borges and

Irmao Bank, Villa del Conde, 1979-1986.

Сл. 6. Динер & Diner, апартмaнски комплекс,

Базел, 1984.Fig. 6. Diener & Diener,

Apartment houses, Basel, 1984.

53АУ 40-2015

реалности. С обзиром да у постмодерни естетско искуство више нема темељ, не производи стандарде и далеко је од било какве претензије за тоталношћу онтолошког система, оно је као такво компатибилно са периферним статусом слабе архитектуре. У овој констелацији, Architettura minimale се показује као палимпсест за Arquitectura débil: у оба случаја приказана је архитектура састављена из произвољних, еклектичних фрагмената модернизма, која је намењена директном, синестетичком и висцералном, а не искључиво рационалном искуству.

ПРОБЛЕМ СЕЛЕКЦИЈЕ СЛАБИХ АРХИТЕКАТА

Један од проблема у вези са Arquitectura débil, на који алудира Хејз (Michael Hays) је тај што Де Сола-Моралес не специфицира архитектуру коју квалификује као слабу (Hays, 1998:614). Судећи по овој тврдњи, највероватније је да Хејз није имао у својим рукама књигу Architettura minimale приликом читања текста Arquitectura débil, јер би у супротном био у стању да препозна иницијални контекст слабе архитектуре који је зачет на примеру каталонске архитектуре. Такође, могуће је да Хејз није читао ни оригиналну верзију чланка Arquitectura débil из Quaderns, која садржи неколико листова који су изостављени из бројних репринта, а на којима Де Сола-Моралес наводи већ поменуте Јујола, Мељњикова, Хофмана и Пихлера као примере слабе архитектуре у пракси (de Solà-Morales, 1995; 1996). Како било, Хејз покушава да приближи и појасни концепт слабе архитектуре тако што упошљава конкретне примере. Он примећује да је чак и пре осамдесетих година прошлог века постојала архитектура способна да произведе концепт слабе мисли, иако се тада није називала тим именом. У неким фрагментарним архитектонским

делима мањих размера, попут Геријеве (Frank Gehhry) куће у Санта Моници, Монеове (Rafeal Moneo) Гадске већнице у Логроњу, Сизиних малих банака (Сл. 5) и апартманског комплекса у Базелу тандема Динер и Динер (Roger Diener и Marcus Diener)(Сл. 6), Хејз је у наслутио тај слаб однос према модернизму. Анализирајући ове пројекте кроз Verwindung фокус слабе мисли, Хејз примећује држање у виду модерне традиције, сећање и вољу да се још једном прође кроз њу, али овога пута без некритичког повратка на модернистички хероизам. Уместо хероизма као фундамента модернизма, он препознаје употребу модернистичких композиционих принципа усклађену са прихватањем произвољног односа који архитектура остварује са физичким и друштвеним контекстом града, чије су дисјункције и контрадикције материјално уписане у сваком од ових примера. Како Хејз закључује, слаба архитектура тежи да изврне и раствори самопоуздање модернизма.

Де Сола-Моралес би се свакако сложио са Хејзовом класификацијом потенцијалних слабих архитеката, с обзиром да изврнуто присуство модернизма у њиховим формалним и поетичким опредељењима не одудара од начела која су постављена у Arquitectura débil и Architettura minimale. Штавише, Де Сола-Моралес се већ претходно сагласио са Хејзом, с обзиром да је у једном од својих текстова поменуо управо Сизу (Сл. 7, Сл. 8)6 и Герија, а заједно са њима и Анда, као архитекте који стварају слабу архитектуру (de Solà-Morales, 1991).

У међувремену, рад још једног архитекте је од стране Де Сола-Моралеса прочитан у терминима слабе архитектуре. У питању је Дероси (Pietro Derossi), италијански архитекта из Торина (Сл. 9). Дероси је иначе Ватимов суграђанин и ближе је упознат са теоријским назорима слабе мисли, посебно са декоративним карактером архитектуре који омогућује контигентност естетског искуства и даљих процеса интерпретације, као и са Verwindung-ом модернизма који се у његовој верзији појављује као модернизам отворен за дискретно експериментисање са елементима

6 Цртеж који је Сиза скицирао 1988. год. за зграду Архитектонског факултета у Опорту налази се као илустрација на почетку текста Weak Architecture у енглеском издању Де Сола-Моралесове књиге сабраних текстова Differences (de Solà-Morales, 1996:56).

Сл. 7. А. Сиза, Школа архитектуре, Опорто, скица, 1988.Fig. 7. A. Siza, School of Architecture, Oporto, sketch, 1988.

Сл. 8. А. Сиза, Школа архитектуре, Опорто, 1992.Fig. 8. A. Siza, School of Architecture, Oporto, 1992.

54 40-2015 АУ

традиције, и при томе лишен авангардног радикализма (Derossi, 1990:66,83). Де Сола-Моралес са ентузијазмом пише закључно поглавље Деросијеве књиге Modernità senza avanguardia (Сл. 10), у коме наглашава за њега битне аспекте слабе архитектуре, као што су: губљење тектоничке структуре и разноврсност, инклузивност и истовремено постојање различитих референци које су материјализоване у Деросијевој архитектури захваљујући вeштом баратању јукстапозицијом (de Solà-Morales, 1990:116).

Претходно спроведена компаративна анализа селекције слабих архитеката води ка следећој поенти: (1) у Architettura minimale и Arquitectura débil Де Сола-Моралес користи исту теорију, тј. исте интерпретативне моделе слабе мисли (посебно Verwindung и decorum) преко којих успоставља идентичан однос са осталим постмодерним архитектонским тенденцијама, али (2) разлика у примерима архитектонске праксе која стоји испред (или иза) ове теорије

је посебно интересантна, јер (3) у Architettura minimale представљен је ограничен домен каталонске архитектуре, док од Arquitectura débil на даље слабост постаје опис интернационалне архитектонске панораме.

ПРОБЛЕМ АРХИТЕКТОНСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ КАТАЛОНСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Главно питање које следи на основу претходних анализа гласи: да ли је разлог Де Сола-Моралесовог одбијања постмодерног фундаментализма и критичког регионализма искључиво теоријска некомпатибилност са постулатима слабе мисли? Шта ако је сама жеља за одређивањем позиције каталонске архитектуре осамдесетих година прошлог века у односу на водеће архитектонске тенденције тога времена заправо централно место у Де Сола-Моралесовој апропријацији слабе мисли? Да би се теоријски конституисала, промовисала и одржала једна архитектонска тенденција кључно је обезбедити јој препознатљив идентитет, што је императив кога је Де Сола-Моралес био свестан. У том смислу, наглашавање теоријских разлика у односу на друге функционише као ефикасна одбрана од асимилације каталонске архитектуре у диксурсе осталих постмодерних тенденција.

Као што је познато, каталонска архитектура је заједно са архитектуром Тићина током осамдесетих година прошлог века често схватана као сателит италијанског неорационализма, што није изненађујуће с обзиром на чињеницу да формално-ликовни аспекти каталонске архитектуре поседују одређене Росијеве примесе. То чак ни сам Де Сола-Моралес није негирао, али такође никада није заборављао да у контексту каталонске архитектуре одбаци однос архитектуре и града који је заступао Роси. Уместо ментално и спекулативно засноване реконсидерације идеалних модела и емблематичних меморија присутне код Росија, по Де Сола-Моралесу каталонски модел је питање довршетка постојећег града и његовог побољшања путем дораде (de Solà-Morales, 1990:43). То је облик интервенције који настаје из потребе да се удостоји недоследност заосталих, оронулих и дотрајалих terrain vague подручја периферије. Дакле, форма у одређеној мери може да прође, али не поетика која осмишљава однос архитектуре према граду. Ипак, то није све од нежељених сличности са којима Де Сола-Моралес опрезно маневрише. Може се упутити приговор на његову критику постмодерног фундаментализма, који је окренут управо поукама модернизма и прошлости уопште. Разлика је у начину окретања модернизму. Поновно промишљање модернизма са другачије тачке гледишта не може се постићи стриктним повратком на модернистичке фундаменте. Док Verwindung заступа поновно проживљавање грешака модерне са другачијим ставом, пропоненти постмодерног фундаментализма понављају идентичан метафизички став у жељи да присвоје модернистички искон. Уместо ослабљене везе са модерном традицијом, где се модернизам враћа ad infinitum и преноси као порука из генерације у генерацију, фундаменталисти посматрају модернизам као чврст ослонац у коме проналазе стабилност и потврђују аутентичност пред изазовима постмодерног

Сл. 9. П. Дероси, инсталација за XVII тријенале у Милану,

1983.Fig. 9. P. Derossi, instalation for the 17th Milan Trienalle,

1983.

Сл. 10. Modernità senza avanguardia, 1990, насловна

странаСл. 10. Modernità senza

avanguardia, 1990, cover page

55АУ 40-2015

плуралног доба. У том смислу, Де Сола-Моралес подсећа да се модерна не може критички превазићи, али се такође не може повратити ни њен искон или право порекло. Отклон од фундаментализма може отежати и чињеница да је Роси такође заступао фрагментарност у својој добро познатој типологији урбаних фрагмената. Овде улогу игра разлика која постоји између Росијеве ексклузивне фрагментарности и Де Сола-Моралесовог залагања за инклузивну и еквивокалну фрагментарност.

У случају Росијевог експлицитног фундаментализма, Де Сола-Моралес је донекле погодио поенту са Verwindung-oм модернизма. Али, када је реч о Фремптоновом критичком регионализму, сличности са слабом/каталонском архитектуром су још проблематичније и наглашеније. Де Сола-Моралесова и Фремптонова полемика око каталонске архитектуре није непознаница у архитектонском дискурсу, иако је као тема маргинално обрађена (Castanon, 1992). Наиме, Фремптон је у низу интервјуа и текстова, и то баш у барселонском Quaderns, такорећи на Де Сола-Моралесовом терену, упорно присвајао постмодерне каталонске архитекте (као што су Пињон, Виаплана, Лињас, Лапења, Торес) као носиоце једне од значајнијих филијала критичког регионализма (Ravetlatt, 1986:143; Wang, 1987:130; Frampton, 1990a; Frampton, 1995a). Теоретичар попут Фремптона, који се не бави слабошћу или фрагментарношћу, пронаћи ће у одређеној архитектури оно што га занима. Уосталом, сами формално-ликовни аспекти каталонске архитекуре не могу забранити да буду интерпретирани у терминима тектоничних аспеката, каталонске вернакуларне традиције опеке (Сл. 11) или регионализма.

Са друге стране, укључивањем највећих звезда критичког регионализма (Андо и Сиза) у концепт слабе архитектуре, Де Сола-Моралес је учинио идентичну апропријацију коју је Фремптон константно спроводио над његовим каталонским архитектима. У вези са тиме, мотивација за Фремптонове приговоре о атектоничности као семантичком ризику и усвајању фрагментарности као a priori вредности у слабој мисли може постати јаснија уколико се постави у контекст његове полемике са Де Сола-Моралесом (Frampton, 1990:25; 1995:24). Поред исте форме и истих архитеката које фаворизују и присвајају (који су ипак различито интерпретирани по питању тектоничности и фрагментарности), трење између слабе/каталонске архитектуре и критичког регионализма значајно је чак и на теоријском плану. Након преране Де Сола-Моралесове смрти, Фремптон је мирољубиво описао њихове несугласице у терминима афилијације различитим теоријским школама (неомарксизам и слаба мисао) и напоменуо заједнички интерес за феноменологију (Frampton, 2003:19). Феноменолошка веза двојице теоретичара не може се заобићи. Де Сола-Моралесов decorum у терминима естетског искуства, као модел за рецепцију слабе/каталонске архитектуре није далеко од Фремптоновог интереса за директним, хаптичким и телесним искуством у критичком регионализму, које је засновано на концепту феноменологије тела. То је занимљив аспект који је Де Сола-Моралес можда намерно превидео, тј. само површно споменуо, свестан да у вези са тиме не би могао ништа да замери Фремптону. Као главна

разлика која се може потенцирати између каталонске/слабе архитектуре и критичког регионализма издвојио се однос према феноменологији места. Иако Де Сола-Моралес цени Хајдегерову мисао (што је разумљиво с обзиром на Ватимов афинитет према Хајдегеру), он није наклоњен феноменологији места на начин како Фремптон то чини, већ одбацује све што је везано за регионалне и вернакуларне вредности као сентиментално и романтично. Код Де Сола-Моралеса јесте присутан одређен вид контекстуализма који има додира са феноменологијом места, али то није регионалистички већ метрополитански контекстуализам. У најкраћем: 1) Фремптон жели да превазиђе и надвлада неместо, прљаву реалност и terrain vague којe је модернистички урбанизам оставио за собом, и то путем увођења алтернативних вредности; 2) Де Сола-Моралес прихвата постојећи урбани контекст као такав и у њему проналази неке инспиративне квалитете, који су за Фремптона само показатељи непријатности и хаотичности и који представљају препреку за поновно успостављање места у хајдегеровском смислу.

Иза ових, наизглед бенигних, теоријских неслагања по питању контекстуализма и феноменологије места стоји, како би Ниче то назвао – воља за моћ, испољена у борби двојице теоретичара за ауторитет над каталонском архитектуром, тј. за сопствени теоријски конструкт. Оваква појава није реткост, јер у послу архитектонског теоретичара, као у сваком другом послу, долази до сукоба интереса. Штавише, често се догађа да иста архитектонска дела једног или више архитеката бивају на различите начине интерпретирана од стране различитих архитектонских теоретичара. У овој борби, Де Сола-Моралес наглашава поменуту главну теоријску разлику која се тиче регионалистички усмерене феноменологије места: „Описујући наше [каталонско] исуство као критички регионализам, Кенет Фремптон нам је несвесно учинио медвеђу услугу најгоре врсте. Изазов лежи у превазилажењу регионализма, било да је он критички или не, и у суочавању са метрополитанском културом развијеног Западног света” (de Solà-Morales, 1990:45). Ова дистинкција није прошла незапажено код француског теоретичара Коена (Jean-Louis Cohen), који,

Сл. 11. Ј. Гарсес, Е. Сорија, Музеј науке, Барселона, 1979-1908.Fig. 11. J.Garcés, E. Sòria, Science museum, Barcelona, 1979-1980.

56 40-2015 АУ

у осврту на каталонску архитектуру, наводи: „Барселона открива обрисе става који је савремен и у целини нов. То није критички регионализам на који је алудирао Кенет Фремптон. Игнаси Де Сола-Моралес је већ указао на тај исхитрен начин читања специфичне историје каталонске архитектуре. Барселона је пре једно од оних места које називам критички интернационализам и описујем као стање које се појавило на крају XX века. Уместо тензије за неким пикторескним компонентама регионализма које се користе за производњу идентитета, овај је став заснован на великој пропустљивости ка спољашњем свету” (Cohen, 1998: 26).

Можда би се термин критички интернационализам најбоље уклопио у Де Сола-Моралесову концепцију типичног каталонског архитекте – радознале и информисане особе која путује и прати прегледе савремених архитектонских токова, која је свесна архитектонске традиције, било сопствене или нечије друге, и која је спремна да је адекватно употреби када је неопходно (de Solà-Morales, 1986:16). Дакле, ради се о идентично формулисаном начину на који је Ватимо дефинисао однос према локалној и интернационалној традицији у терминима слушања порука из прошлости, како наше, тако и других култура (Vattimo,1984:157). Међутим, уколико се посматра из другачије перспективе, која није само филозофско-теоријска већ идеолошка у националном смислу, тада појава коју Коен приказује као новост, а коју Де Сола-Моралес објашњава користећи Ватимов вокабулар, није ништа друго до фаворизовање једне од супротстављених позиција које су већ биле присутне у полемикама око каталонског националног идентитета са краја XIX века. Наиме, ради се о la Catalunya-ciutat, моделу каталонског националног идентитета, који је у то време установљен од стране локалне националне левице (Narotzky, 2003:170). La Catalunya-ciutat се заснивао на космополитанском отварању ка спољашњим утицајима, и као такав се супротстављао конзервативним визијама које пропагирају идентитет укорењен у региону и фолклорној традицији, а које је заступао конкурентски покрет Generalitat. У том смислу, дух обнове la Catalunya-ciutat, који је поново обузео каталонију након Франкове диктатуре, јесте контекст који се не сме заобићи када је реч о Де Сола-Моралесовим напорима да прикаже каталонску архитектуру као дериват слабе мисли.

ЗАКЉУЧАК

Приликом анализе трансфера идеја Ватимове слабе мисли у архитектонску теорију, значајно је оценити начин овог трансфера, тј. адекватност Де Сола-Моралесовог превода. Не може се рећи да је постојало радикално неразумевање између филозофа и архитектонског теоретичара.7 У прилог томе иде чињеница да су Ватимо и Де Сола-Моралес заједно учествовали у уређивању Деросијеве књиге, где су на усаглашен начин приказали рад тог торинског архитекте (Vattimo,1990а). Приговор се може упутити

7 Што није био случај на неким другим местима, где је Ватимова (иначе херменеутичко-нихилистичка) филозофска провенијенција протумачена као феноменолошка или постструктуралистичка (Leach, 1997; Mallgrave, Goodman, 2011).

у вези са Де Сола-Моралесовим пренаглашавањем момента естетског доживљаја на рачун занемаривања аспеката херменеутичког разумевања, који су кључни за Ватимово схватање уметности и архитектуре у оквиру слабе мисли. Окретање ка естетском искуству може се разумети као резултат Де Сола-Моралесове жеље да удаљи архитектуру од рационалних, економских, функционалних, научно-технолошких и формалистичких аспеката, путем истицања директног искуства архитектуре као реалне ствари. Овај модел директне рецепције архитектуре он ће посебно развити у каснијим текстовима писаним под утицајем теорије афективног доживљаја француског постструктуралисте Делеза (Delez, Gatari, 1995). Афективни обрт код Де Сола-Моралеса није значио одвајање од Ватимове слабе мисли, али јесте отворио питање противуречности с обзиром на некомпатибилност између француског и италијанског филозофа,8 коју је и сам Ватимо посебно потенцирао (Vattimo,1993).

У следећој инстанци закључка важно је подвући последице инструментализације слабе мисли ради промоције каталонске постмодерне архитектуре. Упркос Де Сола-Моралесовом одбацивању поменутих постмодерних тенденција, не може се порећи низ сличности које оне деле са слабом (између осталог и каталонском) архитектуром. У питању су тенденције које обједињује критичко кретање у међупростору између високог модернизма и стилистичког постмодернизма и које махом представљају неку врсту рада са модернизмом. У том смислу, за Де Сола-Моралеса слаба мисао и посебно Verwindung модернизма одиграли су корисну улогу у одвајању његовог теоријског конструкта од осталих, конкурентских (било фундаменталних, типолошких, тектоничких, вернакуларних или регионалних) неомодернизама. Слаба/каталонска архитектура при-казана је као фрагментаран и изврнут модернизам, насупрот трагању за што аутентичнијим модернизмом и сваком есенцијалистички оријентисаном архитектуром уопште. Слаба мисао је тако инструментализована зарад потенцирања разлике, тј. дистанцирања идентитета каталонске архитектуре у односу на фундаментализам и критички регионализам. У том смислу, иза Де Сола-Моралесовог ентузијазма за Ватимовом филозофијом налазе се скривене национално-идеолошке импликације. Самим тим, слаба мисао је редукована на нуспроизвод жеље да се освоји, сачува и одбрани аутентичност каталонске архитектуре.

Парадоксално, идентитет и аутентичност су управо оне метафизичке особине против којих се Де Сола-Моралес, као неко ко размишља у терминима слабе мисли, наводно борио. Његови описи каталонске архитектуре увек су брижљиво избалансирани, како не би упао у метафизичку замку. Када каже да се каталонска архитектура развила у језик са сопственим карактером, Де Сола-Моралес скромно додаје да су разлози за то само модернистички еклектицизам без преувеличавања или мудро мешање

8 Овде се ради о ширем контексту различитих схватања која постоје између Ватимове филозофије и француских постмодерниста, пре свих Дериде (Jacques Derrida) и Делеза (Gilles Deleuze). У том смислу, упућујем на текст италијанске филозофкиње Борадори (Giovanna Borradori) у коме је она дала информативан и користан приказ о том питању (Borradori, 1988).

57АУ 40-2015

различитих компоненти (de Solà-Morales, 1986:16). Ма колико инсистирао на представљању Барселоне као града који свесно прихвата периферну позицију архитектонске културе у односу на центре какви су тада били Њујорк или Венеција, или тврдио да каталонска архитектура нема универзалистичку предрасуду да су њена решења прихватљива свугде, Де Сола-Моралес ће у Arquitectura débil оповргнути самог себе. Уколико је иницијални контекст слабе мисли била каталонска архитектура, у Arquitectura débil и осврту на Деросија Де Сола-Моралес проширује овај иницијални контекст наводећи примере из остатка света. На овај начин, после каталонских архитеката, интерпретација различитих архитеката изван Каталоније (Сиза, Андо, Гери, Дероси) извршена путем постулата слабе мисли, тј. слабе архитектуре, постаје Де Сола-Моралесов манир. У терминима истих интерпретативних модела, које је првобитно искористио да објасни архитектуру у локалном оквиру Каталоније, он затим спроводи колонизацију читаве светске архитектонске сцене, а таква врста експанзивности није занемарљив преступ за некога ко се представља као адвокат слабе мисли.

ЛИТЕРАТУРА

Bohigas, O., P. Buchanan, V. M. Lampugnani (1991) Barcelona: City and Architecture 1980–1992, New York, Rizolli

Borradori, G. (1988) Weak Thought and Postmodernism: The Italian Departure from Deconstruction, Social Text 18, pp. 39–49.

Buchanan, P. (1984) Regenerating Barcelona with parks and plazas, The Architectural Review 1048, pp. 32–46.

Busquets, J. (2005) Barcelona’s recovery in the eighties, in: Barcelona: the urban revolution of the compact city, Cambridge, Harvard Graduate School of Design, pp. 343–409.

Vatimo, Đ. (1991) Kraj moderne, Novi Sad, Bratstvo jedinstvo Vattimo, G. (1983) Dialettica, differenza, pensiero debole, in: G. Vattimo, P. A. Rovatti

(eds.): Il pensiero debole, Milano, Fertrinelli, pp. 12–28.Vattimo, G. (1984) Dialectics, difference and weak thought, Graduate Faculty Philosophy

Journal 10, pp. 151–164.Vattimo, G. (1987) Verwindung: Nihilism and the Postmodern in Philosophy, SubStance

16/2, pp. 7–17.Vattimo, G. (1990) The End of Modernity, The End of The Project?, Journal of Philosophy

and Visual Arts 2, pp. 74–77.Vattimo, G. (1990а) Introduzione, in: Pietro Derossi: Modernità senza avanguardia,

Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 13, pp. 9–13.Vattimo, G. (1993) The Adventure of Difference: Philosophy After Nietzsche and

Heidegger, Baltimore, The Johs Hopkins University Press, pp. 137–157.Vattimo, G. (1995) Postmodernity and New Monumentality, RES: Anthropology and

Aesthetics 28, pp. 39-46.Wilfred, W. (1987) America - Europa: Entrevista a Kenneth Frampton, Quaderns d’

Arquitectura I Urbanisme 175, pp. 126–135.Gadamer, H. G. (1978) Ontološka osnova okazionalnog i dekorativnog, u: Istina i

metoda: osnovi filozofske hermeneutike, Sarajevo, IP Veselin Masleša, str. 174–190.Delez, Ž., F. Gatari (1995) Percept, afekt i pojam, u: Šta je filozofija?, Novi Sad, Izdavačka

knjižarnica Zorana Stojanovića, str. 205–253.de Solà-Morales, I. (1986) Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità

construita, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 5.de Solà-Morales, I. (1987) Arquitectura débil, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme

175, pp. 74–85.de Solà-Morales, I. (1989) Barcelona:  construir sobre lo ya construido, Revista de

Occidente 97, pp. 25–44. de Solà-Morales, I. (1990) Arquitectura Catalana 1990, Quaderns d’ Arquitectura I

Urbanisme 187, pp. 40–51.de Solà-Morales, I. (1990a) Sulla disseminazione in architettura: Un itinerario nell’

opera di Pietro Derossi, in: Pietro Derossi, Modernità senza avanguardia, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 13, pp. 101–125.

de Solà-Morales, I. (1995) Arquitectura débil, in: Diferencias: Topografía de la arquitectura contemporánea, Barcelona, Editora Gustavo Gili, pp. 61–78.

de Solà-Morales, I. (1995a) Terrain Vague, in: C. C. Davidson (ed.): Anyplace, Cambridge, The MIT Press, pp. 118–123.

de Solà-Morales, I. (1996) Weak Architecture, in: Differences: Topographies of

Contemporary Architecture, Cambridge,The MIT Press, pp. 56–71.de Solà-Morales, I. (1991) From Authonomy to Untimeliness, in: C. C. Davidson (ed.):

Anyone, Cambridge, The MIT Press, pp. 172–185.Leach, N. (1998) Gianni Vattimo, in: Rethinking Architecture: A reader in cultural theory,

London, Routledge, p. 147.Leach, N. (1998) The Dark Side of the Domus, The Journal of Architecture 3/1, pp. 31–42.Lefaivre, L. (1988) L’architecture du réalisme hideux, Le Carré bleu 88/2, pp. 31–36.Lluís Mateo, J. (1988) Realitat i projecte, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme 177, pp.

12–17.Lyotard, J. F. (1991) Domus and Megalopolis, in: The Inhuman: Reflections on Time,

Cambridge, Polity Press, pp. 191–204.Mallgrawe, H. F., D. Goodman (2011) Poststructural Architecture, in: An Introduction to

Architectural Theory: 1968 to the Present, Chicestet, Willey-Blackwell, pp. 129–131.Narotzky,V. (2003) Barcelona, object of design, in: An Acquired Taste: The Consumption

of Design in Barcelona 1975–1992, London, The Royal College of Art, pp. 164–186.Ože, M. (2005) Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti, Beograd, Biblioteka XX

vek Ravetlatt, J. P. (1986) Europa y la continuidad del Proyecto Moderno: Entrevisa a Kenneth

Frampton, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme 168, pp. 142–147.Stevanović, V. (2013) Why is Phenomenology of Architecture Inconsistent with

Philosophical Origins of Phenomenology?, in: R. Bogdanović, (ed.): International Conference On Architecture Proceedings, Belgrade, Sustainable Urban Society Association, pp. 75–83.

Stevanović, V. (2015) Ignasi de Solà-Morales and Minimalism, in: M. Šuvaković et al. (eds.): European Theories in Former Yugoslavia, Newcastle, Cambridge Scholars Publishing, pp. 173–179.

Frampton, K. (1983) Prospects for a Critical Regionalism, Perspecta: The Yale Architectural journal 20, pp. 147–162.

Frampton, K. (1990) Rappel à l’ Ordre: The Case for the Tectonic, Architectural Design 60/4, pp. 19–25.

Frampton, K. (1990a) Barcelona 1990: En busca de una linea laconica, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme 187, pp. 52–63.

Frampton, K. (1995) Introduction: Reflections on the Scope of the Tectonic, in: Studies in Tectonic Culture: The Poetics of Construction in Nineteenth and Twentieth Century Architecture, Cambridge, The MIT Press, pp. 1–27.

Frampton, K. (1995a) Sobre la tradició tectónica a la forma Catalana Contemporania, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme 207–209, pp. 18–27.

Frampton, K. (2003) In Memoriam Ignasi de Solà-Morales: Una reflexión sobre las diferencias, in: J. M. Montaner and F. G. Pérez (eds.): Teorías de la arquitectura: memorial Ignasi de Solà-Morales, Barcelona, Edicions de la Universitat Politècnica de Catalunya, pp. 19–22.

Hays, K. M. (1998) Ignasi de Solà-Morales: Weak Architecture, in: Architecture Theory since 1968, Cambridge & London, The MIT Press, pp. 614–615.

Hajdeger, M. (1982) Građenje, stanovanje, mišljenje, u: Mišljenje, pevanje, Beograd, Nolit, str. 83–103.

Heidegger, M. (1975) Poetically Man Dwells, in: Poetry, Language, Thought, New York, Harper Colophon, pp. 211–227.

Cacciari, M. (1980) Eupalinos or Architecture, Oppositions 21, pp. 106–116.Castanon, J. (1992) Barcelona: City and Architecture 1980–1992; Quaderns

d’Arquitectura i Urbanisme nos. 186, 187 and 188/189, AA Files 23, pp. 110–111.Cohen, J. L. (1998) L’enseignement de Barcelone: vingt ans de projets urbains et leur

réception, Projet urbain 14, pp. 25–27.

ИЗВОРИ ИЛУСТРАЦИЈА

Слика 1. de Solà-Morales, I. (1986) Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 5.

Слика 2. de Solà-Morales, I. (1986) Architettura minimale a Barcelona: construire sulla cità construita, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 5, p. 51.

Слика 3. Narotzky V. (2000) A Different and New Refinement: Design in Barcelona 1960–1990, Journal of Design History 13/3, p. 237.

Слика 4. de Solà-Morales, I. (1987) Arquitectura débil, Quaderns d’ Arquitectura I Urbanisme 175, p. 76.

Слика 5. Siza, A. (1987): Three Projects, Assemblage 2, p. 75.Слика 6. Diener, M., Diener, R. (1987) The Tradition of the Modern in the Present: Four

Projects Composed from Fragments, Assemblage 3, p. 85.Слика 7. De Solà-Morales, I. (1996) Weak Architecture, in: Differences: Topographies of

Contemporary Architecture, Cambridge, The MIT Press, p. 56.Слика 8. http://www.galinsky.com/buildings/faup/Слика 9. Pietro Derossi, Modernità senza avanguardia, Milano, Electa/ Quaderni di

Lotus 13, p. 8.Слика 10. Pietro Derossi, Modernità senza avanguardia, Milano, Electa/ Quaderni di

Lotus 13.Слика 11. de Solà-Morales, I. (1986) Architettura minimale a Barcelona: construire sulla

cità construita, Milano, Electa/ Quaderni di Lotus 5, p. 61.

59АУ 40-2015

УТИЦАЈ БРзИНЕ ПРОТОКА ВАзДУХА НА ШИРЕЊЕ ПОЖАРА У ОБЈЕКТУTHE INFLUENCE OF AIR FLOW SPEED ON FIRE PROPAGATION IN OBJECTРад примљен: децембар 2014., рад прихваћен: мај 2015.

Радоје Јевтић*

UDK BROJEVI: 614.841.45:533699.81:533

ID BROJ: 216141836DOI: 10.5937/a-u0-7438

АПСТРАКТ

Пожар представља процес неконтролисаног сагоревања који ствара материјалну штету и угрожава људске животе. Веома је важно знати факторе од којих пожар зависи ради успешног пројектовања и реализације система за заштиту од пожара. Један од таквих фактора је и различити проток ваздуха који може бити у виду ветра, промаје и сл. Симулација различитих брзина протока и њихов утицај на развој пожара у објекту су анализирани у овом раду.

Кључне речи: пожар, брзина протока ваздуха, симулација, FDS

УВОД

Појава пожара у објекту представља веома реалну опасност, која може имати фаталне последице по људске животе и материјална добра. Пожар, генерално, представља неконтролисани и непредвиђени процес ширења топлоте. Пожар карактерише велики број параметара. То су параметри који карактеришу зону горења, зону преноса топлоте и зону дима. Због тога је заштита од пожара веома комплексан и одговоран задатак у циљу очувања безбедности људских живота и материјалних добара. Развој науке, технике, саобраћаја, индустрије као и повећање људске популације и многи други фактори потврђују наведену чињеницу. Заштита од пожара је вероватно стара колико и откриће ватре. Примери пожара на отвореном простору и у зградама приказани су на сликама 1 и 2.

Постоји много непредвидивих фактора који могу имати велики утицај на ширење пожара. Наравно, утицаји на ширење пожара на отвореном и у неком објекту могу бити различити. Један од њих је и брзина ваздуха. Проток ваздуха може бити у виду ветара, промаје и сл. У већини случајева, повећање брзине ваздуха довело је до великог ширења пожара. Али, упркос познавању многих фактора и упркос многим стандардима, последице пожара могу бити фаталне и ширење пожара се може веома тешко предвидети. Зато, један од најуспешнијих и најчешће

ABSTRACT

Fire presents the process of the uncontrolled combustion that makes material damage and endangers human lives. It is important to know the factors that fi re depends on for success projecting and realization of fi re protection systems. One of such factors is diff erent air fl ow that could be presented as wind, draft and the like. The simulation of diff erent air fl ow speeds and its infl uences on fi re propagation in object were analyzed in this paper.

Key words: fi re, air fl ow speed, simulation, FDS

INTRODUCTION

The appearance of fi re in objects represents a very possible real situation that could be very danger and could cause destructive consequences on human lives and material properties. Fire, generally, presents uncontrolled and unpredictable process of heat propagation. Fire is characterized with big number of parameters. These are parameters that characterize burning zone, heat eff ect zone and smoke zone. For that reason, the fi re protection is a very complex and very responsible task in every sense of human lives and material properties security. The development of science, technique, traffi c, industry as well as the increasing of world population and lot of other factors confi rmed noted proposition. The fi re protection is probably old as much as the discovery of fi re. The examples of the fi re over the open space and in buildings are presented on fi gures 1 and 2.

There are lots of unpredictable factors that could be present with the fi re and that could have a great infl uence on fi re propagation. Of course, their infl uence would be diff erent for the spreading of fi re over the open and in some objects. One of them is an air speed. Air fl ow could be presented through wind, drift, and some kind of air fl ow and the like. In the vast majority of the cases, the increased air speed brought on the great spread of fi re. The main characteristics of the air fl ow are the speed and direction of air. But, despite the knowledge of many factors and according to many standards, fi re consequences could be fatal and fi re spreading could be very hard to predict. So, one of the most successful and most frequently used ways for potential

* Radoje Jevtić, PhD in technical science, bachelor engineer of electrotechnic Electro technical school „Nikola Tesla“ in Niš, Aleksandra Medvedeva 18 street, 18000 Niš

60 40-2015 АУ

коришћених начина за могуће предвиђање пожара јесте употреба симулационог софтвера и један од најчешће коришћених софтвера за ову врсту проблематике је FDS. Оваква симулација може дати велики број корисних информација за предвиђање ширења пожара: могуће и постојеће евакуационе руте, могућа и постојећа места ватре, дима, температурне услове у објекту и друге информације од круцијалне важности за људске животе и материјална добра, а на основу њих се могу пројектовати најбоље позиције за сензоре, оптималан број сензора, могуће евакуационе руте итд.

Наведене чињенице представљају доказ да је симулација пожара одговарајућим софтвером наjјефтинији и најсигурнији начин предвиђања пожара и утицаја других фактора на понашање пожара. У овом раду, анализирана је симулација пожара у лабораторијском делу Електротехничке школе „Никола Тесла” у Нишу (Blagojević, 2011), (National Institute of Standards and Technology, 2010).

СИМУЛАЦИОНИ МОДЕЛ

Електротехничка школа „Никола Тесла” у Нишу је средња школа са више од 800 ђака и више од 100 запослених. Сам школски објекат је велики и садржи лабораторијски део, део са учионицама и канцеларијама, тоалетима, библиотеком и салом за физичко васпитање. Површина објекта је 2542,91 m2. Објекат има три спрата са максималном висином од 12 m. Цела школа се може поделити на два дела: учионички део и лабораторијски део.

Учионички део Електротехничке школе „Никола Тесла” има,

fire prediction is the use of the simulation software and one of the most used software for this kind of problem is FDS software. This simulation could give a lot of useful information of possible fire propagation; possible and existed evacuation routes; possible and exited placing of fire, smoke, temperature conditions in object and other information of crucial importance for human lives and material properties, such as the best places for sensors position, optimal number of sensors, projection of possible evacuation routes etc.

Noted facts present the evidence that the simulation of fire with the proper software is the cheapest and the securest way of fire prediction and influence of different factors on fire behavior. In this paper, the fire simulation with different speeds of air flow on the third floor of the Electro technical school „Nikola Tesla“ in Niš laboratory part was analyzed (Blagojević, 2011), (National Institute of Standards and Technology, 2010).

SIMULATION MODEL

The Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš is the secondary vocational school with more than 800 pupils and more than 100 employees. The school object itself is huge and it consists of laboratory part, classrooms part with offices, toilets, library and physical education hall. Approximate object ground surface is about 2542, 91 m2. Object has three floors with maximal height about 12 m. The whole school could be divided in two parts: the classrooms part and laboratory part.

The classrooms part of the Electro technical school ”Nikola

Сл. 1. Ширење пожара на отвореном простору - пример Пањак брда изнад Мокре Горе (горе) / Fig. 1. The spreading of fire over open space - an example of Panjak hill , above the Mokra Gora (above)

Сл. 2. Ширење пожара у зградама - пример великог пожара у Хјустону (десно)Fig. 2. The spreading of fire in buildings - an example of great fire from Houston (right)

Сл. 3. Електротехничка школа „Никола Тесла” у Нишу (лево) Fig. 3. Electro technical school

„Nikola Tesla” in Niš (left)

Сл. 4. Лабораторијски део Електротехничке школе

„Никола Тесла” у Нишу (десно) / Fig. 4. Laboratory part of the

Electro technical school „Nikola Tesla” in Niš (right)

61АУ 40-2015

такође, три спрата. У приземном делу налазе се библиотека, наставничка канцеларија, канцеларије административног особља (директор, заменик директора, правна служба и финансијска служба), чекаоница и соба за пријем родитеља. Први и други спрат учионичког дела школе имају 18 учионица, 9 по спрату. Сваки спрат има мушки и женски тоалет. Фотографија Електротехничке школе „Никола Тесла” представљена је на слици 3. Фотографија лабораторијског дела Електротехничке школе „Никола Тесла”, са означеним местима за проток ваздуха, представљена је на слици 4 (Jevtić, 2014), (Jevtić, Ničković, 2014), (Jevtić, Blagojević, 2014).

Лабораторијски део школе такође има три спрата и површину око 708,05 m2 (40,46 m x 17,5 m). На првом спрату лабораторијског дела су неколико лабораторија, канцеларије помоћног особља, столарница, кантина, ученички клуб и просторија за уређаје за хлађење. На другом и трећем спрату налазе се само лабораторије. Листа објеката који су лоцирани у унутрашљости школе (у лабораторијама, столарници, кантини...), а који могу имати утицај на пожар у лабораторијском делу, са својим димензијама, бројем и материјалом од кога су сачињени дата је у табели 1 (Group of authors, 1987), (Radošević, 1968).

Према школском структурном пројекту, са комплетним димензијама, конструисан је симулациони модел целе школе у програму PyroSim 2012 и анализиран у програму FDS. Инвентар у симулационом моделу је представљен према својим реалним димензијама. Симулација је подразумевала пожар на другом спрату школе. Извор пожара је поставњен у лабораторији 112, на поду лабораторије. Димензије извора пожара биле су 1 m x 0.5 m и стопа ослобађања топлоте је била подешена на 100 kW/m2. Време симулације је било подешено на 100

Tesla” has also three floors. On the ground floor, there are library, teacher’s office, administrative offices (director, vice director, law service and finance service), waiting and parents receiving room. The first and the second floor of the classrooms part consist of eighteen classrooms, nine per every floor. Every floor has toilets for man and women. The physical education hall presents particular object witch is connected with school on the first floor. Photography of Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš is presented on figure 3. Photography of the laboratory part of Electro technical school „Nikola Tesla”, with the marked place for air flow is presented on figure 4 (Jevtić, 2014), (Jevtić, Ničković, 2014), (Jevtić, Blagojević, 2014).

The laboratory part of the Electro technical school ”Nikola Tesla” has three floors and ground surface about 708,05 m2 (40,46 m x 17,5 m). At the first floor of the laboratory part there are several laboratories, stuff office, carpenter room, canteen, pupils club and refrigerate devices room located. On the second and the third floor are only laboratories. The list of objects that were located inside the school (in laboratories, carpenter room, canteen...) which could have influence on fire in the laboratory part, with its own dimensions, number and used material) is presented on table 1 (Group of authors, 1987), (Radošević, 1968).

According to the school structural project, with its complete dimensions, the simulation model of the whole school was made in PyroSim 2012 and analyzed in FDS. Inventary at the simulation model was presented according to its real materials. Simulation implied fire simulation on the second floor of the laboratory part of Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš. The fire source was positioned at laboratory 112, on the laboratory floor. The dimensions of the fire source were 1 m

Number of objects

Object Dimensions Material

426 chair0,4 m x 0,4 m x 0,4 m

(0, 5cm thickness)plywood

1carpenter

desk3 m x 1,5 m x 0,75 m(4,2 cm thickness)

oak

62middle

desk2 m x 0,8 m x 0,75 m

(3,5 cm thickness)plywood

14bigger

cupboard1,8m x 1m x 2m oak

26smaller

cupboard1,5m x 1m x 1m oak

8 floor8,9 m x 6,8m x

0,0015 mpine

37 table 2,5 m x 1,27 m x 0,0025 m plywood

7projector

panels2 m x 2 m

Cardboard

2670pine panels

for walls1 m x 0,04 m x 0,005 m pine

23 doors 1,97 m x 0,85 m x 0,037 m plywood

Број објеката

Објекат Димензије Материјал

426 столица0,4 m x 0,4 m x 0,4 m

(0, 5cm дебљина)иверица

1столарски

сто3 m x 1,5 m x 0,75 m(4,2 cm дебљина)

храстово дрво

62 средњи сто2 m x 0,8 m x 0,75 m

(3,5 cm дебљина)иверица

14 већи ормар 1,8m x 1m x 2mхрастово

дрво

26 мањи ормар 1,5m x 1m x 1mхрастово

дрво

8 под8,9 m x 6,8m x

0,0015 mборово

дрво

37 табла 2,5 m x 1,27 m x 0,0025 m иверица

7 панели 2 m x 2 m кнауф

2670дрвени

панели за зидове

1 m x 0,04 m x 0,005 mборово

дрво

23 врата 1,97 m x 0,85 m x 0,037 m иверица

Таб. 1. Листа објеката са њиховим димензијама и материјалом у Електротехничкој школи „Никола Тесла”

Tab. 1. The list of objects with its dimensions and material in Electrotechnical school ”Nikola Tesla”

62 40-2015 АУ

секунди. Изнад извора пожара, у симулационом моделу, постављене су равни за детекцију топлоте, детектори дима и детектори топлоте. Растојање између детектора је било 1 m, док је висина на коју су детектори били постављени била 3,2 m. Симулација је реализована за различите брзине протока ваздуха: 0 m/s, 2 m/s, 4 m/s, 8 m/s и 12 m/s. Основна претпоставка је да ће различите брзине протока ваздуха имати утицај на ширење пожара у смислу његовог повећања. Очекивани резултати би требало да покажу расподелу дима и топлоте за различите брзине протока ваздуха. Симулациони модел Електротехничке школе „Никола Тесла” у Нишу, са означеним лабораторијским делом, у програму PyroSim, представљен је на слици 5, док је симулациони модел лабораторијског дела, са означеним местима за проток ваздуха и детекторима, у програму PyroSim, представљен на слици 6 (Stanković, 1997), (Đukić, 2004), (Thunderhead, 2012).

РЕЗУЛТАТИ СИМУЛАЦИЈЕ

Симулациони резултати за детекторе дима и топлоте представљени су на сликама од 7 до 26. Због великог броја графика, одлучено је да се прикажу само резултати за детекторе дима и топлоте на првој и четвртој позицији. Важно је напоменути да је активациони праг за детекторе дима био 3, 28 % затамњења, док је активациони праг за детекторе топлоте била температура од 70 oC.

ДИСКУСИЈА

Резултати симулације су показали да проток ваздуха, у зависности од брзине, има велики утицај у смислу протока топлоте и дима кроз област захваћену пожаром. За брзину протока ваздуха од 0 m/s, три детектора топлоте и три детектора дима ће реаговати; за брзину протока ваздуха од 2 m/s, два детектора топлоте и три детектора дима ће реаговати; за брзину протока ваздуха од 4 m/s, само један детектор топлоте и три детектора дима ће реаговати; за брзину протока ваздуха од 8 m/s, само један детектор топлоте и три детектора дима ће реаговати и за брзину

x 0.5 m and the heat release rate per area of the fire source was set to 100 kW/m2. The simulation time was set to 100 seconds. Above the fire source, the heat detection plane, smoke detectors and heat detectors were positioned. The distances between detectors were 1 m, while the height of detectors was 3, 2 m for all detectors. The simulation was realized for different air flow speeds: 0 m/s, 2 m/s, 4 m/s, 8 m/s and 12 m/s. The base presumption was that different air flow speeds had an influence on fire propagation, in sense of increase of fire propagation. Expected results should show the smoke and heat distribution for different air flow speeds. Simulation model of the Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš, with marked laboratory part, in PyroSim software is presented on figure 5, while the simulation model of the laboratory part of the Electro technical school „Nikola Tesla” in Niš, with marked places for air flow and detectors, in PyroSim software, is presented on figure 6 (Stanković, 1997), (Đukić, 2004), (Thunderhead, 2012).

SIMULATION RESULTS

Simulation results of smoke and heat detectors are presented on figures from 7 to 26. Due to the large number of graphics, it was decided to present only results for smoke and heat detectors for the first and for the fourth position. It is important to note that the activation threshold for smoke detectors was 3, 28 % of obscuration, while the activation threshold for heat detectors was temperature of 70 oC.

DISCUSSION

The simulation results showed that air flow, depending of its speed, has a great influence in the sense of heat and smoke transferring through the fire area. For air flow speed of 0 m/s, three heat detectors will react and three smoke detectors; for air flow speed of 2 m/s, two heat detectors will react and three smoke detectors; for air flow speed of 4 m/s, only one heat detector will react and three smoke detectors will react; for air flow speed of 8 m/s, only one heat detector will react and three smoke detectors will react and for air flow speed of 12 m/s, only

Сл. 5. Симулациони модел Електротехничке школе „Никола Тесла” у Нишу са означеним лабораторијским делом, у програму PyroSimFig. 5. Simulation model of the Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš, with marked laboratory part, in PyroSim software

Сл. 6. Симулациони модел лабораторијског дела Електротехничке школе „Никола Тесла” у Нишу, са означеним местима за проток ваздуха и детекторима, у програму PyroSimFig. 6. Simulation model of the laboratory part of the Electro technical school ”Nikola Tesla” in Niš, with marked places for air flow and detectors, in PyroSim software

63АУ 40-2015

Сл. 7. Симулациони резултати за први детектор дима, за брзину протока ваздуха од 0 m/s (лево)Fig. 7. Simulation results of the first smoke detector, for air flow speed 0 m/s (left)

Сл. 8. Симулациони резултати за четврти детектор дима, за брзину протока ваздуха од 0 m/s (десно)Fig. 8. Simulation results of the fourth smoke detector, for air flow speed 0 m/s (right)

Сл. 9. Симулациони резултати за први детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 0 m/s (лево)Fig. 9. Simulation results of the first heat detector, for air flow speed 0 m/s (left)

Сл. 10. Симулациони резултати за четврти детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 0 m/s (десно)Fig. 10. Simulation results of the fourth heat detector, for air flow speed 0 m/s (right)

Сл. 11. Симулациони резултати за први детектор дима, за брзину протока ваздуха од 2 m/s (лево)Fig. 11. Simulation results of the first smoke detector, for air flow speed 2 m/s (left)

Сл. 12. Симулациони резултати за четврти детектор дима, за брзину протока ваздуха од 2 m/s (десно)Fig. 12. Simulation results of the fourth smoke detector, for air flow speed 2 m/s (right)

Сл. 13. Симулациони резултати за први детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 2 m/s (лево)Fig. 13. Simulation results of the first heat detector, for air flow speed 2 m/s (left)

Сл. 14. Симулациони резултати за четврти детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 2 m/s (десно)Fig. 14. Simulation results of the fourth heat detector, for air flow speed 2 m/s (right)

Сл. 15. Симулациони резултати за први детектор дима, за брзину протока ваздуха од 4 m/s (лево)Fig. 15. Simulation results of the first smoke detector, for air flow speed 4 m/s (left)

Сл. 16. Симулациони резултати за четврти детектор дима, за брзину протока ваздуха од 4 m/s (десно)Fig.16. Simulation results of the fourth smoke detector, for air flow speed 4 m/s (right)

Сл. 17. Симулациони резултати за први детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 4 m/s (лево)Fig. 17. Simulation results of the first heat detector, for air flow speed 4 m/s (left)

Сл. 18. Симулациони резултати за четврти детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 4 m/s (десно)Fig. 18. Simulation results of the fourth heat detector, for air flow speed 4 m/s (right)

64 40-2015 АУ

Сл. 19. Симулациони резултати за први детектор дима, за

брзину протока ваздуха од 8 m/s (лево)

Fig. 19. Simulation results of the first smoke detector, for air flow

speed 8 m/s (left)

Сл. 20. Симулациони резултати за четврти детектор дима, за брзину протока ваздуха од 8

m/s (десно)Fig. 20. Simulation results of the

fourth smoke detector, for air flow speed 8 m/s (right)

Сл. 21. Симулациони резултати за први детектор топлоте, за брзину протока ваздуха од 8

m/s (лево)Fig. 21. Simulation results of the

first heat detector, for air flow speed 8 m/s (left)

Сл. 22. Симулациони резултати за четврти детектор топлоте,

за брзину протока ваздуха од 8 m/s (десно)

Fig. 22. Simulation results of the second heat detector, for air flow

speed 8 m/s (right)

Сл. 23. Симулациони резултати за први детектор дима, за

брзину протока ваздуха од 12 m/s (лево)

Fig. 23. Simulation results of the first smoke detector, for air flow

speed 12 m/s (left)

Сл. 24. Симулациони резултати за четврти детектор дима, за

брзину протока ваздуха од 12 m/s (десно)

Fig. 24. Simulation results of the fourth smoke detector, for air

flow speed 12 m/s (right)

Сл. 25. Симулациони резултати за први детектор топлоте, за

брзину протока ваздуха од 12 m/s (лево)

Fig. 25. Simulation results of the first heat detector, for air flow

speed 12 m/s (left)

Сл. 26. Симулациони резултати за четврти детектор топлоте, за

брзину протока ваздуха од 12 m/s (десно)

Fig. 26. Simulation results of the fourth heat detector, for air flow

speed 12 m/s (right)

65АУ 40-2015

протока ваздуха од 12 m/s, само један детектор топлоте и три детектора дима ће реаговати. Симулација је показала расподелу топлоте и дима у лабораторијском делу када су врата лабораторије била отворена. Веома важна ствар је била позиција детектора. Иако су позиције детектора регулисане одговарајућим стандардима, симулација је показала да различите брзине протока ваздуха могу имати различите ефекте на реакцију детектора. На пример, у последњем случају, само ће један детектор топлоте реаговати (последњи, после 27 секунди). У првом сценарију, овај детектор уопште није реаговао.

ЗАКЉУЧАК

Ситуација са протоком ваздуха у пожару, у облику ветра, промаје или нечега другог, веома је непредвидива. Упореба симулације пожара смањује могућност појаве оваквих ситуација на безбедан и прецизан начин без последица, што је веома важна предност у односу на експеримент или реалне ситуације.

Симулација пожара неког одређеног објекта омогућава одређивање много различитих параметара: температурна стопа, стопа ослобађања топлоте, стопа дима, брзина протока ваздуха и сл. Спознавање ових параметара и потенцијалног ширења пожара је есенцијални фактор у откривању пожара у раној фази, конструкцији и одређивању потенцијалних евакуационих рута. Симулациони резултати могу показати и потврдити или побити чињенице везане за оптималан распоред детектора пожара, детектора дима, детектора угљен-моноксида, детектора пламена и других пожарних инсталација у циљу очувања људских живота, материјалних добара и завршетка пожара. Посебна добробит од симулације може бити предвиђање потенцијалних евакуационих рута, што је од круцијалне важности за сигурност људи, посебно у објектима као што су школе, стамбени објекти, обданишта итд. (Furness, Mucket, 2007), (DOE-STD-1066-99, 1999), (Jevtić, Ničković, 2013).

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES

Blagojević, M. (2011) Alarm systems, Faculty of occupational safety in Niš, University in Niš, Serbia

DOE-STD-1066-99 (1999) Fire Protection Design CriteriaĐukić, P. (2004) Sensors and measurement converters, Faculty in Split – Compartment

of vocational studies, SplitFurness, A., M. Mucket (2007) Introduction to Fire Safety Management, ElsevierGroup of authors (1987) Chemistry and technology handbook, Belgrade, Publisher

working organization Rad Jevtić, B. R., Blagojević, Đ. M.(2014) On a linear fire detection using coaxial cables,

Thermal Science, Vol. 18, No. 2, pp. 603-614.Jevtić, B. R.(2014) The importance of fire simulation in fire prediction, Tehnika

one heat detector will react and three smoke detectors will react. The simulation showed the heat and smoke distribution in the laboratory part when the door of the laboratory, where the fire started, was open. The very important thing was the positions of detectors. Although the detector positions were regulated by appropriate standards, the simulation showed that different speeds of air flow could have different effects on detectors reaction. For example, in last scenario, only one heat detector reacted (the last one, after 27 seconds). In the first scenario, this detector didn’t react at all.

CONCLUSION

The situations with air flow in fire, in the form of wind, draft or some other are very unpredictable. The usage of fire simulation decreases this kind of situations in a safe and precise way without any consequences, which is very important advantage according to experiment or real situations.

The fire simulation of some particular object enabling determination of many different parameters, such as, temperature rate, heat released rate, smoke rate, air flow speed and the like. Cognition of this parameters and potential fire propagation is essential factor in fire detecting on early stage, construction and determination of potential evacuation routes. Simulation results can show and confirm or deny facts for the optimal positions of fire detectors, smoke detectors, carbon monoxide detectors, flame detectors and other fire installations in order to save human lives, material properties and fire completion. The special benefit of the simulation could be the prediction of the potential evacuation routes, which is of the crucial importance for the human safety, especially in the objects with lots of humans inside, such as schools, residential objects, nurseries etc (Furness, Mucket, 2007), (DOE-STD-1066-99, 1999), (Jevtić, Ničković, 2013).

Elektrotehnika, Vol 1., pp. 153-158, ISSN 0040-2176, Beograd.Jevtić, B. R., Ničković, T. J.(2013) Object evacuation for different speeds of occupants,

58thETRAN CONFERENCE, Vrnjačka Banja.Jevtić, B. R., Ničković, T. J.(2014) The determination of fire propagation by simulation,

58thETRAN CONFERENCE, Vrnjačka Banja.National Institute of Standards and Technology (2010) Fire Dynamic Simulator

Baltimore, Maryland, USARadošević, N. (1968) Chemists and technologist handbook, Belgrade, Technical bookStanković, D. (1997) Physics technical measurements-Sensors, Belgrade, University in

Belgrade Thunderhead (2012) PyroSim Exmple Guide

66 40-2015 АУ

САВРЕМЕНА АРХИТЕКТОНСКА ПРАКСА: ИНСТИТУЦИОНАлНИ ОКВИР И ПРАВИлА ГРАђЕЊАCONTEMPORARY ARCHITECTURAL PRACTICE: INSTITUTIONAL FRAMEWORK AND BUILDING RULESРад примљен: март 2015., рад прихваћен: март 2015.

Ана Никовић*, Божидар Манић**, Марија Маруна***

UDK BROJ: 71/72:005.745(497.11)”2014”(049.32)ID BROJ: 216142860

DOI: 10.5937/a-u0-7870

АПСТРАКТ

Правила грађења представљају важан елемент система планирања у Србији, који повезује различите облике и размере стручних интервенција у простору, у првом реду општији ниво планирања са конкретнијим нивоима пројектовања и изградње. Начин на који се формулишу, тумаче и примењују правила грађења у процедурама планирања, пројектовања и грађења најдиректније се одражава на квалитет изграђеног и животног окружења. У раду су издвојена и систематизована професионална искуства непосредних учесника у овим процедурама, која су претходно изложена на трибини са темом: Савремена архитектонска пракса – институционални оквир и правила грађења. Циљ је да се укаже на проблеме који се јављају у актуелној пракси и подстакне шира дебата. Резултат трибине су заједнички ставови који представљају основу за даљу дискусију и деловање у правцу унапређења професионалне праксе.

Кључне речи: правила грађења, планирање, пројектовање, изградња

ABSTRACT

Building rules represent important element of the system of planning in Serbia. It connects different kinds and scales of professional activities related to built environment, in first the larger scale of planning with smaller scales of designing and construction. The way the building rules are formulated, interpreted and applied in the procedures of planning, designing and construction the most directly influences the quality of the built and living environment. In this paper the professional experiences of the immediate participants in these procedures, previously exposed at the professional meeting entitled ‘Contemporary architectural practice: institutional

framework and building rules’, are excerpted and systematized. The main goal is to point out to the problems in the current practice and to call upon the wider debate. The most important outcomes are the common attitudes as the basis for further dicussion and activities which would lead to the improvement of professional practice.

Key words: building rules, planning, designing, construction

УВОД

Трибина Савремена архитектонска пракса: Институцио-нални оквир и правила грађења у организацији Регионалног одбора подсекције дипломираних инжењера архитектуре, матичне секције пројектаната и матичне секције извођача радова, Регионални центар Београд, одржана је 25. 06. 2014. год. у просторијама Инжењерске коморе Србије.

Учесници трибине били су: др Марија Маруна, ванредни професор на Архитектонском факултету Универзитета у Београду у улози модератора, Љиљана Новаковић, секретар Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове, Сања Ђорђевић, заменик директора Урбанистичког завода Београда и др Игор Марић, директор Института за архитектуру и урбанизам Србије.

Након уводне речи модераторке, која је присутне подсетила на значај постојања институције правила грађења као инструмента којим се регулише однос приватног и јавног интереса у грађењу града и доприноси подизању квалитета изграђене средине, свако од учесника је укратко изложио своје виђење проблематике, после чега је уследила конструктивна дискусија. Поред тога што су говорили о темама за које су били позвани као представници надлежних институција, учесници су говорили са аспекта професионалаца са дугогодишњом праксом у пројектовању и урбанизму. У наставку се приказује садржај излагања појединих учесника, са циљем да се остави трајан запис о ставовима еминентних стручњака из области архитектуре и урбанизма у односу на проблем дефинисања инструмената којима се усмерава развој урбане и физичке структуре града и обезбеђује подизање квалитета изграђене средине.

* др Ана Никовић, дипл. инж. арх., научни сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, anan@iaus.ac.rs

** мр Божидар Манић, дипл. инж. арх., истраживач-сарадник, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Булевар краља Александра 73/II, Београд, bozam@iaus.ac.rs

*** др Марија Маруна, дипл. инж. арх., ванредни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Булевар краља Александра 73/II, Београд; m.ma@sezampro.rs

67АУ 40-2015

ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА КАО ИНСТРУМЕНТ РЕГУЛИСАЊА ОДНОСА ПРИВАТНИХ И ЈАВНИХ ИНТЕРЕСА У ГРАДУ

У уводној речи, модераторка трибине, др Марија Маруна, указала је на чињеницу да тема правила грађења обухвата широки спектар проблема читавог система планирања у Србији, са основним циљем да се преиспита сврха правила грађења, њихова позиција у систему планирања у Србији, да се подстакне стручна дискусија која би довела до закључака који би се даље могли уградити у препоруке за унапређење система планирања, законских процедура, правилника и сл.

Правила грађења имају дугачак циклус настанка, од њиховог креирања током планске процедуре, у планским решењима, преко њихове контроле у процесима издавања локацијских дозвола, до спровођења, односно примене у процесу пројектовања. С обзиром на тако дугу процедуру и животни циклус, као и чињеницу да представљају основ за издавање локацијске дозволе, очекивало би се да једном формулисана правила грађења представљају добро простудиран материјал, који гарантује успешне резултате у пракси. Међутим, сведоци смо да у нашој архитектонској и урбанистичкој пракси то није случај, те да се уместо тога може говорити о изузетно неповољним ситуацијама у простору, девастираним подручјима, неквалитетној и предимензионисаној изградњи, узурпацији јавних простора у односу на приватни простор, као и о нарушавању изграђених амбијената. У крајњој линији, долази до нарушавања урбаности града. У основи наведених проблемских ситуација налази се неусаглашеност приватног и јавног интереса у процесима грађења града, што се посебно огледа у начину на који се формулишу и примењују правила грађења.

У савременом свету, приватни и јавни интереси су једнако легитимни, што треба да буде афирмисано у нашем систему планирања. Правила грађења контролишу урбани развој, са основним циљем да се смање негативни ефекти преласка на тржишну привреду, да се јасно дефинишу приватни интереси и заштите општи интереси заједнице, као што су: безбедност, здравље, културно и историјско наслеђе, животна средина и сл. Уколико је задатак архитектонске струке да штити јавни интерес, поставља се питање да ли је то могуће остварити путем правила грађења и планирања уопште, или постоји могућност да се то регулише још на неки други начин, путем одговарајућих стандарда, или је то, опет, питање преговора? На који начин је могуће доћи до заједничких ставова струке у смислу јасних принципа од којих се не одступа у ситуацијама када, на пример, постоји притисак појединачних, пре свега економских интереса?

Иако тема захтева екстензивно разматрање и укључивање широке стручне јавности, што превазилази капацитет једне стручне трибине, изузетно је важно на сваки начин покренути преиспитивање проблема са којима се архитекти и урбанисти сусрећу у свакодневној пракси.

МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ ФОРМУЛИСАЊУ ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ПЛАНОВИМА

Архитекта Сања Ђорђевић, заменик директора Урбани-стичког завода Београда, сажето је, у обиму у коме је то дозвољавало ограничено време трајања трибине, изнела своја искуства, као један од учесника у процесу креирања правила грађења у плановима. Посебно је истакнуто да правила грађења не утврђују само права и обавезе инвеститора будуће изградње, већ свим корисницима простора обезбеђују оптималне услове за живот.

У објашњењу методолошког приступа формулисању правила грађења, која се примењују кроз израду урбанистичких планова у Урбанистичком заводу Београда, наведена су четири основна начела:

1. правила грађења чине графички прилози и текстуални део, који треба да буду комплементарни;

2. правила грађења се дефинишу за урбанистичке целине, односно делове насеља који имају препознатљив карактер и преовлађујућу, односно претежну намену;

3. садржаји правилника грађења који се формулишу за урбанистичке целине са различитим претежним наменама треба да имају аналогну структуру која омогућава поређење; то значи да целина са претежном наменом „становање” мора да има исти садржај правилника као и целина са претежном наменом „комерцијалне делатности” итд.;

4. правила грађења треба да садрже минимум ограничења неопходних да се у простору обезбеде једнака права свим учесницима у пројектовању и изградњи. Из тог разлога се дефинишу вредносне границе урбанистичких параметара, као максималне или минималне вредности.

У вези са горе наведеним четвртим начелом при формулисању правила грађења, у Урбанистичком заводу Београда је кроз дугогодишњу праксу дефинисан минимум ограничења кроз наредних десет елемената:

1. Намена, где се дефинишу претежна намена целине и компатибилне намене које су дозвољене на одређеном подручју;

2. Правила парцелације, која се дефинишу за одређене намене;

3. Положај објекта, дефинише се бројем објеката на парцели, удаљењем грађевинске од регулационе линије, удаљењем објеката од бочне и задње границе грађевинске парцеле;

4. Висина објекта, која се у скоријој пракси дефинише као висина венца изражена у метрима дужним. Основни проблем који се притом јавља је одређивање тачке од које се мери висина, која није јасно дефинисана и доводи до тешкоћа у тумачењу и примени правила, посебно код парцела у нагибу. У ранијој пракси, висина је била дефинисана спратношћу, што такође није било довољно јасно и ограничавајуће правило, с обзиром да није било утврђено колика је спратна висина.

5. Индекс заузетости;6. Индекс изграђености;7. Паркирање, које се обично прописује у оквиру парцеле

68 40-2015 АУ

или регулације саобраћајнице;8. Правила архитектонског обликовања, односе се на

врсту материјала, кровног покривача, дозвољене нагибе кровних равни итд;

9. Начин ограђивања;10. Минимални степен опремљености комуналном

инфраструктуром, као новина у Закону омогућава да се у приградским насељима, кроз правила дефинишу захтеви за основним инфраструктурним прикључцима.

Посебан проблем се јавља при дефинисању најчешће коришћених урбанистичких показатеља: индекса заузетости и индекса изграђености. Пошто је Законом дата могућност да се одређеним планом дефинише или индекс заузетости или индекс изграђености, следи да је габарит објекта могуће дефинисати грађевинским линијама и индексом изграђености. Међутим, пошто се у пракси најчешће јавља случај да се грађевинска линија дефинише једино у односу на регулациону линију, а не и у односу на задњу и бочне границе парцеле, то се позиција објекта на парцели не може ограничити без истовременог дефинисања индекса изграђености и индекса заузетости, што се у пракси најчешће злоупотребљава. Поред тога, проблем у тумачењу и примени правила грађења настаје и због неуједначених дефиниција појединих појмова у различитим законским и планским документима. На пример, бруто развијена грађевинска површина, која је одлучујућа за одређивање индекса изграђености, различито се дефинише у Закону о планирању и изградњи, Генералном плану Београда 2021 и Правилнику о енергетској ефикасности зграда1.

КОНТРОЛА ПЛАНОВА, СТЕПЕН ДЕТЕРМИНИСАНОСТИ И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

Архитекта Љиљана Новаковић, секретар Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове, указала је на чињеницу да су правила грађења веома важна тема, не само са аспекта планера и пројектанта, већ и стручњака из области архитектуре и урбанизма који се баве спровођењем и контролом планова. Проблеми у спровођењу планова које је навела могу се посматрати као последица нејасно формулисаних правила грађења, о чему је већ било речи у претходном излагању, затим недовољно систематизоване и неусклађене законске и планске регулативе, као и неприлагођености планске регулативе конкретној локацији.

Недовољно јасно формулисана правила у плановима производе проблеме у спровођењу, што се посебно односи на већ поменуто правило дефинисања индекса изграђености, индекса заузетости и висине објекта. При дефинисању параметара изградње, урбанисти треба да дају фактички грађевинске линије до којих објекат може да се гради на парцели. То дефинише индекс заузетости, коме се придодаје висина објекта – како год да је одредимо – у

1 Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник РС бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13 и 50/13-УС, 98/13-УС, 132/2014 и 145/2014); Генерални план Београда 2021 (Сл. лист града Београда бр. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09 и 70/14); Правилник о енергетској ефикасности зграда (Сл. гласник РС бр. 61/2011). Додатно се бруто развијена грађевинска површина дефинише у Српском стандарду за израчунавање површина објеката у области високоградње (SRPS.U.C2.100:2002).

односу на ширину улице, према дозвољеној висини венца или по спратности. Притом, треба такође дефинисати колика је спратна висина. На тај начин се дефинише габарит објекта.

Секретаријат контролише планове у мери која је неопходна да би они били спроводљиви. Притом, велики проблем представља постојање пуно различитих правилника, које је понекад тешко систематски испратити. Нека правила су сувише рестриктивна, као што је, на пример, обавеза да се у објектима са четири етаже угради лифт, ако имамо у виду да четири етаже могу представљати подрум, приземље, први спрат и поткровље.

Поред тога, службеници који контролишу планове принуђени су да се држе правила грађења из планова, уместо да се руководе конкретном локацијом и њеним условљеностима. Тако се, нпр., јавља ситуација у којој се мора поштовати правило удаљења новог објекта од бочне ивице парцеле за прописану вредност, иако се постојећи објекат на суседној парцели налази на доста великом удаљењу и притом је сталан објекат. Затим, у неким плановима постоји експлицитна забрана поткровља и галерија, чак и тамо где то нагиби кровова дозвољавају, док су други планови флексибилнији, тако да то доводи у неравноправан положај архитекте који пројектују према условима из ових планова.

Такође, проблеми у вези са спровођењем планова се испољавају уколико планом за дату локацију није дефинисан минимални степен опремљености инфраструктуром. пошто кроз локацијску дозволу треба да се издају и услови за прикључење на инфраструктуру. Један аспект проблема представља чињеница да се у актуелној пракси кроз локацијску дозволу често издаје прикључак на фиктивни плански, а не на стварни прикључак, јер локација није инфраструктурно опремљена. Из пројектантског искуства, ова пракса није препоручљива, односно, потребно је локацију најпре опремити инфраструктуром, па тек онда пројектовати и градити. Други аспект проблема се испољава у случају када је на локацији изграђена инфраструктура мимо планских решења, због чега се не узима у обзир приликом издавања локацијских услова, иако је велика вероватноћа да се такво стање неће мењати. Према томе, поред планираног, потребно је проверити и фактичко стање пре издавања услова кроз локацијску дозволу.

ТУМАЧЕЊЕ И ПРИМЕНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА У ПРОЦЕСУ ПРОЈЕКТОВАЊА

Игор Марић, директор Института за архитектуру и урба ни- зам Србије, архитекта са дугогодишњом праксом плани-рања и пројектовања, подвукао је на почетку да основни проблеми савремене архитектонске праксе произилазе из чињенице да радимо у законодавној материји која је са једне стране разуђена, а са друге старомодна. Иако су проблеми јасно уочљиви, струка не улаже довољно напора да се превазиђу. Посебан проблем представља одсуство континуитета у законодавној материји, честе исправке, измене и допуне, чију је динамику тешко пратити, а понекад нису јасно образложене.

69АУ 40-2015

Једна од проблемских ситуација јесте доношење измена закона без претходне анализе и сагледавања какве то последице може имати на пројектантску праксу, као што је то било у случају омогућавања алтернативног коришћења индекса изграђености или индекса заузетости. У зависности од изабраног параметра, бруто развијена грађевинска површина може да се разликује и до 100%. У пракси је уобичајен притисак инвеститора да се остваре максималне вредности оба параметра, што најчешће није могуће реализовати због различитих ограничења парцеле. Један од адекватних приступа би био да се дефинише волумен објекта преко површине у основи и висине објекта.

Такође, сувише ригидно формулисана правила значајно ограничавају спектар могућности у архитектонском обликовању. Ово се најбоље може илустровати правилима која се односе на третман поткровља у плановима, као што је, на пример, у Генералном плану Београда 2021. установљено да поткровље обавезно има назидак максималне висине 160 цм, што у пракси резултује фаворизовањем веома одређеног типа крова и поткровља. Уместо тога, потребно је поткровље третирати као обликовни елемент, уз давање ограничења само тамо где то диктирају постојеће стање у конкретном подручју, историјска и културна традиција, наслеђени обрасци грађења итд. Анализа читавог низа објеката у Београду код којих су поткровља обликована у складу са стилским карактеристикама објекта, указује на то да високи естетски квалитети ових објеката произилазе и из слободног третмана поткровља.

Посебан проблем у примени правила грађења у пројектантској пракси представља њихова непри-лагођеност, како просторном, тако и друштвеном контексту. Ово се посебно манифестује у случају прописане обавезе обезбеђивања паркирања на парцели према стандардима који важе за све типове становања. У случају Београда, прописан је стандард од просечно једног паркинг места по једном стану, који се примењује и у случају изградње мањих станова који, иако нису у систему социјалног становања, односно граде се за тржиште, у суштини припадају категорији становања нижег стандарда. Имајући у виду да циљну групу корисника представља сиромашнији слој становништва, где није реално очекивати да ће свако домаћинство поседовати аутомобил, а притом постоје реална локацијска и пројектантска ограничења да се прописани стандард (1 п. м./1 стан) оствари, долази до изражаја потреба да се ово правило преформулише и прилагоди конкретним ситуацијама. Поред тога, било би потребно да се пронађе модалитет, у оквиру законске регулативе и правилника, да се плаћа допринос за јавна паркиралишта тамо где не могу да се остваре дозвољене вредности прописаних стандарда, односно тражени број паркинг места на парцели.

Према томе, правила су јако ригидна, иако би требало, на основу претходно изложених примера из пројектантске праксе да буду флексибилна. Друштвени контекст и динамика живота диктирају прилагођавање правила грађења актуелном тренутку у коме се одређено друштво налази, а затим и брзим друштвеним променама – путем

њиховог ревидовања и ажурирања, нпр., на сваких пет година. Могло би се рећи да је бит планирања у правилном одређивању границе подручја и заштити човека од различитих утицаја. Према томе, пројектантима би при одређивању граница, улица, удаљења, најважнији параметри требало да буду: осветљеност, противпожарна приступачност итд. и на то би требало обратити пажњу при изради планова. С обзиром да се често позивамо на иностране прописе, важно је пре свега проучити да ли су и како они применљиви у нашим околностима, те како су они доказали своју применљивост у својој средини.

ЗАКЉУЧЦИ

Неколико важних стручних ставова се издвојило као резултат трибине:

• Да су правила грађења неопходни део процедура планирања и пројектовања, али да се поставља питање њиховог формулисања, примене и тумачења;

• Правила грађења морају бити дефинисана у складу са карактером предметног подручја, односно не могу иста правила грађења важити за све делове града;

• При издавању локацијске дозволе, треба да се узима у обзир специфичност поједине локације (уместо да се дозвољени параметри преписују из регулационих планова), за шта је потребно наћи одговарајуће механизме;

• Додатно постоји проблем што се правила грађења у регулационим плановима врло често преузимају из важећег Генералног плана Београда, који има регулаторну димензију, уместо да буде стратешки документ.

• Присутан је проблем неусклађености прописа и правила, као и различитог тумачења појмова.

Неки од предлога учесника били су:

• Да правила грађења у плановима треба да буду сведена и непротивречна, те да не буду детерминишућа већ усмеравајућа - у функцији урбанистичке заштите, унапређења слике града, квалитета живота, приватности и безбедности;

• Да се уместо искључиво квантитативних показатеља користе и волуметријске анализе физичке структуре;

• Да се за конкретна подручја, која су обухваћена планским документима, врше просторне провере, које би биле корисне за сагледавање ограничења и могућности конкретне локације. Ово се нарочито односи на историјска језгра и амбијенталне целине у градовима.

Један од најважнијих закључака трибине био је да струка мора да се суочи са проблемима са којима се сусреће у свакодневној пракси. Без обзира на неповољне околности, у смислу ограничења која поставља постојећи правни и институционални оквир, потребно је константно подстицати размену искустава, критичко мишљење и формулацију ставова струке који би, у тренутку када се за то стекну услови, могли представљати спремна решења за унапређење постојећих процедура у планирању, пројектовању и изградњи града.

70 40-2015 АУ70 40-2015 АУ

71АУ 40-2015

„Арго је објект ајије једини узрок име и без икаквог другог идентитета осим форме. Тај приватни феномен довољан је да баци светлост на структурализам: систем има превласт над бићем предмета.“

Ролан Барт, Ролан Барт по Ролану Барту (Нови Сад: Светови, 1992)

Најважнији моменат, моменат обрата у друштвеној концепцији детета и детињства, или онога што би оно требало да буде, јесте онај у коме је Русо представио идеју о детету као јединственој индивидуи са тек неколико социјалних преконцепција.

Овај моменат је, за схватање тога како одрасли данас доживљавају дете и детињство, важан из два разлога: тада је први пут легитимизована улога детета у друштвеној заједници и, други, дефмисањем детета као индивидуе која има тек неколико социјалних преконцепција скренута је пажња друштву на простор за деловање и упућен позив да се системски утиче на развој детета.

Оно што просветитељске идеје о развоју детета разликује од препросветитељских јесте дух хуманизма који је проласком кроз просветитељство и, касније, кроз романтизам, одредио наш данашњи доживљај детета и детињства и, заправо још важније, конструисање идеала о детињству.

Простор архитектуре је простор са потенцијалом за гомилање конфликата јер је архитектура место у коме људски идеал постаје опипљив, систем видљив и сензација наметнута. То и није особит проблем кад је у питању било

која друга функција архитектуре, али када је у питању пројектовање вртића, проблеми се умножавају јер постоји више нивоа очекивања, односно више нивоа уписивања значења.

Пројектовање вртића је можда једино место архитектуре у коме не постоји императив репрезентације (објекта), у коме се скоро сваки смисао архитектуре завршава, а тежиште је померено у простор маште корисника (субјекта).

Без обзира на то да ли је у питању један од два преовлађујућа приступа пројектовању вртића: техно-функционалистички, структурално-системски (аполонијски) или наративни, интуитивни (дионизијски) приступ, архитекта лако може бити спутан ланцима очекиваног, подразумеваног сентимента за дете и идеал детињства.

Последица таквог очекивања је низ изазова. Пред архитектом је захтев за замишљањем, конструисањем простора који би представљали сигуран оквир и истовремено подстицали машту детета.

Замаштаност архитекте о просторном потенцијалу за машту детета нужно води до детериторијализације, и то у најсуштинскијем смислу, не само у просторним мапама друштва већ много важније - најснажније линије разграничавања су оне које су повучене у доживљајној сфери, најрадикалнија су фантазматска екстраховања.

Стварање специфлчне материјалне културе за децу и разграничавање између живота одраслих и деце конституисала је радикалну промену у западном друштву.

Разни социолози означили су ово разграничавање као

ОБДАНИШТЕ У БлОКУ 67 - [О] ПОзИВ МАШТИ ИлИ зАИГРАНИ АРХИТЕКTИ

Комбинована дечја установа у Блоку 67 у Београду, Србија

44.806128, 20.410916 Архитектонски конкурс / Прва награда, 2010. / Пројекат, 2011.

Дечији вртић „Тесла - наука за цео живот”, Нови Београд

Архитекти: Два: Студио / Ђурић и Вуја, архитекти: Александру Вуја, Милан Ђурић, Милка Гњато

Фотографије: Реља Иванић

Поглед из улице Ђорђа Станојевића

72 40-2015 АУ

проблематично и подложно критици. У вртићима су деца награђена слободом битисања и изражавања која не постоји нигде више у образовном систему.

Детињство је једино подручје које је у нашој доживљајној сфери идеализовањем остало подручје потпуне слободе и обавезности маште. Та чињеница је полазна тачка, или камен спотицања, у пројектовању вртића.

Како разрешити суперпонирања представа о нечему што је привидно једино поље слободе, простора који припада детету (који је тиме у нашем имагинарном радикално издвојен из простора регулисаности, простора одраслог човјека)? (Суперпонирање представа је уједно и узрок и последица измештања идеје о детињству и просторним оквирима за њега из светова који припадају одраслима.)

Скоро да се намеће потреба за одолевањем заигравању у простору слободе и невиности како би то заиста и остао простор слободе за оне којима је намењен.

Позив у помоћ über архитекти. Über архитекта, не у мерлопонтијевском смислу стила, одн. ,,духа пројектовања", већ у смислу моћи критичког мишљења, требало би да буде конструктор одговора на изазов.

Од свих могућих праваца кретања, у овом случају, некако се чини најискренијим онај који следи структуралистичку мисао Ролана Барта, која тако постаје über архитект који упућује на одговор. И заиста: да ли би уопште требало покушавати ићи даље од бартовског брода Арго?

Узрок - име (представа, симбол, знак), идентитет - форма? То води схватању куће као знака, али на само једном месту - месту имена у коме би требало да почну и да се заврше сва причања и као машине/система/структуре која омогућава одговарајући просторни потенцијал за свет идеалног детињства, по мишљењу детета.

Фантазми одраслих о детињству, наменске замрзнуте слике сећања, могу само ограничити дечји простор слободе.

Формула коју нам, идући овим путем, прописује über архитекта, обогаћена разумевањем стварних потреба корисника јесте систем/структура/машина очишћена од значења. Дакле, преостаје кућа као неутралан оквир, без додавања другоразредног догађаја.

Размишљајући у тоm правцу, дословни наративи се, као алтернативни начин структурирања архитектуре, заиста чине проблематичним, ако не и неупотребљивим, уколико је циљ избегавање додатне субјункције представа.

“Не постоји нешто токво као што је архитектура за децу.”

Кристоф Маклер (Chhstoph Mackler)

Балансирајући између неизбежних хијерархизација просторних целина, сопствених фантазама, реалних функционалних захтева и околности датих могућности, немогуће је не запитати се да ли постоји нешто што се може означити као архитектура за децу? Ако се не расправља у домену дизнијевских светова, и ако се водимо смерницама über архитекте, онда не постоји. Инсистирање на метафорама и културално конструисаним фрејмовима у којима би деца требало да граде сопствену теорију времена и простора сасвим сигурно не води ка разрешењу суперпонирања представа.

Одричући се могућности стварања романтичарских, презасићених архитектуралних прича, систем је заиста преузео превласт над бићем и изградио идентитет. Остала је само могућност неутралне, искрене, чисте, лако читљиве структуре која истински служи остваривању потенцијала грађења идеалног света детињства -онога који гради дете.

Поглед из дворишта

73АУ 40-2015

У накнадној анализи конкретног и специфичног случаја вртића у Блоку 67 на Новом Београду, у односу на остале четири локације, оно што је на почетку била интуитивна реакција на окружење на крају се испоставило као потврда исправности става са једном додатном могућношћу анализирања.

Наиме, интуитивна реакција на окружење (непосредна близина саобраћајнице великог интензитета и веома широког профила) било је „окретање леђа" саобраћајници и уписивање простора у кружницу. Ипак, круг није затворен, систем није интровертан.

На чудан начин, сажимајући интуитивну реакцију на датост и анализу вођену идејом о достатности решавања проблема у кључу разумевања бартовског Арга, помирен је дионизијски и аполонијски принцип.

Додатна, на крају процеса пројектовања испостављена могућност посматрања, не толико вредоносно значајног колико напросто занимљивог, јесте чињеница да је објекат синтеза, у обликовном, формалном смислу, три рудиментарне геометријске форме: круга (симбол бесконачности), троугла (симбол тежњи) и правоугаоника (симбол интегритета). По једном од првих теоретичара едукације, Фридриху Фробелу (Friedrich Fröbel), пре него што би била препуштена истраживању у спољном свету, деца би прво требало да савладају управо те три основне форме.

То је једино место на коме је могуће читати уписано, ипак не наративно, значење.

Милка Гњато

Репринт текста из часописа „ФОРУМ”, бр. 58, 2012.

Поглед из дворишта

Основа приземља

Основа спрата

75АУ 40-2015

ПАРАлЕлНИ ТОКОВИ - ОБлИКОВАЊЕ КОРИДОРА ЖЕлЕзНИЦЕ У НОВИ ГРАДСКИ ПЕЈзАЖ : ФОРМА УСПОРАВА ТОК

Награђени мастер пројекат

Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

Кандидат: Бојана Јерковић, маст. инж. арх.

Ментор: доц. арх. Небојша Фотирић

Чланови менторске комисије: доц. др Милош Гашић, доц. мр Јелена Живковић

Годишњу награду ,,Милорад Мацура”, коју додељује Институт за архитектуру и урбанизам Србије за најбољи мастер рад, добила је Бојана Јерковић, маст. инж. арх. за мастер рад са темом Паралелни токови – Обликовање коридора железнице у нови градски пејзаж: Форма успорава ток, одбрањен на Архитектонском факултету Универзитета у Београду у академској 2013/2014. години.

Мастер рад Бојане Јерковић номинован је и од стране комисије Архитектонског факултета Универзитета у Београду за награду Краљевског института британских архитеката (The Royal Institute of British Architects) RIBA Presidents Medals у категорији најбољих мастер пројеката за 2014. годину.

Пројекат је ушао у званичну ужу селекцију најбољих студентских радова из целог света за 2014. год., по оцени стручног жирија који су чинили еминентни архитекти, уметници и дизајнери: Дејвид Глостер  (David Gloster,  RIBA Director of Education, UK),  Роз Бар  (Roz Barr, Roz Barr Architects and RIBA Vice-President Education, UK),  Смиљан Радић  (architect and designer of the 2014 Serpentine Pavilion, Chile), Кристофер Плат (Christopher Platt, Head and Professor of Architecture at the Mackintosh School of Architecture, UK) и Одил

Дек (Odile Decq, Studio Odile Decq and Confl uence: Institute for Innovation and Creative Strategies in Architecture, France).

Мастер рад Паралелни токови – Обликовање коридора железнице у нови градски пејзаж: Форма успорава ток изложен је у седишту Краљевског института британских архитеката у Лондону, у оквиру изложбе званичне уже селекције радова RIBA Presidents Medals 2014. Од 15. априла 2015. год. ова изложба гостује на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, након чега ће се даље наћи на одређеним водећим факултетима архитектуре у свету.

Паралелни токови – Обликовање коридора железнице у нови градски пејзаж: ФОРМА УСПОРАВА ТОК

Награђени рад Паралелни токови – Обликовање коридора железнице у нови градски пејзаж: Форма успорава ток са теоретског и практичног аспекта бави се обликовањем архитектонског пејзажа кроз концепт успоравања тока – процес који се одвија између динамичких и статичких градских структура непосредног контекста. Просторни контекст тумачен је као простор паралелних токова

Просторни контекст

76 40-2015 АУ

различитих динамичких урбаних карактеристика, који уоквирују место некадашњег коридора градске железнице. Затечено стање простора архитектонске интервенције, некадашњи коридор градске железнице, посматрано је као диференцијална празнина између густог градског ткива, вискоког урбанитета и зоне становања на обали Дунава. Циљ пројекта био је обликовање архитектонског пејзажа којим се диференцијална празнина трансформише у еластичан и пропустљив ентитет.

Густо урбано ткиво разнолике намене и фреквентног саобраћаја тумачи се као простор у сталној промени, динамике високог интензитета, док се наспрамно позиционирана зона становања, паркова и обале Дунава тумачи као простор ослабљене динамике, доведене у скоро статично стање. Диференцијална празнина посматрана је као промењени динамички однос у просторно-временском континуитету места, који прекида линеарност прошлости, садашњости и будућности, коегзистенције градских токова. Форма еластичне гранце у раду је посматрана као систем који истовремено сакупља постојеће паралелне токове, мењајући њихов затечени однос тако да граница постаје веза.

Са теоретског становишта, кандидаткиња Бојана Јерковић се у овом раду бавила испитивањем идентитета разлике, одликама диференцијалног простора и зоне прелаза, преводећи их у значења међупростора и размене кроз питања коегзистенције поменутих супротних категорија. Циљ њеног истраживања био је да дефинише методе и технике пројектовања које кроз тему успоравања тока, као процеса између динамике и статике, обликују нови

идентитет града у форми архитектонског пејзажа и функцији хотела и железничке станице којим се оживљава некадашњи железнички коридор и интегрише у савремени контекст Београда. Преобликовање зоне диференцијалне празнине у архитектонски пејзаж одређено је кроз три специфичне просторно-временске модулације: акумулацију, контракцију и набор.

Акумулација, као временска метода, односи се на архитектонски програм са аспекта интензитета кретања. На овај начин, успоравање тока дефинише се као процес акумулирања догађаја са ослабљеним интензитетом кретања. Архитектонски програм између саобраћаја (динамике високог интензитета кретања) и становања (динамике доведене у готово статично стање) је хотел са железничком станицом који је манифестација привременог становања, заустављања у кретању.

Контракцијом, као просторно-временском методом, Бојана Јерковић је анализирала феномен којим и време и простор за тренутак искачу из континуалног тока, а потом се поново враћају у континуитет ком су припадали. Тако је успоравање преведeно у вид промене у садашњости која коегзистира и са прошлошћу и са будућношћу континуитета динамичког тока.

Набор, као просторна метода, у раду истовремено афирмише разлику, понављање и комуникацију различитих динамичких категорија. Набором се креира константан реверзибилан дијалог објекта и тла, споља и унутра, динамичних и статичних карактеристика контекста. Просторност добија значење настајања, где ништа није

Структурални модел

3д пресек структуре

77АУ 40-2015

коначно већ у константној размени. Набирањем настаје форма архитектонског пејзажа, еластичан и пропустљив ентитет којим се материјализује процес успоравања тока.

Хотел са железничком станицом такође је и последица стратешког положаја локације у односу на градски центар, близину река, саобраћајне везе са аеродромом и осталим најзначајнијим станицама градске железнице. У складу са тим, некадашњи коридор железнице је оживљен и инкорпориран у новонастајући систем јавног градског превоза. Осим тога, хотел који садржи железничку станицу има двојаку природу – подједнако је и транзитни хотел и луксузни градски хотел на обали реке.

Изометрија хотела

Атмосфера

Архитектонска импликација представља нови градски идентитет, подједнако одређен и разликом и понављањем, изражавајући одјек спарених паралелних токова места. Основни квалитет овог рада присутан је у односу теоретских анализа и њиховом превођењу у архитектонске методе и технике директно примењене у пројекту, којима Бојана Јерковић на један специфичан и јединствен начин приступа решавању сложених урбанистичких и архитектонских проблема задате локације и савременог контекста Београда.

доцент арх. Небојша Фотирић

78 40-2015 АУ

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ НАСЕљА ОПШТИНЕ ПРОКУПљЕ

Награђени мастер рад

Универзитет у Београду, Географски факултет, Катедра за просторно планирање

Кандидат: Душан Ристић

Ментор: доц. др Богдан Лукић

Чланови менторске комисије: проф. др Дејан Филиповић, проф. др Велимир Шећеров

Награду „Димитрије Перишић”, коју додељује Институт за архитектуру и урбанизам Србије за најбољи мастер рад одбрањен у школској 2013/2014. год. на Географском факултету, Катедри за просторно планирање, добио је Душан Ристић, дипломирани просторни планер. Мастер рад на тему Водоснабдевање насеља општине Прокупље, под менторством доц. др Богдана Лукића и пред комисијом у саставу проф. др Дејан Филиповић и проф. др Велимир Шећеров, одбрањен је 18. септембра 2014. год. на Географском факултету.

Рад је изложен на 69 странa у формату А-4. У текст рада укомпоновано је 17 табела, 14 карата, 10 слика, 8 графикона, дијаграма и осталих прилога. На крају рада дат је списак коришћене литературе (33) и коришћених интернет страницa (8). Структуру рада, после Увода, чине 8 компатибилних и конзистентно повезаних поглавља: Основне карактеристике општине (физичко-географске); Демографске карактеристике општине; Привредне карактеристике; Водоснабдевање насеља општине Прокупље (анализа постојећег стања); Предлог решења водоснабдевања општине Прокупље; Регионални водоводни систем „Селова”; Институционални оквир у области водоснабдевања и Закључак.

Тема рада

Човечанство је суочено са кризом у снабдевању водом, која је егзистенцијални ресурс. Прогресиван раст броја становника, привреде и индустрије директно утиче на раубовање и деградацију водених ресурса. Глобални проблем везан за снабдевање водом је присутан и у Општини Прокупље, са становишта довољне количине и квалитета воде за пиће. Како су расположиви капацитети изворишта водоснабдевања 140 l/s, а садашње потребе за водом већ 168,81 l/s, јавља се дефицит у количини воде. Регионални систем водоснабдевања „Селова”, који је у изградњи, представљаће окосницу доње-јужноморавског регионалног система и представљаће дугорочно и поуздано решење водоснабдевања општине Прокупље, као и суседних територија. Међутим, са реализацијом План водоснабдевања насеља општине Прокупље

79АУ 40-2015

регионалног система водоснабдевања се касни, па је приоритетни задатак водоснабдевања добијање нових/потребних количина квалитетне воде са локалних изворишта, затим смањење губитака у дистрибутивној мрежи, сукцесивно проширење повезивањем мрежа и објеката, као и стварање претпоставки за рационално газдовање системом и смањење потрошње воде. Осим решавања проблема водоснабдевања насеља општине, циљ је и повезивање постојећих локалних водовода у јединствени општински систем водоснабдевања који ће представљати део интегрисаног будућег регионалног система водоснабдевања.

Концепт рада

На основу анализе основних физичко-географских, демографских и привредних карактеристика општине Прокупље и њихове зависности од водоснабдевањa, дефинисана су подручја општине у којима је водоснабдевање нужно и могуће као и подручја (депопулациона) која неће бити обухваћена водоснабдевањем, услед неодрживости и неисплативости система.

Прво су испитане хидрогеолошке карактеристике терена, на основу којих су издвојена подручја са повољним хидрогеолошким карактеристикама и подручја са неповољним хидрогеолошким карактеристикама – безводни терени. Детаљном демографском анализом (број становника, старост становништва) и пројекцијом кретања становништва одређена је виталност насеља која је послужила као битан параметар приликом одабира насеља за прикључење на водоводни систем. На основу прогнозе броја становника извршена је и прогноза потребне количине воде по насељима. Након тога је извршена анализа постојећег стања водоснабдевања и испитани су постојећи капацитети изворишта. Сагледанe су све досадашње активности на решавању проблема водоснабдевања насеља општине Прокупље, на основу којих су дефинисани предлози за унапређење и даљи развој водоводних система и дате смернице за даља истраживања у овој области. Селективном политиком планирања, након синтезе свих анализираних фактора, одабрана су насеља која ће бити прикључена на општински водоводни систем, док је за остала насеља предвиђено индивидуално – локално водоснабдевање (локални водоводи).

Тежећи ка општем циљу формирања поузданог општинског система за водоснабдевање насеља, у раду је дат предлог специфичних циљева и концепција решења којима се може доћи до остварења:

1. Повећање капацитета система до максималног капацитета од 250 l/s:• Повећањем капацитета „Бресничког” водоводног

система са садашњих 70–80 l/s, на пројектом предвиђених 110 l/s – реконструкцијом доводног цевовода и рационалним управљањем режимом дотока;

• Активирањем новог изворишта „Бумбурек” капацитета 25 l/s;

• Проширењем захвата на Бачанску, Јошаничку и Бараћку реку, из којих се, према процени, може обезбедити, путем изравнања, око 140 l/s што укупно чини око 250 l/s из акумулације „Бресница”.

2. Повећање коефицијента прикључености у општини на 95%:• Прикључењем на градски водоводни систем успутних

насеља уз гравитациони цевовод од акумулације „Бресница” до градског насеља Прокупље;

• Прикључењем нових потрошачa у зони ГУП-а; • Формирањем мањих изворишта у алувијону реке

Топлице за насеља у зони реке Топлице;3. Рационална потрошња квалитетне воде и смањење

губитака у мрежи са садашњих 30–35% на око 20% од захваћених вода:• Коришћењем акумулације „Растовница” за техничку

воду; • Повећањем цене воде до економске цене, што ће

проузроковати смањење специфичне потрошње код становништва;

• Стављањем јавних сеоских водовода под пуну контролу општинске управе, уз формирање малих водоводних предузећа за одржавање тих водовода;

• Реконструкцијом и доградњом градске мреже;Општински систем водоснабдевања планиран је тако да у датом моменту може просторно, функционално и технички да се прикључи на регионални систем и да се трајно/дугорочно уклапа у решење водоснабдевања насеља општине Прокупље из регионалног система „Селова”. Без обзира што ће се трајно решење водоснабдевања ослонити на општински систем, односно подсистем регионалног водовода „Селова”, постојеће и перспективне мање изворе, остале изворе и копане бунаре треба сачувати за наводњавање пољопривредних површина и као допуну у случају хаваријских и ванредних ситуација.

доц. др Богдан Лукић

80 40-2015 АУ

НАГРАДА РАНКО РАДОВИЋ 2014

Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – УЛУПУДС, као оснивач, Архитектонски факултет у Београду, Факултет техничких наука у Новoм Саду – Департман за архитектуру и урбанизам, Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС, Задужбина Илије Милосављевића Коларца, као суоснивачи, установили су 2006. год. Међународну награду Ранко Радовић.

Од 2008. год. у статус суоснивача награде ушли су Урбанистички завод Београда и Потисје Кањижа АД, од 2009. год. статус суоснивача награде добила је Инжењерска комора Србије, а од 2014. год. статус суоснивача Награде добила је Радио-телевизија Србије.

Покровитељи награде су Министарство културе и информисања Републике Србије и Градска управа града Београда – Секретаријат за културу.

Награда се додељује за:

1. критичко-теоријске текстове о архитектури, објављене у претходној календарској години као и у текућој години до датума доделе награде, и то за критике, есеје, књиге, предавања и писану реч уопште;

2. реализовано архитектонско дело довршено у истом периоду;

3. телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације реализоване у истом периоду.

Награда која носи име архитекте Ранка Радовића основана је са циљем да подстиче, развија и афирмише критичко-теоријску мисао у области архитектуре и архитектонско стваралаштво, и самим тим установљава критеријуме за њихово вредновање у Србији и на међународном нивоу, што подразумева укључивање Република бивше Југославије и земаља из света са којима је Ранко Радовић сарађивао или у којима је радио.

Право учешћа на конкурсу имају појединци, установе, удружења, струковне организације, као и сва заинтересована лица која су остварила резултате у једној од три категорије, са територије Србије, као и из других земаља.

Конкурс за доделу Награде Ранко Радовић је трајао од 01. 09. до 15. 10. 2014. године.

На конкурс за доделу Награде Ранко Радовић у категорији критичко-теоријски текстови о архитектури пријавило се 16 кандидата, у категорији реализовано архитектонско дело пријавило се 16 кандидата, у категорији телевизијске емисије, изложбе или мултимедијалне презентације пријавило се 15 кандидата.

Свечана додела Награде Ранко Радовић одржана је у понедељак, 22. 12. 2014. год. у 13.00 сати у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца.

На дан доделе Награде, у Музичкој галерији Задужбине Илије М. Коларца отворена је изложба на којој су презентовани радови свих учесника конкурса. Изложба је трајала до 25. 12. 2014. године.

Током маја 2015. године изложба је одржана на Факултету техничких наука у Новом Саду.

НАГРАђЕНИ

Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији критичко-теоријски текстови о архитектури, урбанизму и граду, донео је Одлуку да се награда за 2014. годину не додели.

Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији реализовано архитектонско дело, донео је Одлуку да награду додели:

Студиу АУТОРИ, Дијани Новаковић, дипл. инж. арх., Маји Трбовић, дипл. инж. арх., Александри Никитин, дипл. инж. арх., Душану Ненадовићу, дипл. инж. арх. за Објекте Ц и Д, Мокрин, Србија, 2014. године. Жири за доделу Награде Ранко Радовић, у категорији телевизијске емисије, изложбе, мултимедијалне презентације, донео је Одлуку да награду додели:

мр Ивану Мангову, дипл. инж. арх. за архитектуру и дизајн изложбе Освежавање меморије, Музеј примењене уметности у Београду, 06. 11. 2013. – 01. 03. 2014. године.

81АУ 40-2015

Жири

Категорија 1

проф. др Љиљана Благојевић, дипл. инж. арх.(председница) проф. др Милена Драгићевић Шешић, културолошкиња проф. др Дубравка Стојановић, историчарка

Категорија 2

проф. др Мариела Цветић, уметница и теоретичарка уметности (председница) проф. др Станко Црнобрња, телевизијски и филмски редитељ, продуцент и сценариста, теоретичар, предавач и публициста проф. др Татјана Дадић Динуловић, теоретичарка уметности и медија

Категорија 3

Влада Славица, дипл. инж. арх. (председник) проф. Горан Војводић, дипл. инж. арх. проф. Михаило Тимотијевић, дипл. инж. арх.

Одбор за доделу Награде Ранко Радовић 2014

Одбор чине представници оснивача и по један представник суоснивача и то:

• мр Бојан Ковачевић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС (председник)

• Драгана Палавестра, дипл. ист. ум. – УЛУПУДС • Стеван Жутић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС• Дејан Бабовић, дипл. инж. арх. – УЛУПУДС• др Александар Игњатовић, дипл. инж. арх.

– ванредни професор, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

• доц. др. Милена Кркљеш, дипл. инж. арх. – Факултет техничких наука у Новм Саду, Департман за архитектуру и урбанизам

• проф. др Марија Максин, дипл. инж. арх. – ИАУС, Београд

• Ксенија Шпадијер Туфегџић, дипл. социолог – Задужбина Илије Милосављевића Коларца

• љиљана Белош, дипл. инж. арх. – Урбанистички завод Београда

• проф. др Нађа Куртовић Фолић, дипл. инж. арх. – Инжењерска комора Србије

• мр Маја Сковран, сликарка. – Радио-телевизија Србије• др Мирјана Поповић Радовић – представник

породице, супруга проф. др Ранка Радовића

Секретар Награде Ранко Радовић,Константин Т. Петровић, ист. ум. – УЛУПУДС

ЗА УЛУПУДСКонстантин Т. Петровић, ист. ум.Тел: 2688-721admin@ulupuds.org.rs

Награда у 2. категоријиОбјекти Ц и Д, Мокрин, Србија, 2014.Студио АУТОРИ - Дијана Новаковић, д.и.а., Маја Трбовић, д.и.а., Александра Никитин, д.и.а., Душан Ненадовић, д.и.а.

Награда у 3. категоријимр Иван Мангов, д.и.а.архитектура и дизајн изложбе Освежавање меморије, Музеј примењене уметности у Београду, 06. 11. 2013. – 01. 03. 2014.

83АУ 40-2015

СВИ МОЈИ СТАНОВИАутор: Михаило Чанак

Издавач: Орион арт, Београд

Након вишедеценијског бављења темом становања, пројектовањем и реализацијама стамбених објеката и насеља, научним истраживањима и едукацијом, архитекта др Михаило Чанак је на крају своје веома плодне каријере публиковао монографију Сви моји станови, посвећену, како каже, не хвалисавом исказивању својих креативних потенцијала, већ враћању дигнитета функцији, која је у данашње време, по његовом мишљењу, у архитектури неправедно запостављена. У књизи су приказане и коментарисане појединачне стамбене јединице, а не бројни архитектонски објекти које је аутор извео самостално или у тиму. Међутим, акценат није на сувопарном и каталошком анализирању велике количине изведених станова (око 12.000), већ на методолошком појашњењу контекста, процеса истраживања и пројектовања, који су довели до специфичних просторних концепција станова. Чанак наводи да је битан фактор, који је утицао на његово интересовање за хабитологију и коначно примере и методологију приказане у књизи, било упознавање са скандинавском стамбеном архитектуром од шездесетих до осамдесетих година XX века, која је у свету била позната по функционалности и рационалности. Истраживачки рад у оквиру Центра за становање ИМС у Београду, као и учешће у изради београдских норматива за становање, на посредан начин су одредили концепцију и структуру ове књиге.

У поглављу под називом Елементи концептуалног приступа, сажето су приказана кључна истраживања која су претходила стварању београдских норматива за становање, а који су били последица бројних теоријских и практичних разматрања обављених тимски, у оквиру Центра за становање ИМС. Образлажући њихов развојни ток, од анализе различитих људских потреба и стамбених функција, преко типова простора у стану и њиховог класифицирања, димензионалних параметара и модуларне координације, антропометријских габарита и габарита намештаја и опреме, неопходних површина просторија у стану и др., Чанак илуструје пројектантску логику примерима реализованих станова, стављајући акценат на едукативни карактер монографије, чиме је издваја у односу

на већину архитектонских монографија у нашој средини. Теме унутрашње организације стана, функционалних блокова у стану и употребне флексибилности изнова су актуелизиране у књизи.

Посебно значајан сегмент књиге представља теоријско разматрање отворености и затворености стана, у коме Чанак критикује актуелни тренд интеграције просторија и формирање једнопростора по сваку цену, али и износи вредне препоруке из сопственог искуства, које се односе на случајеве отворености стамбеног простора, која може бити: тотална, секторска, парцијална, регулисана и потенцијална. Разматрани примери су илустровани, не само основама реализованих станова, већ и духовитим, животним ситуацијама, којима аутор потврђује своје ставове за које се,

84 40-2015 АУ

како каже, залагао током читаве професионалне каријере, а то је успостављање широких контролисаних веза између појединих функционалних целина, путем којих се може ефикасно регулисати отвореност или затвореност простора. На тему отворености и затворености стамбених јединица се надовезује и питање њихове просторне флексибилности. Полазећи од појмова природне и планиране просторне флексибилности, надовезујући се на разлоге због којих ова идеја није нашла ширу примену у станоградњи, аутор предлаже сопствене дефиниције основних аспеката просторне флексибилности и образлаже појмове попут иницијалне, парцијалне и претежне флексибилности.

Пратећи аспект књиге представља опсежан приказ и каталогизација свих типова станова које је Чанак у свом вишедеценијском пројектантском опусу пројектовао и реализовао. Са једне стране, основе станова говоре о развоју пројектантских идеја, које су од младих архитектонских дана опседале аутора и његове блиске сараднике, док са друге стране, говоре о еволуцији и развоју економских, технолошких, конструктивних и, у крајњем случају, пројектантских могућности активног и успешног ствараоца од шездесетих година XX века до прве деценије XXI века у Југославији и Србији.

У завршном сегменту поглавља Елементи концептуалног приступа, Чанак иницира питања утицаја перцепције стамбеног простора на живот станара, која се јављају као последица сложених односа на релацији стан – корисник, јер је пројектовање, које је оптерећено економским ограничењима, по ауторовом мишљењу, компликованије и одговорније у односу на пројектовање ексклузивних простора за познате кориснике. Стога, Чанак истиче да је основна концептуална оријентација у пројектовању, у таквим околностима, морала да буде очување просторне неутралности и избегавање дестимулативних феномена у стамбеним просторима.

Поглавље Хронолошки развој концептуалног приступа је прожето са више биографских елемената, из којих је делимично могуће сазнати о развојном путу који је аутор прешао, од младог пројектанта и истраживача запосленог у Институту за испитивање материјала Србије, до признатог пројектанта, истраживача, академика и експерта за становање. Аутор приказује развој концепција станова кроз три стваралачка периода: рани период (од 1957. до 1969. год.), у коме је деловао у оквиру Института ИМС и био део тима „Београдских пет” (Л. Ленарчић, М. Митић, И. Петровић, И. Симовић и М. Чанак); средњи период (од 1970. до 1993. год.) током кога је активно сарађивао са А. Ђокићем, П. Напијалом, Д. Симићем и сином М. Чанком и

позни период (од 1994. до 2011. год.), у коме је наставио да самостално обавља пројектантску праксу.

У завршном поглављу Уместо закључка, Чанак преиспитује сопствени учинак и допринос свог тима, са којим је током каријере сарађивао, и истиче да њихов значај није био у примени „Алтове кухиње”, која датира од пре II светског рата, нити у примени „проширене комуникације”, коју су промовисали професори са београдског факултета (М. Бајлон, Б. Алексић, Б. Миленковић и Д. Настић), већ у основама станова које су биле вешто „упаковане”, што је, како аутор сам каже, било последица његовог бављења хабитолошким истраживањима и стамбеном регулативом. Већину архитеката у Србији ни тада, а ни данас, не занима испитивање границе оптимума и егзистенцијалног минимума у становима, због чега се, између осталог, јављају бројне девијантне ситуације у пракси. Стога би управо кроз овај параметар требало посматрати садржај књиге Сви моји станови и судити о успешности и умећу „паковања”, које је било изузетно ретко у југословенској и српској средини. Да су се Чанак и његов тим зауставили само на реализацији великог броја „упакованих” станова, већ би то био сам по себи велики допринос, међутим, његово/њихово интересовање за истраживачке аспекте употребе простора у експлоатационој фази је временом довело до веома студиозних стамбених прописа у београдској средини, који се и данас у пракси у значајној мери користе.

Последњи део, насловљен као Преглед станова, усмерен је у правцу каталошког приказивања великог броја станова на којима је Чанак радио. Станови су подељени на групе вишепородичног, индивидуалног и прелазног становања, хронолошки су поређани и класификовани према месту изградње и собности.

Вредност ове књиге се не огледа само у опсежном хабитолошком материјалу, који је квалитетно структурисан и детаљно изложен, као ни у његовом едукативном ефекту, који може да постигне код посвећеног читаоца, већ и у чињеници да је аутор у сажетом приказу свог опуса изложио она размишљања која су довела до бројних квалитетних реализација, а које успешни ствараоци ретко кад откривају, јер представљају тајне великих мајстора. Уколико се направи паралела са бројним монографијама сличне, архитектонске тематике, може се слободно рећи да је у том контексту ова књига у целости посебна и да је за сваку препоруку.

мр Ђорђе Алфиревић

85АУ 40-2015

КРИТИЧКИ ГАМБИТ– ОСВРТИ НА САВРЕМЕНУ АРХИТЕКТУРУ СРБИЈЕАутор: Милорад Х. Јевтић

Издавач: Stylos д.о.о

Милорад Х. Јевтић je архитект, сликар, карикатуриста, критичар визуелних уметности, полиглота, педагог, члан редакција угледних културних часописа или укратко – човек врло широких интересовања и веома високих креативних домета.

Први архитектонски осврт архитекта Јевтић је објавио у „Политикином“ додатку за културу 12. Јануара 1974. године. Тема осврта био је „IV рејонски центар“ на Новом Брограду, што је био званични назив за комплекс у коме су се налазили Хотел „Путник“, Биоскоп „Југославија“, Робна кућа „Меркатор“, Тржни центар и Пијачни блок. Следило је затим Јевтићево континуално бављење архитектонском критиком током пуне четири деценије, које се углавном одвијало на страницама недељника НИН уз повремену сарадњу у другим стручним или општим недељним и дневним гласилима, а у периоду између 1996. И 2004. и у рубрици „Из мог угла“ ТВ серије „Тајне простора“ првог програма РТС.

По истеку треће деценије ауторовог рада НИН је 2005. објавио збирку његових изабраних текстова под насловом „КРИТИЧКИ РЕФЛЕКСИ – 101 осврт на савремену архитектуру Србије“.

Нова књига Милорада Х. Јевтића објављена је крајем 2014. под насловом „КРИТИЧКИ ГАМБИТ – осврти на савремену архитектуру Србије“, у издању предузећа „Stylos д.о.о“ из Новог Сада, у Библиотеци „Грађевинска књига“, а садржајно представља наставак прве збирке, с тим што, за разлику од претходног тродеценијског периода, нова књига временски обухвата једну деценију – од 2004. до 2014. године. Као и претходна, и ова збирка садржи текстове већином објављене у НИН-у. Састоји се од 89 осврта на архитектуру, изложбе, конкурсе, урбанизам и урбани дизајн, публикације и ентеријер, распоређених у четири поглавља: „Осврти на савремену архитектуру“ (58), „Салони архитектуре“ (11), „Полемике“ (9) и „Ранг-листе“ (11).

Први одељак садржи критичке приказе који су пратили текућа збивања на нашој архитектонској сцени, са препознатљивим ауторовим приступом, израженом сажетом формом и, такође, сведеним језичким исказом усмереним на суштину теме, без теоретских или историграфских дигресија. Његови осврти се, после кратког описног увода, настављају помном анализом разматраних објеката, догађаја, публикација и завршавају критичким судом углавном умерене оштрине или разложне похвале. Текстови су дати редоследом објављивања са додатим подацима о гласилу и датуму објављивања. У овом одељку читалац има прилику да се подсети значајнијих збивања у протеклој деценији и упореди своје са ауторовим ставовима.

86 40-2015 АУ

У поглављу „Салони архитектуре“ аутор даје, такође критички, једнодеценијски преглед ове годишње манифестације увек одржаване у Музеју примењене уметности. Овај преглед има свој тематски пандан у садржају четвртог поглавља са годишњим ранг-листама десет најуспешнијих остварења које традиционално приређује недељник НИН. У оба ова одељка, попут селективне хронике, представљени су скоро сви наши значајни ствараоци и њихова дела у последњих десет година.

Одељак „Полемике“ ће вероватно привући највећу пажњу читалаца. Текстови из расправа које је писац водио на страницама неколико стручних гласила одају приљежног аналитичара и, чини се, уверљивог полемичара у

супротстављању неколиким другачијим ауторским ставовима.

Читаоце ће свакако интересовати одакле у наслову књиге израз ГАМБИТ, познат само у шаховској терминологији. Одгонетка се налази у ауторовом такмичарском бављењу шахом, када је у раним педесетим годинама носио тада цењену титулу кандидата за мајстора и спадао међу најуспешније југословенске такмичаре, а ГАМБИТ је назив за оштро и ризично отварање, што би, по ауторовом мишљењу, требало да буде одлика и критичаревог рада.

Књига Милорада Х. Јевтића КРИТИЧКИ ГАМБИТ, са 226 страна текста праћеног одговарајућим фотосима малог формата, свакако је значајан допринос нашој стручној публицистици, посебно својом хроничарском компонентом.

Оливер Станковић

87АУ 40-2015

ПРЕДЕО ИГРЕ – КОШУТЊАКПРИНЦИПИ АРХИТЕКТОНСКОГ ПРОЈЕКТОВАЊА У СВЕТлУ КлИМАТСКИХ ПОМЕНАУредник: Ана Никезић

Издавач: Универзитет у Београду, Архитектонски факултет

„ПРЕДЕО ИГРЕ – КОШУТЊАК - Принципи архитектонског пројектовања у светлу климатских помена” уреднице др Aне Никезић, архитекте, текст је којим се отвара несвакидашње поље пројектовања у области архитектуре и урбанизма. Тематски оквир и садржај, са једне стране, као и језик којим се садржај представља читаоцу текста, са друге, формирају неочекивано пријатно и избалансирано мисаоно окружење. Управо у односу на комплексност феномена о којем је реч, ПРЕДЕО ИГРЕ у природном пределу КОШУТЊАКА успешно је изабрана позиција архитекте, са које се могу отворити питања, а да се сам избор баш тог места ни у једном моменту не доведе у питање.

Истраживање кроз пројекат, савремени облик архитектонског пројектовања, у себи интегрише традиционалне и нове елементе савремене пројектантске праксе и подразумева постојање теоретског оквира у коме се истраживање одвија. С једне стране, ради се о пројектовању архитектуре пејзажа, а са друге стране о иновативном поступку у коме учествује велика разнолика група студената која дели интересовање за истраживање. To овај пројекат сврстава у материјал који је погодан за спровођење студије структуралне и медотолошке анализе, са циљем да се утврде елементи структуре којима се гради истраживање кроз пројекат, као и да се илуструју његове методолошке смернице. Модел који је у овом случају истраживан базира се на претпоставци мноштва као логичног приступа задатку. Могућа многострукост, вишеструкост, па и свеобухватност перцепције задатка (проблема, питања) најпре је отворила приступ његовим формалним одредницама. Односно, ако питање може да гласи – Шта то може бити архитектура?, одговор би у овом случају могао да гласи – У ком облику архитектура може бити све?

архитектура - у форми предела – може бити све... или предео игре.

Занимљиво је да је моменат у коме је донета одлука да се архитектура прогласи, или изједначи, са пределом, моменат у коме је терминолошко-језички сплет мање или више (не)јасних значења постао чисто формална одредница целокупног пројекта.

Осим тога, пошто је у питању студија која у овој форми и садржају нема директна претходна упоришта, ауторка и уредница је пред себе поставила задатак да апстраховањем елемената из две појаве обликује структуру коју одликује архитектонски смисао неопходности деконструкције.

Драгана Васиљевић Томић

88 40-2015 АУ

IN MEMORIAM: АРХИТЕКТА МИХАИлО ЧАНАК (1932–2014)

Крајем 2014. год. преминуо је архитекта др Михаило Чанак – Чика Мика, истакнути српски пројектант, истраживач и професор. Михаило Чанак је рођен 1932. год. у Београду, где је завршио основну школу и гимназију, након које је уписао Архитектонски факултет у Београду 1951. године. По успешном завршетку студирања, дипломирао је 1957. год., а магистарски рад је одбранио 1975. год. са темом „Функционални аспекти организације стана и њихов утицај на формирање стамбених структура”. Докторирао је 1984. год. на истом факултету, са темом „Вредновање квалитета у стамбеној изградњи и становању”. Своју каријеру је започео 1957. год. у Институту за испитивање материјала Србије – ИМС, где је након низа година постао директор Центра за становање ИМС. Током 1986. год., Чанак долази у Институт за архитектуру и урбанизам где обавља дужности директора до 1988. год., а затим у истом институту остаје у статусу научног саветника до пензионисања 1999. године. Био је редовни члан Академије архитектуре Србије и Инжењерске Академије наука Србије, а у периоду од 1968. до 1987. год. и стални члан југословенске делегације у Групи за грађевинарство Комитета за становање, грађевинарство и планирање ЕЕК Уједињених нација у Женеви. Добитник је Велике награде Савеза архитеката Србије – САС за животно дело и Повеље за животно дело Асоцијације српских архитеката – АСА.

Интересовање за стамбену архитектуру је код Чанка почело да се развија још током факултета и кроз сарадњу са његовим блиским колегама Милосавом Мишом Митићем, Леонардом Ленарчићем, Иваном Петровићем и Иваном Симовићем, са којима је чинио групу „Београдских пет”, у оквиру које су заједно иступали на бројним конкурсима. Прве успехе и реализације (Блок 21 у Београду и Лиман 1 и 2 у Новом Саду) делили су заједно, да би након разлаза Групе 1964. год., наставио да делује са кумом Милосавом

Митићем (Блок 29 у Београду), све до његове преране смрти 1970. године. По речима Михаила Чанка, кумова смрт га је веома потресла и оставила је дубок траг у његовом стваралаштву, јер је Митић представљао стваралачку, експресивну, контратежу његовом рационалном функционализму. Нова свежина у његовом стваралаштву се јавила током сарадње и пријатељства са истакнутим београдским архитектом Александром Ђокићем, који му је својим романтичарским приступом архитектури помогао да преброди јаз који се испречио испред њега одласком Милосава Митића. Плодоносна сарадња са архитектом Ђокићем је уродила реализацијом насеља

Стамбени објекти у блоку 21 на Новом Београду

(М.Чанак, М.Митић, Л.Ленарчић и И.Петровић,

1961-1963)

89АУ 40-2015

„Кијево – Кнежевац” (1971–1980) и „Кошутњак” (1981–1983), а након тога је уследила и сарадња са архитектима П. Напијалом и Д. Симићем, из које је као резултат настало насеље „Бежанијска коса” у Београду. Иако је Чанак иза себе оставио преко 12.000 реализованих станова у више насеља у Београду и Србији, као круну свог пројектантског рада волео је да истакне Управну зграду издавачке куће „Креативни центар” у Београду. Скромна, „експресивна минијатура”, како ју је назвала историчарка уметности Дијана Милашиновић Марић, оставила је значајан траг у београдској архитектури, као редак репрезент савремених експресионистичких тенденција.

Посебан аспект Чанковог стваралачког деловања су била хабитолошка истраживања, које је од 1965. год. спроводио са тимом колега у Институту за испитивање материјала Србије - ИМС, да би након 1970. год. оформили Центар за становање ИМС. Као већ увелико потврђени и истакнути истраживач, са преко 140 објављених научних радова (студија, чланака и реферата), Чанак је иницирао израду и учествовао је у стварању београдских норматива за становање 1983. год., који су у великој мери регулисали област стамбене архитектуре, јер је у то време била под утицајем различитих пројектантских импровизација. Врхунац Чанкове истраживачке каријере је представљало двадесетогодишње ангажовање у раду Радне групе за грађевинарство при Комитету за грађевинарство, становање и планирање Европске економске комисије Уједињених нација.

Многи ће га сасвим сигурно памтити по стручности, бројним стамбеним насељима и објектима које је извео, по стамбеним прописима и хабитолошким студијама којима је утицао на развој стамбене архитектуре и културе становања у нашој земљи. Међутим, не мали број је и оних који су имали задовољство да га упознају и као духовитог и изузетног предавача. Од 1983. год., Чанак је организовао и перманентно водио Припремни течај за студије архитектуре „ARD” (Architectural Research & Design), намењен ученицима

завршне године средњих школа, који су били усмерени на студије архитектуре. Након синовљевог одласка у иностранство, Михаило Чанак у својим активностима даје приоритет педагошком раду. Слојевито теоријско и практично знање, али и његово изузетно педагошко умеће, допринели су да „ARD школа” стекне реноме, не само међу младим људима који се усмеравају на студије архитектуре, већ и у ширим круговима стручне јавности. Током 32 године, колико је континуално држао припремну наставу, имао је преко 1.000 ученика, или „мишова”, како их је звао, који су данас дипломирани и искусни архитекти. Неуморан по природи, Чанак је пуних петнаест година уређивао интерни билтен курса, под називом „ARD Review”, који је по свом садржају, како је он волео да каже, био „омладинско-геријатријски” часопис, у коме су обрађиване озбиљне архитектонске теме, на духовит и креативан начин. Јубиларни четрдесети број билтена је остварио у последњој години свог живота.

Они који су га ближе познавали, сећаће се и његових романа Кокитламске хронике и Чвракови у Београду, прича о цару и свињару и о баби са крша, стихова Чика Јове Змаја, Станислава Винавера и провокативних пословица из речника Вука Караџића, које је тако лако и наизуст рецитовао, затим, латинских пословица, за које је почесто само он знао шта значе, као и бројних досетки, којима је на креативан начин мотивисао ученике, а истовремено им и објашњавао њима сложене архитектонске појмове.

На крају, поставља се питање могу ли се у овако кратком мементу досегнути границе Чанковог стваралачког учинка. За један живот је сасвим довољно усрећити десетине хиљада људи својим становима, а треба поменути и многе истраживаче који су остали замишљени над његовим студијама, као и ученике којима је удахнуо вољу и свест о значају и значењу архитектуре.

мр Ђорђе Алфиревић

Стамбени објекти у блоку 29 на Новом Београду (М.Чанак и М.Митић, 1970-1972) - лево

Управна зграда издавачког предузећа Креативни центар у Београду (М.Чанак, 2000-2002) - десно

90 40-2015 АУ

УПУТСТВО зА АУТОРЕ

Радови се предају на начин и у формату који је доле прописан. Дужина текста је пола ауторског табака или 8 страна са проредом 1,5 и маргинама 2,5 cm са сваке стране (или око 14 500 знакова - Characters with sapces), укључујући податке о коришћењу литературе и напомене. Радови се шаљу на адресу редакције ИАУС - “Архитектура и урбанизам” Бул. краља Александра 75/II, или на e-mail milap@ iaus.org.yu. Радови подлежу анонимној рецензији. Након обављене рецензије, ауторима се шаље мишљење рецензената, по коме треба да поступе, уколико има примедби. Рад потом враћају редакцији. Уколико аутори не прихвате све сугестије рецензената, потребно је да пошаљу образложења која ће размотрити (по могућству) исти рецензенти и редакција. Уз рад треба дати допис у коме аутор наводи да рад у овом облику није био раније публикован у неком домаћем или иностраном часопису или монографији.

Начин писања и формат:

Језик: српскиПисмо: ћирилица за све прилоге који садрже текст (фонт Myriad Pro 11 pt).Дати апстракт рада и кључне речи на српском (фонт Myriad Pro 11 pt).Наслов рада, проширени резиме рада са кључним речима и наслове испод слика дати и на енглеском (фонт: Myriad Pro). Уколико аутори немају потребне фонтове редакција ће их доставити путем e-maila. Рад се шаље у две копије. Једна копија треба да садржи: наслов, име и презиме имена аутора и институцију где је аутор(и) запослен (уколико је запослен). Уз институцију треба дати комплетну адресу, телефон, факс, е-mail адресу. Када има више аутора и више институција користити суперскрипт *, ** и ***. Друга копија иде рецензенту и не треба да садржи име аутора.

Апстракт на српском:

Апстракт долази одмах после главног наслова и имена аутора и треба да садржи максимално 200 речи текста и кључне речи. Апстракт треба да буде кратак резиме рада, који објашњава сажету идеју и методе које су коришћене у раду. У апстракту се не дају цитати и референце. Апстракт не треба да садржи делове из увода.

Апстракт на енглеском:

Наслов рада, апстракт и кључне речи треба дати и на енглеском. Пожељно је дати проширен апстракт на енглеском.

Текст:

Текст треба да следи логичан и јасан план. Треба изложити разлог за рад и његов однос према сличним претходним радовима. Методе и технике описати на јасан начин. Уколико у раду постоје резултати и дискусија резултата, као и препоруке, пожељно је одвојено их приказати. Текст треба да је подељен у поглавља и сваки део треба да има наслов. Први ниво наслова пише се великим словима, болд. За други ниво наслова користи се иста величина слова с тим што је прво слово велико, остала мала, болд. За трећи ниво наслова користити италик.Потребни симболи и текст маркери које није било могуће уписати у базичном типу слова (нпр.: Σ, π, β, α, ...), потражити у менију Insert - Symbol (Word) или написати и подвући оловком на одштампаној копији. Када се страна имена преводе на српски језик, код прве појаве у тексту, треба (у загради) да буду написана у оргиналу.

Фусноте:

Фусноте или напомене користити за цитирање или позивање на изворе.

Илустрације и табеле:

Илустрације и табеле треба да буду нумерисане, информативне, са што краћим текстом. Све илустрације и табеле треба да имају упутнице у тексту. Позив на слике или табеле у тексту се означава: (Сл. 1) или (Таб. 1). Наслове испод слика означити са Сл.. и

превести на енглески језик са ознаком Fig. .У првом кораку, када се радови шаљу за рецензију, слике и табеле дати на одвојеним листовима са означеним бројевима и насловима.

захвалница:

Уколико аутор има потребу да се појединцу или установи захвали за допринос у раду, тај текст се ставља у курзиву, мањим словима у односу на основни текст, после основног текста, а пре литературе.

литература:

Литературу треба дати по азбучном реду: Презиме и иницијали имена аутора; иницијали имена и презиме осталих аутора; годину публиковања (у загради); наслов рада, назив часописа (тип слова – italic), број часописа (bold), број страна (од - до). (За књигу: место публиковања и име издавача), број страна (од - до).

Примери:- за часопис: Радосављевић Р. (1995.), Основи заштите

градитељског наслеђа језгра Новог Сада, Архитектура и урбанизам 2, стр. 23 - 32;

- за књиге: Бркић А. (1992.), Знакови у камену, Београд, Савез архитеката Србије, 242 - 243;

- напомена у оквиру текста, позив на литературу: (Бркић, 1992).

Прилози:

Уколико постоји потреба за прилозима који додатно објашњавају основни текст, они садрже споредне, али важне податке као напр. методе анализе, компјутерске исписе, листу симбола као и додатне илустрације или табеле. Прилози се стављају после литературе и треба да се означе словима, бројевима или заглављем и на тај начин се на њих позива у основном тексту.

Напомене:

Након рецензије и прихватања рада за штампу, све горе наведене напомене важе. Текст и илустрације предати у једном од следећих формата:- текстуални прилог: Microsoft Word (*.doc);- табеле и графикони Microsoft Word (*.doc);- дијаграми, шеме и сл.: Adobe Illustrator, InDesign - фотографије, цртежи и сл.: TIFF (у резолуцији 300 pixels/inch,

CMYK) или их дати за скенирање;- неквалитетне фотографије се неће прихватати, посебно

фотографије скидане са интернета;- код свих фотографија обавезно ставити извор;- коначна верзија текста подлеже лекторисању (српски и

енглески);- објављивање радова се не плаћа;- радови се не враћају ауторима;- аутори чији радови буду објављени добијају два примерка

часописа.

Важнe напомене:

Да би часопис био категорисан као водећи национални часопис, потребно је да аутори што више цитирају радове аутора који су објављени у предходним бројевима “Архитектуре и урбанизма”.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 71/72Архитектура и урбанизам: Часопис за архитектуру, урбанизам ипросторно планирање / главни и одговорни уредник Мила Пуцар.– Год. 1, бр. 1(1. децембар 1994) - . – Београд (Булевар краља Александра 73/II) :Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 1994. –30cmПовременоISSN 0354 – 6055 (Штампано издање) = Архитектура и урбанизамISSN 2217-8074 (Online)COBISS.SR-ID 8014860